Муке становника под мермерном планином
Житељи у подножју Венчаца блокадама пута боре се против свакодневног минирања, прашине и буке камиона који разарају путеве одвозећи мермер
Током овог викенда, мештани села Бања и Брезовац надомак Аранђеловца, поново су за камионе блокирали локални пут у подножју планине Венчац код каменолома „Виногради” због сталне експлоатације венчачког мермера. Година, а посебно од овог пролећа, Бањанци муку муче са брујањем препуних камиона чија је тежина неколико десетина тона, наслагама беле прашине и све бројнијим експлозијама од чијих потреса су и куће почеле да пуцају.
На планини је десет активних каменолома, које је закупило неколико приватних фирми. Према речима мештана од свакодневних детонација куће пуцају, бунари остају без воде, бела камена прашина пада на све, укључујући и усеве и воће, улази у куће, дрвеће се суши, а путна мрежа пропада. Становници под мермерном планином траже од државе и локалне самоуправе да се направи прецизан план експлоатације венчачког мермера и да се оформи комисија стручњака која ће да утврди насталу материјалну штету на оштећеним кућама. Они који су под овом планином која се наслања на Букуљу, провели животни век, тврде да је венчачки мермер веома квалитетан и да је велика грешка што се меље и користи као подлога за путеве широм Србије.
На иницијативу 14 одборника Скупштине општине Аранђеловац, у јулу ове године формиран је Одбор за заштиту и очување Венчаца. Одбор треба да нађе компромисна решења са циљем смањења штетног утицаја експлоатације планине Венчац.
Аранђеловачко Удружење грађана „Павле Бакић” поднело је пре три године и кривичну пријаву против Н. Н. починилаца због девастирања Венчаца, јер су својим чињењем или нечињењем у великој мери оштетили, појединачно или удружено, природно богатство, рудна лежишта белог мермера, археолошка налазишта и биљни и животињски свет на овом подручју.
Бањанци и Брезовчани први пут су блокирали друм овог пролећа, а уколико решења не буде било, најављују нове блокаде за камионе из каменолома. Некада је на планини Венчац оком био видан само један каменолом, а данас се из даљине види неколико белих отвора.
Из архиве
Направљен Одбор за спас планине Венчац
Уништавање планине Венчац, чији мермер и мермерисани кречњак завршавају у подлогама за путеве, више нећемо гледати скрштених руку, поручили су мештањи Бање код Аранђеловца.
У том месту је, како је истакнуто, пре око месец дана почела убрзана експлоатација камена на локацијама Кречана и Виногради.
Ми видимо како пред нашим очима пропадају наше куће, људи већ размишљају о сеоби, јер од буке и прашине не може да се живи, а да не причамо о депонијама јаловине које настају око наших кућа и пресушивању изворишта воде, речено је на скупу мештана Бање на коме је формиран Иницијативни одбор За спас Венчаца.
Иницијативни одбор је у свом првом саопштењу обавестио јавност да мештани овог дела општине Аранђеловац подносе десетогодишњи терор власника бројних каменолома на Венчацу и да тај “зулум више не могу и неће да трпе”.
Од данас па убудуће предузимаћемо све законске и уставне могућности, укључујући и грађанску непослушност, да спречимо пропаст наших домаћинстава и имовине, коју смо стекли великим трудом и одрицањима не само наше, већ и бројних генерација наших предака, наводи се у сопштењу.
Иницијативни одбор упозорио је представнике надлежних општинских и републичких органа да озбиљно схвате колико је опасно угрожен опстанак Венчаца и свих мештана околних села и позвао их да пошаљу своје представнике на хитан састанак са Иницијативним одбором За спас Венчаца који ће бити одржан у суботу, 16. априла, у 18 сати у Месну канцеларију села Бања.
Позивамо председнике свих политичких странака у Аранђеловцу, носиоце седам изборних листи, за које смо гласали на изборима 3. априла, као и све медије у Аранђеловцу и Србији да дођу на овај састанак, ради разговора о будућности мештана Бање и Венчаца, наводи се у саопштењу.
Иницијаивни одбор је најавио да ће због лоших искустава са представницима општине Аранђеловац у суботу, 23. априла од осам до 20 часова организовати блокаду саобраћајнице код скретања према археолошком локалитету Дворине, о чему је обавештено и Министарство унутрашњих послова.
Камен важнији од историје - црни дани за бели Венчац
Из Министарства за рударство НИН-у нису желели да доставе податке о томе ко су концесионари, на колико година им је дата дозвола, колико кубика могу годишње да експлоатишу и колико плаћају на име накнаде за коришћење јавног добра
Врх Венчаца више не постоји. Планину су аранђеловачке фирме које експлоатишу камен „скратиле“ за десетину метара и успут поравнале највећи део римске некрополе, датиране између трећег и шестог века нове ере. Преко у прах самлевених костију, керамике, стакла, накита и других артефаката сада газе возила новим ауто-путевима. У њих су, заједно са венчачким мермером, уграђени и Римљани. Вероватно су и због тога, како тврде српски званичници, ти аутопутеви најскупљи и најдрагоценији које имамо. Бољи од свих у региону.
А све је кренуло пре три године, када је дојављено да на врху Венчаца приликом копања лете у ваздух неке кости. Тада смо у каменолому затекли машине Бекамента, које су на тој локацији биле заустављене, али и делове скелета у шуту, изнад кога су се високо на литици оцртавали гробови. Чули смо тада да је обавештен Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу. Било је лето 2017. Те године ништа није рађено, јер није било пара, а прошлог и овог лета на остатку литице која је остала нетакнута, археолози су открили 60 гробова. Међутим, пре тога је у дробилицу, заједно са каменом, отишло незнано колико гробних места и вредних артефаката, који су чинили велику некрополу недалеко од римског утврђења на такозваном Малом Венчацу. Да највећи део није уништен, била би то највећа римска некропола у Србији, а не друга после оне код Пирота.
