Да ли знате да на простору Републике Србије постоје три Ботаничке баште?
Ботаничка башта „Јевремовац“
Фото: Јевремовац
Ботаничка башта „Јевремовац“ налази се у срцу престонице Републике Србије, у граду Београду. На предлог академика Јосифа Панчића, а Одлуком Министарства просвете Краљевине Србије, 1874. године основана је Краљевска ботаничка башта у Београду. Краљевска ботаничка башта припојена је Великој школи, претечи Београдског универзитета. Први управник Баште био је професор ботанике на Великој школи и академик Јосиф Панчић.
Краљ Милан ће 1889. године, због проблема плављења и потребе измештања Баште, своје имање у центру града уступити држави за ботаничку башту. Једини услов је био да се зарад успомене на његовог славног претка Јеврема Обреновића, који је био велики љубитељ природе, башта по њему назове „Јевремовац“ (Јовановић, Лакушић, 2006).
Највећи развој Ботаничка башта „Јевремовац“ достиже тридесетих година 20. века када је управник био српски ботаничар и академик Недељко Кошанин (Татић, 1996).
У организационом смислу Ботаничка башта је дефинисана као Институт за Ботанику и Ботаничка башта „Јевремовац“, Биолошког факултета Универзитета у Београду. Стога је Ботаничка башта и наставна јединица Биолошког факултета Универзитета у Београду, научна и културна баштина Србије, научни центар ботаничких наука, као и средиште Института за ботанику. Она је и „зелена оаза“ и парк који се простире на површини од 4,82ха у самом центру Београда. Башта обухвата поред отворених и уређених површина, стаклену башту, хербаријум, библиотеку, лабораторије и административне просторије Института за ботанику.
Дендрофлору Ботаничке баште чини око 300 таксона дрвећа и жбунова (Јовановић, Лакушић, 2006) и око 800 зељастих врста домаћих, европских и егзотичних предела. У стакленој башти се гаје тропске, субтропске и пустињске биљке чији се број процењује на око 1.000 различитих врста и који варира током године (Бјелић-Месарош, 2006).
Стаклена башта, која је симбол и заштитни знак Ботаничке баште, је изграђена 1892. године и уврштена је у споменике културе града Београда и Републике Србије (Бјелић-Месарош, 2006).
Фото: Стари стакленик из 1892. године има статус заштићеног културног добра (извор: Јевремовац)
Једна од вредности Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац“ је библиотека основана 1853. године и представља једну од најстаријих и најбогатијих библиотека на овим просторима. Библиотека броји преко 7.000 књига и преко 200 научних и стручних часописа.
Хербаријум Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац“ Биолошког факултета Универзитета у Београду представља једну од најзначајних и најбогатијих хербаријумских збирки на подручју Југоисточне Европе. Хербаријум је формиран 1860. године када је професор Јосиф Панчић своју збирку уступио Великој школи у Београду, а обогаћиван је пожртвованим радом многих познатих ботаничара (Вукојичић и сар, 2011). До данашњих дана у хербару је похрањено преко 250.000 хербарских листова који садрже биљни материјал сакупљен на простору Балканског полуострва, као и велики број ексиката добијених разменом са другим земљама Европе и света.
Хербаријум Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац“ Биолошког факултета Универзитета у Београду је под међународним кодом БЕОУ укључен у листу званичних светских хербаријума (Thiers, 2022). У њему се налази и Панчићев хербаријум - Herbarium Pancicianum са најзначајнијом колекцијом биљака 19. века (Вукојичић и сар, 2011).
Почетком 2004. године у оквиру пројекта “Japanese Garden In Belgrade” на подручју Баште уређена је једна парцела на којој је формиран мали водоток, језеро, са неколико водопада и каскада, као и чајна кућа и мост у духу јапанског врта.
