За годину дана у Србији је „никло“ 403 нове дивље депоније. Екипа Новог магазина обишла је неке од највећих дивљих депонија у Крагујевцу и уверила се да је већина тих депонија недавно очишћена, али да грађани поново бацају отпад на исте локације
Огромне количине отпада у Србији се и даље бацају на дивље депоније, ван контроле градских и општинских јавних комуналних предузећа, а према подацима Агенције за заштиту животне средине у Србији је регистровано 3.059 дивљих депонија.
На основу података које су тој агенцији доставиле 142 локалне самоуправе и грађани путем апликације „Уклони депонију“, у већини случајева дивља сметлишта се налазе у сеоским срединама, али их има и на ободима великих градова, па чак и у централним градским језгрима.
У Извештају „Управљање отпадом за период 2011–2021“ Агенције за заштиту животне средине, поред градова и села широм Србије, дивље депоније се формирају поред саобраћајница, где се отпад једноставно искипује из камиона или га грађани избацују из својих аутомобила.
Посебно су опасне дивље депоније поред река или у поплавним подручјима јер га при вишим водостајима вода односи низводно, а велике количине смећа које носе реке додатно отежавају одбрану од поплава, као што је то био слу-чај у Пријепољу, Прибоју, Сјеници, Новом Пазару и Краљеву приликом недавних изливања река.
СВАКОГ ДАНА НОВА ДЕПОНИЈА
Јавна комунална предузећа су, према подацима Агенције за заштиту животне средине, током 2021. године очистила 1.170 локација на којима су се налазиле дивље депоније, од којих су неке чишћене и по 20 пута, али су депоније поново формиране на 987 истих локација.
У циљу што прецизнијег и бржег лоцирања дивљих депонија и њиховог ефикасног чишћења, на сајту Агенције од прошле године постављена је апликација „Уклони дивљу депонију“, помоћу које грађани директно пријављују сметлишта отпада тако што га усликају мобилним телефоном и заједно са локацијом директно пошаљу у базу података Агенције за заштиту животне средине где се проверавају, након чега се покреће процедура чишћења.
За нешто више од годину дана постојања ове апликације, грађани су пријавили 403 нове дивље депоније што значи да се у Србији свакога дана формира једна нова дивља депонија.
У последњих неколико година на дивљим депонијама је у више наврата откривена амбалажа у којој је складиштен опасан хемијски отпад, а било је и неколико инцидената са пожарима који су избијали на њима.
Један такав пожар на дивљој депонији у насељу Метино брдо у Крагујевцу пријавио је 16. фебруара Дејан Милошевић из Еколошког удружења „Први први на скали“.
„Тог дана поподне неко је запалио дивљу депонију у близини амбуланте Дома здравља, према којој је пожар почео брзо да се шири због јаког ветра који је дувао. Истовремено насељем је почео да се шири густ загушујући дим. Само захваљујући ватрогасцима који су брзо интервенисали спречена је већа катастрофа, али је ипак изгорело око 50 метара квадратних зелене површине испред амбуланте“, каже Милошевић за Нови магазин и додаје да овај случај илуструје колико различитих опасности прети од дивљих депонија, које несавесни грађани формирају чак и у густо насељеним градским насељима.
Милошевић каже да градско Јавно предузеће Шумадија више пута годишње чисти ту депонију, али да је грађани сваки пут поново формирају.
„Због тога је наше удружење позвало надлежне у локалној самоуправи да на згради амбуланте инсталирају две камере које ће даноноћно снимати простор око депоније и амбуланте јер једино тако могу да се идентификују несавесни грађани који ту одлажу свој крупан отпад, али и све остало што им не треба“, каже Милошевић.
Као еколошки активиста Милошевић често путује широм Србије и разговара са грађанима о еколошким проблемима, између осталог и сакупљању и одлагању комуналног отпада и, на основу свог искуства, каже да је ситуација идентична у скоро свим градовима у Србији јер „добар део грађана баца ђубре где стигне без имало гриже савести и свести о дугорочним штетним последицама својих неодговорних поступака“.
„Иако су едукација и образовање главни европски наративи када се говори о заштити животне средине, у Србији има смисла само када су у питању млађи нараштаји. Имамо и много лепих примера како се у том погледу ради са децом. Међутим, када су у питању одрасли, ту едукација може да се спроводи само преко новчаника“, каже Милошевић.
У КРАГУЈЕВЦУ 14 СМЕТЛИШТА
Крагујевац је један од градова у Србији који већ дуже од две деценије упорно ради на уклањању дивљих депонија, али упркос свим настојањима у Градском регистру и даље се налазе локације 14 великих дивљих депонија. Поред њих још увек има и доста мањих сметлишта у приградским и сеоским насељима.
Стефан Никезић, градски већник за заштиту и унапређење животне средине, каже за НМ да се депоније у граду редовно чисте, али да је то „сизифовски посао“ јер их несавесни грађани поново направе на истим местима бацајући на њих различити отпад.
„Иако у сеоском, приградском и градском подручју имамо 500 сабирних места, поједини грађани су навикли да одлажу отпад тамо где њима одговара. За разлику од градског језгра, дивље депоније у селима су посебан проблем јер се формирају у речним коритима и у шумама тако да наша механизација не може да дође до њих и оне остају ту где јесу“, каже Никезић.