Истраживачки радови су недавно завршени, а планина се и даље „топи“. Обележје на којем је писало да је врх Венчаца висок 658 метара је скинуто и остављено крај врзине, а тешке машине и шлепери и даље свакодневно „грме“ и загорчавају живот мештана у Бањи и Брезовцу. Петнаестак фирми, које имају или немају истражно или експлоатационо право за коришћење мермера, унаказило је планину великим бушотинама и кратерима. Они од подножја до врха зјапе са свих страна тако да данас ова, некада шумовита планина бујне вегетације, личи на рањену звер, полеглу од удараца новопечених концесионара. Напали су је, уз благослов државе, као губари и споља и изнутра „меким“ минирањем, које је у потпуности растресло планину и куће које се наслањају на њу. Свакога дана, причају мештани тих села, на њихове кровове и баште падало је камење, а шлепери од раног јутра тутњају са крцатим товаром издробљеног мермера, који се дневно мери на више хиљада тона. Дошли су црни дани за бели Венчац, јер се у последње две-три деценије намножило толико „експлоататора“ ове камене планине да су постили ноћна мора за житеље околних села. Они су годинама водили прави рат против Неметала Мила Ђурашковића, затим Омyе Венцац, Бање комерц – Бекамента, фирми Геа, Беаз… Писали су петиције, представке и приговоре општинским и републичким надлежним органима и инспекцијама тражећи правду за себе и своје комшије, али узалуд…
И НИН је покушао да провери неке податке у Министарству рударства и енергетике. У Сектору за геологију и рударство су, како су рекли, чак и припремили одговоре на наша питања, али одобрење од виших органа, ни после два месеца чекања, нису добили. Зато ће и читаоци НИН-а остати ускраћени за важне податке о томе ко су концесионари, на колико година им је дата дозвола, колико кубика могу годишње да експлоатишу, колике су резерве Венчаца, колико плаћају на име накнаде за коришћење јавног добра. Тражили смо и записнике инспекције која контролише рад фирми на Венчацу. Успут смо незванично сазнали да у Министарству раде само два инспектора за целу Србију… Једино је Завод за заштиту природе Србије одговорио да подручје Венчаца није заштићено, „јер се на том простору не налазе евидентирана природна добра, као ни еколошки значајна подручја која су саставни део еколошке мреже Србије“. Завод је за овај простор у претходном периоду „издао неколико решења о условима заштите природе за извођење геолошких истраживања и експлоатацију мермера, кроз које је дефинисан и услов о обавези да инвеститор изради и пројекат санације и рекултивације предметног подручја“, наводи се у писаном одговору Завода.
Незванично НИН сазнаје да је 17 фирми стекло право до 2014. да вади венчачки камен из резерви, које се (опет незванично), процењују на 880 милиона тона. Последњих пет година није издата ниједна дозвола, или бар у општинској администрацији није регистрована ниједна нова фирма. Осим Бекамента, који је, са још неколико фирми покуповао неке друге каменоломе, ту је и правни следбеник некадашње Индустрије мермера и гранита „Душан Петровић Шане“ - швајцарска Омyа Венцац, светски лидер у производњи калцијум карбоната. Нажалост, Омyа Венцац из свог мајдана више не вади мермерни блокове, већ се чувени бели мермер дроби у ризлу за путеве и прах који се користи у фармацеутској и козметичкој индустрији. Сви су они прошле године на име рудне ренте уплатили у општински буџет свега 12 милиона динара. Општина се нешто и не буни, нити се труди да повећа приход од накнаде за коришћење јавног добра, које износи 58,5 динара за једну тону. Повремено на седницама СО неки одборник и проговори о томе, али се увек заврши закључком већине да треба бити пажљив и сачувати раднике. А можда и екстрапрофит повлашћених фирми.
Крајем јуна, међутим, опозиција у локалном парламенту подигла је велику буку против јавашлука на Венчацу. Од тада, скоро три месеца удружења грађана „Павле Бакић“ и „Прав(и) пут“, заједно са три опозиционе странке, прикупљају потписе за петицију како би натерали општинску власт да уради план детаљне регулације целог Венчаца, у коме ће стриктно бити назначене индустријске, туристичке, археолошке и културно-историјске зоне. Огласио се и Зелени покрет Србије, а удружење „Павле Бакић“ је Општинском јавном тужилаштву у Аранђеловцу поднело кривичну пријаву против Н. Н. лица због уништавања Венчаца. У пријави се наводи како су у последњих 15 година разне фирме оштетиле природно богатство - рудна лежишта белог мермера, археолошка налазишта, биљни и животињски свет. „Због неконтролисаног минирања, напрснућа и пукотина мермерних руда на целој планини, већ две године ниједан власник рудокопа се не бави вађењем мермерних блокова, већ сви прерађују мермер“, наводи се у кривичној пријави и очекује се од судских органа да утврде степен одговорности свих институција, које су по закону дужне да воде рачуна о националном природном богатству, екологији и заштити културних добара.
Љ. Стојановић
Фото: НИН (2019); Стварност (2020); Александра Петровић/Нова С (2022)
Извори: Политика, 17. 8. 2022; Југпрес, 15. 4. 2022; НИН, 11. 10. 2019.