У Ботаничкој башти „Јевремовац“ посебна је пажња посвећена "ex-situ" заштити ретких, ендемичних и угрожених таксона флоре Србије и Балканског полуострва. "Ex–situ" заштита угрожених биљака подразумева низ активних метода и поступака гајења, размножавања и очувања биљака изван њихових природних станишта.
Ботанчка башта „Јевремовац“ велику пажњу посвећује бројним едукативним, презентационим, културним и другим програмима не само за студенте већ и за све друге посетиоце. По свом значају истичу се активности са децом и ученицима. Стога Башта представља познато и популарно средиште бројних посетилаца из наше земље и целог света, и представља значајан туристички центар града Београда и Србије.
Као целина изузетних природних вредности Ботаничка башта „Јевремовац“ је проглашена за Споменик природе од великог значаја 1995. године. Укупан простор Ботаничке баште „Јевремовац“ се налази у статусу заштите као Споменик културе града Београда, а стари стакленик из 1892. године има статус заштићеног културног добра.
Аутори текста: *Снежана Бранковић, **Снежана Вукојчић, **Предраг Лазаревић
*Универзитет у Крагујевцу, Природно-математички факултет, Институт за биологију и екологију
**Универзитет у Београду, Биолошки факултет, Институт за ботанику и Ботаничка башта „Јевремовац“
Референце
Фото-прилози
Фото: 1) др Снежана Вукојчић, руководилац Хербаријум Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац“ Биолошког факултета Универзитета у Београду; 2) Хербаријум Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац“ Биолошког факултета Универзитета у Београду; 3) Посета студената Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу Хербаријуму Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац“; 4) Хербаријумска преса у Хербаријум Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац“ Биолошког факултета Универзитета у Београду (фотографисала: Снежана Бранковић)
Фото: Горњи део Ботаничке баште „Јевремовац“; Јапански врт у Ботаничкој башти „Јевремовац“ (фотографисала: Снежана Бранковић)
Да ли знате да се у Новом Саду оснива Ботаничка башта?
Ботаничка башта у Новом Саду
На простору Петроварадинске тврђаве на парцели површине 4,2ха планирано је да буде изграђена Ботаничка башта при Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду.
Комплекс баште биће формиран обједињавањем 16 постојећих парцела у једну на којој се планирају три зоне са управном зградом, ботаничком баштом са изложбеним стаклеником и економско-производним делом намењеним за истраживање, производњу и гајење биљака и др.
Ботаничка башта у Новом Саду, као специфична парковска површина, имаће научно-истаживачке, образовне, културне и естетске улоге. Поред ових улога Ботаничка башта је планирана и као простор за очување биљног генофонда, истраживачка база и простор за одмор и рекреацију.
Планом Ботаничке баште предвиђено је да на отвореном простору ботаничке баште у изложбеном делу буду заступљене зоне четинара, биљака екстензивних и интензивних кровних вртова, терена, ливадских и украсних трава, лековитог биља, аутохтоних и других биљних врста, као и два језера са акватичним биљкама и јапански врт.
Фото: Пројекат ботаничке баште у Новом Саду (извор: НС уживо)
Да ли знате?
Према Црвеној књизи Флоре Србије 1 - ишчезли и крајње угрожени таксони, са подручја града Крагујевца исчезла је једна врста слеза. Наш чувени ботаничар и академик Јосиф Панчић је још давне 1876. године на Метином брду (locus classicus) пронашао и описао крагујевачки слез (Althaea kragujevacensis Pančić). Ова локално ендемична врста централног дела Србије је расла у живицама, међама и шикарама, на ободима шумарака, на влажном земљишту и надморској висини између 200 и 300 метара.
Ширењем градског подручја Крагујевца станишта ове врсте су уништена, а самим тим је и она исчезла. Крагујевачки слез и бројне биљне и животињске врсте нетрагом нестају са наше планете Земље под притиском све јачег и бескрупулознијег дејства и утицаја човека.
Да ли је време за буђење Човека већ одавно протекло или гледамо у још понеко зрно пешчаног сата који немилице истиче за еколошко буђење?
