Унутар популације узраста од 15 до 29 година приметна је значајна стопа младих који треба да пробуде своју свест о заштити животне средине у групама рањивијих и социјално мање прилагођених испитаника на терену у Крагујевцу. Чак 45% младих испитаника изјавило је да им се дешава да не примете отпад поред контејнера и дивље мале депоније које постоје у окружењу. Брига око изгледа свог дворишта присутна је код већине испитаника, а свака трећа особа која је учествовала у истраживању изјавила је да је забринута због изгледа околине. Ови и многи други налази говоре у прилог тези да је ментална брига о животној средини младих специфична и деликатна тема којој треба приступати са посебном пажњом и бригом. Свест о заштити животне средине, конкретне акције и добробит младих од пресудног је значаја за прогрес и благостање друштва и будућих генерација које ће се у том друштву социјализовати.
Када говоримо о самим насељима која су пројектно покривена (Бресница, Грошница, Теферич) примећено је да је тема и даље табуизирана, као и да су узрок проблема углавном незнање, неинформисаност и делимична доступност савремених средстава и могућности очувања животне средине. Оваква слика младих у срединама у којима живе директна је последица системске небриге и занемаривања, као и игнорисање специфичних проблема и изазова са којима се млади као релативно осетљива друштвена група суочавају. Стога су едукација, системска подршка и заштита животне средине неопходни савезници при решавању овог проблема, како на примеру Србије, тако и у ширим европским оквирима.
