ЕПС наплаћује ПДВ и на струју коју не продаје прозјумерима, него им је само враћа
Како је Влада Србије била далековида када је прошле године у ово доба донела уредбу о купцима-произвођачима струје, тзв. прозјумерима.
То су домаћинства која постављају соларне панеле на кровове и производе струју. Вишак који праве лети предају ЕПС-у, да би га користили зими када је производња соларних панела мала. Као да је знала да би ове године европско тржиште енергије могло полудети, а да ће ЕПС кубурити са производњом струје и плаћати стотине милиона евра за увоз струје.
Чак су обезбедили и субвенције од 50 одсто домаћинствима за набавку и монтажу панела.
А онда се добра идеја сударила са стварношћу бирократије и убрзо постала једно од већих разочарења малобројних ентузијаста који су били вољни да уложе неколико хиљада евра у енергетску самосталност, а при том мало и помогну електроенергетски систем у прединфарктном стању.
У Уредби о критеријумима, условима и начину обрачуна потраживања и обавеза између купаца-произвођача и снабдевача предвиђен је обрачун пореза и акциза на нето потрошену струју. Међутим та уредба није у складу са Законом о ПДВ-у и Законом о акцизама, па је Министарство финансија на упит ЕПС-а дало мишљење да се ПДВ, акцизе и све накнаде морају обрачунати на укупно испоручену струју прозјумерима, а не на разлику између потрошених и произведених киловата. Апсурдно је што је Министарство финансија претходно дало позитивно мишљење на уредбу.
На страну суштинско питање, зашто се наплаћује порез на додату вредност на струју коју прозјумери не продају, већ само испоруче бесплатно у мрежу, а касније је повуку. Никаква финансијска трансакција није се десила, нити постоји додата вредност коју треба опорезовати.
На крају прозјумере је сачекала и једна „нова“ ставка на рачуну, накнада за обрачунски приступ дистрибутивном систему за разлику преузете и испоручене енергије, односно мрежарина.
Ненад Маричић из Руме, слободно се може рећи, прозјумер активиста који је обијао прагове од министарства до министарства преко ЕПС-а да дође до објашњења у вези плаћања струје, истиче да је у садашњим околностима уштеда на рачунима за струју 20 одсто.
„Да је ситуација онаква какву су обећавали, односно да се примењује уредба, ми бисмо плаћали струју годишње 18.000 динара, а овако плаћамо 70.000 динара. Онда рок повраћаја уложених средстава не би био 15 него седам, осам година и то би било сјајно. И овако се исплати. Рок експлоатације панела је 25 година, ако се исплате за 15, опет је уштеда. Али гаранција на инвертор је две године и ако се он поквари, то кошта 1.500 евра, тако да ни од тих 15 година нема ништа“, објашњава своју калкулацију овај прозјумер. Он додаје и да је то рачуница са ценама панела прошле године када су били 30 одсто јефтинији. По садашњим ценама панела рок повраћаја инвестиције пење се на око 19 година.
Министарство рударства и енергетике је израчунало да рачун за струју од 2.500 динара сада са соларним панелима износи 1.750 динара, а ако би се примењивала уредба МРЕ, а не мишљење Министарства финансија, он би износио свега 1.300 динара.
Маричић каже да је на једном састанку пре око месец дана основана радна група чији је циљ израда прописа који би се предао Скупштини.
„Ја сам члан те радне групе, али нисмо имали ниједан састанак. Идеја је да се до краја године преда предлог закона, па би се то могло видети на рачунима тек следеће године“, каже Маричић.
Он истиче да су га унапред упозорили да ће се таксе и порези плаћати на укупно испоручену струју, а не на нето количину, али да их је накнада за приступ дистрибутивном систему изненадила.
„Ми нисмо знали за, фактички мрежарину, јер се нигде не појављује на нормалним рачунима домаћинстава. Ако ја сада испоручим ЕПС-у рецимо 1.000 киловатсати струје и желим да их повучем касније, платићу на то 3,88 динара по киловатсату. Она је 3,88 динара у вишој тарифи и 0,9 динара у нижој, али ноћу панели не праве струју и то је нешто минимално од шест до седам ујутру“, каже Маричић додајући да је та мрежарина била укључена у цену киловата па је грађани нису били свесни.
Ово такође значи да се соларни панели више исплате великим потрошачима, рецимо онима који улазе у црвену зону, јер је киловатсат много скупљи, док мрежарина остаје иста. Нјегово искуство је да је најбоље ако се што више произведене струје потроши одмах, а што мање преда ЕПС-у, јер се самим тим плаћа мања мрежарина. Он истиче и да је тешко да домаћинство усклади своју потрошњу са производњом.
„Лети струја се прави од седам до 19 сати, али 90 одсто енергије се произведе од 11 до 13 сати. Тешко је за домаћинство да баш у том периоду обави сву потрошњу“, напомиње он.
У ЕПС-у кажу да се накнада за приступ дистрибутивном систему обрачунава у складу са изменама Методологије за одређивање цене приступа систему за дистрибуцију електричне енергије којом је прецизирано да се купцима-произвођачима, услуга приступа систему за дистрибуцију електричне енергије обрачунава према тарифама по тарифним елементима „активна снага“, „активна енергија“ и „реактивна енергија“, за електричну енергију која се преузима из дистрибутивног система.“
„С обзиром на то да су цене за купце-произвођаче који су домаћинства (или са нето мерењем) одређене у висини цена на гарантованом снабдевању и да је у цене на гарантованом снабдевању урачунат и трошак за приступ дистрибутивном систему, то значи да је ова накнада већ садржана у цени за утрошену енергију. Како се, међутим, накнада обрачунава на укупно преузету енергију, а обрачунава утрошена енергија, те се разлика од преузете до утрошене енергије засебно обрачунава, јер је купац-произвођач у обавези да плати накнаду за енергију коју преузима из система. Другим речима, део накнаде је обрачунат кроз цену за утрошену енергију, а остатак кроз ставку која се односи на накнаду за разлику преузете и утрошене енергије. Ова ставка улази у основицу за акцизу и ПДВ“, објашњавају у ЕПС. Иначе мрежарина је на рачунима већа од трошка акцизе и ПДВ-а.
Вишак струје иде ЕПС-у бесплатно
Можда у Француској на берзи мегаватсат струје кошта 1.000 евра, али ако предате ЕПС-у више струје него што повучете у току једне године, даћете је за џабе.
У Уредби се наводи да „уколико је на крају периода за поравнање потраживања и обавеза између купца – произвођача и снабдевача количина укупно испоручене електричне енергије већа од укупно преузете нето електричне енергије од купца – произвођача, купац – произвођач ће без права на накнаду предати снабдевачу вишак електричне енергије“.
Дакле, закључак је да је најбоље потрошити што се више може од онога што се произведе, па треба водити о томе рачуна и када се пројектује снага соларних панела.
Скоро 200 прозјумера у Србији
Закључно са 26. августом на електроенергетски систем прикључено је укупно 191 купаца-произвођача електричне енергије, а ЕПС је до 26. августа закључио укупно 302 уговора.
„Према подацима са којима располажемо, до 26. августа укупно је поднето 349 захтева од којих је прикључено оних 191“, кажу у ЕПС-у.
У Србији се одобравају субвенције од 50 одсто вредности соларних панела капацитета до шест киловата. Додуше како тврде они који су уградили соларне панеле, цене панела су за тридесетак одсто превазишле вредност коју држава рачуна.
У Хрватској су соларне панеле ослободили ПДВ-а, а сличну намеру има и Влада Црне Горе.
М. Обрадовић
Фото: Pixabay
Извор: Данас