Фото: Типски примерак крагујевачког слеза (Althaea kragujevacensis Pančić) исчезле врсте из светског генофонда у Панчићевом Хербаријуму (фотографисала: Снежана Бранковић)
Да ли знате да је чувени ботаничар и академик Јосиф Панчић службовао и у Крагујевцу?
Рођен у хрватском приморју, подно северних падина Велебита у убогом селу Угрине код Брибира 1814. године, Јосиф Панчић ће прећи дугачак и мукотрпан пут до доктора на Медицинском факултету у Пешти, професора на Катедри јестаственице и ректора на Великој школи, управника Ботаничке баште, народног посланика и потпредседника Народне скупштине, дописног члана Мађарске академије наука, академика и првог председника Краљевске српске академије наука.
Своје школовање Јосиф Панчић започиње у Госпићу, а затим преко ријечке гимназије и Више школе у Загребу 1832. године доспева на студије на Медицинском факултету у Пешти. Докторску тезу под називом Taxilogia botanica је одбранио 1842. године на Медицинском факултету. Иако је докторирао на медицинском факултету својом докторском тезом је показао склоност ка природним наукама и ботаници што сведоче и речи из писама које је Панчић писао из времена студија у Пешти… “И од првог ботаничког курса заволим ботанику и решим се за ботаничара, те сам отпочео живо ботанизирати и сакупљати биљке око Пеште и Будима, а доцније сам и лекције давао неким почетницима у Ботаници“.
Јосиф Панчић, млади лекар и доктор целокупне медицине, своју лекарску каријеру започиње у Рукбергу (Банат) где у периоду 1844-1845. године ради као домаћи лекар и дечји учитељ код имућних породица у овом малом рударском градићу.
Познанство са Вуком Караџићем и другим виђенијим Србима тог доба у Бечу одиграће пресудну улогу за Панчићев долазак у полуослобођену Кнежевину Србију 1846. године.
Прво постављење Јосифа Панчића као лекара у Србији је било у Јагодини 1846. године. У фабрици стакла у околини Јагодине, у власништву Аврама Петронијевића, попечитеља спољних дела, Панчић ће радити као лекар са задатком да сузбије заразу дизентерије која се појавила међу радницима и њиховим породицама.
Године 1847. Панчић бива постављен за контрактуалног градског лекара друге класе и привременог физикуса Округа јагодинског. Те исте 1847. године 12. новембра Панчић је премештен у Крагујевца за привременог окружног физикуса прве класе и у Крагујевцу остаје и ради као лекар до 1853. године.
Занимљиво је да се Панчић за време свог боравка и службовања у Крагујевцу 30. јануара 1849. године венчао са Људмилом-Милком, ћерком барона Франца Кордона, инжењера који је био у служби „Високог Правитељства Србског“.
Од доласка у Србију маја 1846. године до одласка у Београд 1853. године Панчић ради као лекар, да би од 1853. године своју активност наставио као професор на новоустановљеној Катедри за јестаственицу при Лицеју. Даљи плодан, садржајан и успешан живот Јосифа Панчића заслужује ново и целовитије „писаније“ (Диклић, Н. (1996): Живот и дело српских научника. Биографије и библиографије. Књига I, II одељење одбор за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла, Српска академија наука и уметности).
Јосиф Панчић (1814-1888), српски лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије (извор: Википедија)
Да ли знате да се у Србији налази једна од највећих ботаничких башти на Балканском полуострву?
Ботаничка башта у Крагујевцу се налази у склопу Спомен-парка "Крагујевачки октобар", заузима простор од 18,4 хектара и представља највећу ботаничку башту на Балканском полуострву.
У наредној објави детаљно о Ботаничкој башти у Крагујевцу…
Приредила проф. др Снежана Бранковић са колегама
Обрадио: Дејан Милошевић
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ, започели су сарадњу, најпре у интернет окружењу. Јавности ће представљати заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.
УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО
БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ
ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
