Грађани ће од августа плаћати двоструко већу накнаду за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије
Иако је почетком године Влада Републике Србије донела одлуку да ће накнада коју плаћа крајњи потрошач за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије, остати иста као и претходне године, крајем јула је ипак усвојила Уредбу о измени уредбе о висини посебне накнаде за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије из обновљивих извора енергије (ОИЕ) у 2022. години. Уместо 0,437 динара по киловат часу (кWh), накнада ће од 1. августа износити 0,801 динара по киловат часу (кWh), што је готово дупло у односу на досадашњу.
Месец дана раније, објављен је и Извештај Агенције за енергетику, у коме се наводи да су на крају 2021. године на дистрибутивној мрежи биле прикључене 353 мале хидроелектране (МХЕ), укупне инсталиране снаге 247 МW, са 2,9% учешћа у укупној производњи електричне енергије за прошлу годину. Самим тим, може се закључити да је до 2021. године у Србији неповратно уништено више од 300км река.
У Извештају се такође наводи да Агенција признаје да један од највећих трошкова представљају губици у дистрибутивној мрежи који су у 2021. години износили 11,73 %, готово идентично као 2019. године (11,75%). То доказује да ништа није учињено да би се смањиле ове веома високе вредности у односу на технички оправдане. Из Светске организације за заштиту природе (WWF) указују да би се смањењем дистрибутивних губитака од свега 2% уштедело више електричне енергије него што је годишња производња свих МХЕ из система подстицаја за ОИЕ.
“Једина добра вест ових је дана стигла из Светске инвестиционе банке - ЕИБ, која је објавила документ у коме се налази листа искључених сектора и активности у којима се између осталих налазе рударство, хидроенергија и спаљивање отпада. На томе су WWF, CEE Bankwatch Network и Еколошко удружење Рзав радили годинама, а резултат је да комерцијалне банке више не могу да финасирају хидроенергетске пројекте, a да ЕИБ претходно не изврши детаљне провере пројеката. То значи да ће се преусмерити на пројекте нижег ризика”, истиче Наташа Миливојевић, сарадница WWF Адрије на Програму очувања слатководних екосистема.
Сасвим је јасно да, осим директне штете по природу, поготово у контексту климатских промена и неповољних ситуација у погледу хидролошких прилика, мале хидроелектране производе и значајне финансијске губитке за целу државу. Корист имају само повлашћени произвођачи електричне енергије из малих хидроелектрана, а ово увећање накнада за зелену енергију додатно ће утицати на рачуне грађана. Ове цене доводе до преусмеравања средстава из руку потрошача у руке власника капитала МХЕ, које у 2021. години износе 31.571.350 евра.
“Неопходно је да Влада Републике Србије трајно укине плаћање подстицаја за мале хидроелектране и тако додатно спречи даље уништавање наших река и избегне додатне губитке за грађане, а средства од накнада за подстицаје усмери према друштвено корисним пројектима и заштити животне средине”, закључује Наташа Миливојевић.
Подсећамо да је пре непуних месец дана у Федерацији Босне и Херцеговине донет Закон о изменама и допунама Закона о енергетици, којим се забрањује изградња нових малих хидроелектрана. Постојећи пројекти ће бити настављени, али издавања дозвола за нове више неће бити. Исто би требала да направи и Република Србија.
Фото: Наташа Миливојевић - Велики Рзав
Извор: Светски фонд за природу, 3. август 2022.
