Загађен ваздух годишње однесе хиљаде живота, доведе до скоро 14,000 хоспитализација и проузрокује вишедневна погоршања астме код деце у Србији – ово су само неки од података садржани у Програму заштите ваздуха у Србији од 2022. до 2030. године, документу у коме се по први пут на свеобухватан начин мапира утицај аерозагађења.
У овом документу, који је израђен уз помоћ Европске уније, анализирају се последице изложености пре свега суспендованим честицама (ПМ2.5), тропосферском озону (О3) и азот-диоксиду (НО2). Поред тога даје се преглед различитих сценарија који би могли да доведу до смањења аерозагађења и на који начин би сваки од њих ублажио негативне последице лошег квалитета ваздуха.
Иако је овај документ израђен још крајем прошле године, Влада га још увек није усвојила, по свој прилици због новчаних средстава неопходних за његову примену.
ПРИЛОГ ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ВАЗДУХА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ЗА ПЕРИОД ОД 2022. ДО 2030. ГОДИНЕ СА АКЦИОНИМ ПЛАНОМ - НАЦРТ (24. ОКТОБАР 2021)
Колики је обим проблема међутим најбоље говори податак да је 2019. године више од три милиона грађана Србије живело у подручјима у којима је ваздух презагађен.
Колико нас убија ваздух?
До сада су се појављивале различите процене о утицају аерозагађења на здравље грађана.
Често цитиран податак био је да годишње због лошег ваздуха у Србији умре око 6,000 особа, што је број до кога је у својој анализи дошла Светска здравствена организација.
У документу Програм заштите ваздуха у Србији од 2022. до 2030. године наводи се да загађујуће материје доводе годишње до око 11,000 превремених смрти. Најпогубнији утицај при томе имају ПМ2.5 честице које према овим проценама доводе до око 10,000 изгубљених живота годишње.
Овај број односи се на хронични морталитет, односно превремене смрти до којих долази услед дуготрајног удисања лошег ваздуха.
У документу се међутим помиње и акутни морталитет – смрти до којих долази у року од неколико дана услед излагања загађеном ваздух. Процењује се да годишње на овај начин премине 461 особа.
Уз то још око 14,000 људи годишње заврши у болници због респираторних односно кардиоваскуларних тегоба насталих услед загађеног ваздуха, при чему поново најситније честице се показују као најопасније. У анализи се процењује да ширење најситнијих честица доведе до 4,261 хоспитализације годишње због респираторних тегоба и 5,144 хоспитализације услед кардиоваскуларних тегоба.
О погубном утицају ПМ честица раније је писала и проф. др Драгана Јовановић, пулмолог,
- Најмање честице попут ПМ2.5 које долазе до најситнијих делова плућа, доводе поред иритације са кашљем уз често осећај недостатка ваздуха и до чешћих озбиљних плућних обољења као што су хронична опструктивна болест плућа, емфизем плућа, бронхијалне астме и карцином. Пошто долазе до најситнијих делова плућа, оне не само да оштећују плућа већ и пролазе у крв где иду даље у срчани мишић, мозак и друге органе где доводе до различитих поремећаја и обољења срца и крвних судова. Међу најчешћим поремећајима и обољењима кардиоваскуларног система за чији настанак и компликације је значајан утицај ових аерозагађења су: поремећена срчана функција, инфаркт миокарда, ангина пекторис, повећан крвни притисак, артериосклероза, значајно повећана склоност ка цереброваскуларној исхемији, шлогу – написала је проф. др Јовановић.
Како је тада истакла посебно су угрожена деца, што се констатује и у Програму заштите ваздуха у Србији од 2022. до 2030. године.
Процењује се да годишње преко 22,000 нових случајева бронхитиса се региструје међу децом узраста од шест до 12 године услед загађења. Уз то наводи се и да међу децом узраста од пет до 19 година се региструје појава симптома астме током укупно 186,000 дана.
Угрожено здравље грађана ствара и велике губитке када се погледа укупан број дана током кога су грђани који трпе последице аерозагађења спречени да раде. Ова анализа процење да се изгуби преко два милиона радних дана услед негативног утицаја загађеног ваздуха на здравље.
При томе тренутно стање може бити још и горе, јер је као референтана година узета 2015.
-Имајући у виду чињеницу да квалитет амбијенталног ваздуха слаби од 2015. године, негативни утицаји загађења ваздуха у Србији све су већи и већи – констатује се у документу.
Где је решење?
Поред мапирања проблема поменута студија даје и четири различита могућа сценарија, која би у периоду до 2030. године довела до смањења концентрације загађјујућих материја у ваздуху, што би последично имало позитиван утицај на здравље грађана.
По првом „најгорем сценарију“ – који подразумева да се ништа од нових мера не донесе већ да се само постојеће у потпуности имплементирају – дошло би до смањења загађења.
Међу постојећим мерама издваја се Национални програм за смањење емисија, који се фокусира на највеће појединачне загађиваче у сектору енергетике у Србији. Примена само овог програма уз пратеће мере довела би до драстичног смањења смртности услед аерозагађења до 2030. године.
Према анализи примена постојећих мера смањила би хронични морталитет за 41 одсто до 2030. године, уз то број пријема у болницу због аерозагађења био би смањен за 25 одсто док би број дана током којих деца пролазе кроз погоршање астме опао за 36 одсто а за преко трећину би се смањио и број случајева бронхитиса међу најмлађима.
На другој страни када би се донеле и нове мере број превремених смрти, хоспитализација и погоршања астме даље би опадао. У најбољем сценарију, који подразумева и најобухватније мере али и захтева највећа улагања, број превремених смрти насталих услед дуготрајне изложености загађењу био би преполовљен, док би броја дана са израженим симптомима астме код деце се смањио за 53,6 одсто. Значајно би се смањио и број изгубљених радних дана и то за половину.
Повољан утицај на здравље грађана био би испраћен и повољним економским показатељима. У студији се констатује да „су користи по здравље у свим сценаријима већи од укупних трошкова мера предложених у сценаријима и подељених по годинама, што значи да је реализација трошкова за спровођење сценарија економски поуздана и оправдана.“
Усвојен, па заборављен
Програм заштите ваздуха у Србији од 2022. до 2030. године израђен је крајем прошле године, али још увек није усвојен.
Срђан Кукољ из Алијансе за здравље и животну средину (ХЕАЛ) каже да неусвајање програма показује да „Србија још није спремна да одговори на проблем загађења ваздуха“.
- Тиме се додатно продужава проблем утицаја на здравље грађана, што опет ствара додатни здравствени трошак и оптерећује економију Србије. Ми смо свакако свесни да реализација овог плана захтева одређена финансијска средства и то може бити један од разлога зашто се влада још није одлучила да усвоји овај програм. Међутим, то није оправдање да се не ради више на побољшању квалитета ваздуха и сигурно да се морају предузети амбиционзније мере од оних које су до сада предузимане – каже Кукољ.
Он истиче да се последњих година види велико интересовање јавности за унапређење квалитета ваздуха и на утицај аерозагађења на здравље а да у последње време такво интересовање показују и државни званичници.
- Министарка енергетике Зорана Михајловић недавно је казала да енергетска транзиција подразумева и позитиван утицај на животну средину и здравље грађана. До сада ниједан министар није тако нешто изјавио што може показивати веће интересовање представника државе за утицај загађења на здравље грађана али и поред тога недостају конкретне активности – закључује саговорник Данаса.
Милица Раденковић
Фото: Green European Journal
Извор: Данас, 22. 9. 2022.