Екипа НМ обишла је неке од највећих дивљих депонија у Крагујевцу и уверила се да је већина тих депонија недавно очишћена, али да грађани поново бацају отпад на исте локације.
„За месец-два ту ће поново бити гомиле отпада и мораћемо све из почетка да чистимо. Од пролећа ћемо почети да на површинама које очистимо од ђубрета засадимо украсно жбуње и тако пошаљемо грађанима поруку да воде више рачуна о природној средини. На депонији на Метином брду ћемо на захтев грађана поставити две камере и покушати да идентификујемо особе које ту бацају свој отпад, као и оне који пале дивљу депонију, угрожавајући димом здравље људи, а ватром и саму амбуланту“, каже Никезић.
Он најављује да ће, када буду идентификовани, свима који непрописно одлажу отпад комунална инспекција писати казне.
„Једноставно на другачији начин не можемо да зауставимо стварање дивљих депонија“, каже Никезић.
И У ЦЕНТРУ ГРАДА
Једна од дивљих депонија која се најчешће чисти, али и обнавља је депонија испод надвожњака на само 500 метара од центра града. Испод дотрајалог надвожњака је и бувља пијаца, а у напуштеним објектима пропалих предузећа неколико породица складишти секундарне сировине, које њихови чланови вредно сакупљају. Проблем настаје када сакупљачи почну да разврставају сакупљени материјал, а све што им је вишак бацају на дивљу депонију. Али, на ту дивљу депонију стиже и ђубре из других насеља које се брзо нагомила испод надвожњака.
Иако се жале на бројне проблеме које им прави депонија, становници насеља поред надвожњака углавном не желе да говоре о томе.
Александра Матић, која живи у непосредној близини надвожњака каже за НМ да од дивље депоније прети латентна опасност од заразе.
„Има много пацова и паса луталица који се хране отпацима и живе на том ђубришту. Пацови нам улазе у куће, чопори паса луталица нападају људе, а током лета одатле се шири неподношљив смрад“, каже Матић и додаје да комуналне службе одвозе ђубре и чисте депонију најмање четири пута годишње, али треба „преживети“ та три месеца.
„Људи овде бацају шут, стари намештај, стакло, пластику, остатке хране па и угинуле кућне љубимце. Протеклих година прочуло се да овде постоји депонија, па на њу отпад доносе и из других насеља, и то се углавном ради ноћу“, каже Матић.
Саговорница НМ каже да свакако треба радити на едукацији и подизању еколошке свести грађана, али да упоредо са тим треба пооштрити контролу депонија и почети са новчаним кажњавањем оних који крше правила.
Мала депонија за Велико Градиште
Један од узрока великог броја дивљих депонија је и недостатак финансијских средстава за ефикасније сакупљање отпада, али званичан податак да у Србији постоји само 12 санитарних депонија уређених по европским стандардима и чак 135 несанитарних, такозваних сметлишта, на које се отпад одлаже скоро без икакве контроле, указује на суштину проблема.
Општина Велико Градиште, је једна од 135 локалних самоуправа које немају санитарну депонију, па отпад одлажу на градско сметлиште. Та туристичка општина на Дунаву на истоку Србије је годинама једна од најчистијих општина, јер у граду и на путевима нема пластичних кеса, флаша и других отпадака карактеристичних за већи део Србије. Међутим то је само привид, јер док се чека изградња регионалне санитарне депоније, све веће количине комуналног отпада и даље се одлажу на градско сметлиште. „Радници градске чистоће једном недељно сакупљају отпад поред свих саобраћајница на територији наше општине, али што се тиче дивљих депонија ја нисам задовољан. У општини имамо 25 насеља са више од 30 дивљих депонија уписаних у катастар. Управо смо конкурсом изабрали извођача који ће уклонити један број тих депонија, а конкурисаћемо и за средства Министарства екологије како би и преостале дивље депоније очистили“, каже за НМ Драган Милић, председник Општине Велико Градиште.
Он каже да Велико Градиште има сметлиште на које се одвози отпад са територије целе општине, али да је оно у доста лошем стању, „иако се одржава док се чека изградња регионалне депоније“.
Истовремено у Великом Градишту чекају и завршетак Рециклажног центра у Пожаревцу, чији завршетак изградње касни већ две године.
„Када буде завршен, наше смеће ће бити усмерено у тај центар где ће се одвајати и рециклирати. Оно што остане транспортоваћемо за сада, на депонију у Лапову, а када се касније изгради санитарна депонија, у Пожаревац“, каже председник општине Велико Градиште и додаје да ће тада садашње сметлиште бити санирано и рекултивисано.
Јавна комунална предузећа су, према подацима Агенције за заштиту животне средине, током 2021. године очистила 1.170 локација на којима су се налазиле дивље депоније, од којих су неке чишћене и по 20 пута, али су депоније поново формиране на 987 истих локација
Бранко Вучковић
Фото: Мики Јевтовић
Извор: Нови магазин, број 622 - 30. 3. 2023.
