Иако је много разлика између биљака и животиња, има и нечег заједничког - механичке трауме и код биљака, као и код животиња, доводе до повреда и формирања ожиљака. Функција је иста - заштита унутрашњих структура од продирања патогена.
Приликом механичких повреда било ког дела биљке формира се рана. Ћелије које се налазе непосредно уз рану убрзаном деобом образују ткиво које је у почетку најчешће видљиво као бела или жута маса. Ово ткиво (калус) испуњава простор између површина на биљци које нису у потпуном контакту једна са другом. Крајњи резултат је постепено затварање ране са њених ивица.
Ожиљак на гранчици америчког јасена (Fraxinus biltmoreana); извор: Name That Plant
Калус може постати од било којих живих ћелија биљке, а најбрже се формира од меристемских ћелија (ћелије које не пролазе кроз фазу старења, већ се деле, диференцирају и формирају неспецијализоване или специјализоване ћелије). Формирању ране претходи хипертрофија и хиперплазија - ћелије око ране повећавају своје димензије и почињу енергично да се деле. Стварање калуса води ка зарашћивању рана и спречавању сушења унутрашњих ткива и продирање патогених организама. Понекад се, уколико је површина ране велика, калус континуирано формира током неколико година. У таквим случајевима је могуће видети годишње прстенове на ожиљку, па се, бројањем прстенова, може приближно установити старост ожиљка.
Годишње бразде на ожиљку дрвета омогућавају да се приближно одреди старост ране; извор: Digimag
И док се код људи ожиљци уклањају Или укривају, ожиљци код биљака имају вишеструку примену. Појава хипортрофије и хиперплазије недиференцираних ћелија чијом се метаболичком активношћу може манипулисати данас налази значајну примену у биљној биотехнологији, између осталог и због тога што се лабораторијским техникама in vitro недиференциране ћелије калуса могу одржавати дужи временски период.
Култура калуса је in vitro техника која омогућава одржавање недиференцираних биљних ћелија дужи временски период. Може се добити из било ког биљног органа ком се претходно нанесе повреда, тј. направи ожиљак. Успешну културу калуса карактерише неколико развојних стадијума – настанак калуса, деоба ћелија И диференцијација. Све ове фазе у култури калуса су праћене променом у величини ћелија И ткива, као И у структури И метаболичкој активности биљног ткива. Калусно ткиво може бити одржавано у активној фази раста преношењем фрагмената калусног ткива на свежу подлогу, па је понављањем оваквог поступка могуће обезбедити већу количину биљног материјала.
Калусно ткиво у лабораторијским условима. На фотографији се могу видети делови листова постављени на медијум (подлогу) за индукцију калуса. На ивицама листова је, на местима засецања, формирано беличасто калусно ткиво (фото: Д. Јаковљевић)
Најраније метаболичке промене у ћелијама калуса узроковане су оштећењима која настају засецањем биљних органа. Међутим, иако калусно ткиво које се одржава у лабораторијским условима (in vitro) може да задржи карактеристике биљке или биљног органа са којег је развијено, ћелије калусног ткива може карактерисати метаболизам другачији од оног који каракетрише биљлку или биљно ткиво са којег је калус развијен. Даље постављање калусног ткива у услове који доводе до интензивнијих метаболичких процеса у ћелијама и синтези различитих једињења данас налази велику примену у синтези биолошки активних метаболита биљног порекла.
Калусно ткиво одржавано 4 недеље у лабораторисјким условима (фото: Д. Јаковљевић)
Литература: Јаковљевић Драгана. Босиљак (Оцимум басилицум Л.) у култури in vitro. 2020. Задужбина Андрејевић, Београд
Аутор: др Драгана Јаковљевић
Обрадио: Дејан Милошевић
БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ
ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
Добитници признања Зелени лист из Крагујевца, Ботаничка башта и удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ јавности представљају заједничко стварање Еколумне на сајту Екологија Крагујевац и на порталу удружења.
Досадашње објаве:
УПОЗНАЈ ПРИРОДУ ДА БИ ЈЕ ВИШЕ ВОЛЕО
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
