Професор Београдског универзитета Ратко Ристић каже за Н1 да истажне радње у околини Лознице и Ваљева када се ради о испитивању резерви литијума јесу практично пробни балон за целу Србију, јер те резерве литијума су присутне и у Горњем Милановцу, на територији Чачка, Пожеге, Рековца, Јагодине, и на 60 локација је издато нешто што се зове истражно право за литијум и говори се о стотинама хиљада хектара територије Србије које би биле евентуално угрожене том експлоатацијом.
„Нажалост, форма у којој се литијум налази у овим овереним резервама у Србији је у минералу јадариту који је јединствен као минерал, али је најгора могућа форма која садржи литијум, бор и неке остале атрактивне елементе, и хемијско-технолошки процеси који би се применили довели би до потпуне девастације простора, јер пре самог процеса би требало уклонити огромне површине квалитетног земљишта, шума, раселити локално становништво, и ту се поставља и питање суверенитета – ко је носилац суверенитета у Србији – да ли грађани и држава Србија или профитни интереси страних компанија“, пита професор.
Он подсећа да је пре неколико месеци био скуп у Луковцу код Ваљева, где се током истражних радова излила једна бушотина, „загађена је вода, вишеструко су повећане концентрације литијума, арсена, бора у води, дошло је до угинућа стоке и нарушавања здравља домаћина у чији бунар је продрла та вода“.
„То је парадигма оног што би се дешавало ако би кренула масовна истраживања и експлоатација литијума“, упозорава он.
Истиче да „треба имати на уму чињеницу да сви из Европе који говоре о томе како Србија треба да користи своје потенцијале, Србији намењују улогу модерне колоније, и чак имате један артикулисан термин – „жртвована земља“.
„То користе бројни европски политичари, а секретар за унутрашњу трговину ЕУ Тијери Бретон говори о томе да Европа по сваку цену треба да искористи све своје потенцијале често и на уштрб неких еколошких стандарда. поставља се основно питање зашто би Србија потхрањивала индустријске и профитне интересе богатих европских компанија које исти тај литијум имају и у Енглеској, и у Немачкој, и у Француској, Финској, Португалу. Зашто Србија мора да жртвује свој простор, здравље свог становништа, своје природне ресурсе да би смањила дисбаланс у неком поређењу са Кином, када су у питању ретки елементи и минерали“, указује Ристић.
Додаје да мисли „да се овде прелама нешто што је визија одговорне државне политике која је загледана у будућност и врло лукративних, приземних и неприменрено ниских интереса неких у нашој политичкој номенклатуру, који су веома повезани са интересима страних корпорација“.
Народни покрет „Марш са Колубаре“ организовао је у Ваљеву целодневну еколошку акцију, која је симболично названа „Друга Колубарска битка против Еуро Литијума“. На пет пунктова у граду активисти су делили пропагандни материјал и разговарали са грађанима о досадашњим геолошким истраживањима компаније Еуро Литијум Балкан у долини Колубаре и опасностима по животну средину у случају отварања рудника литијума и бора. У Ваљеву су били и професор Ристић и народни посланик Александар Јовановић Ћута.
"Друга Колубарска битка": Леци о штетности литијума, донета и замућена вода
Народни покрет "Марш с Колубаре" у среду је у Ваљеву организовао целодневну еколошку акцију симболично названу "Друга Колубарска битка против Еуро Литијума".
На пет пунктова у граду активисти еколошких покрета делили су пропагандни материјал и разговарали са грађанима о последицама досадашњих геолошких истраживања канадске компаније „Еуро литијум Балкан“ у долини Колубаре и опасностима по животну средину у случају да буде отворен рудник литијума и бора.
У ову еколошку акцију укључили су се и мештани села Лукавац чији су бунари загађени, а вода због повећане концентрације бора и литијума више није за употребу.
„У међувремену ништа се није променило. Донео сам воду из свог бунара да грађани Ваљева виде како је и даље замућена. Моја кућа је оштећена, вода из бунара видите каква је! Градску воду нам не дају, ова општина нам не да воду“, каже Цветко Јовановић из тог села.
„Ја у Лукавцу имам плантажу боровнице и лешника од три и по хектара. Од 2014. године сам у Лукавцу отпочео тај бизнис и до 2020. године нисам имао проблема са исправношћу воде у мојим бунарима. Обраћао сам се више пута компанији Еуро Литијум Балкан да ми одговоре на моје чињеничко стање – да ли су узрок томе, апсолутно нисам имао никакав одговор од њих“, наводи Бранко Арбајтер.
Сви они у Европи који говоре како Србија треба да користи свој потенцијал, Србији намењују улогу модерне колоније или жртвоване земље, рекао је у Ваљеву професор београдског универзитета Ратко Ристић.
„То користе бројни европски политичари, а секретар за унутрашњу трговину Европске уније говори о томе да Европа, по сваку цену, треба да искористи све своје потенцијале често и науштрб неких еколошких стандарда. Поставља се основно питање зашто би Србија потхрањивала индустријске и профитне интересе богатих европских компанија ако исти тај литијум имају и у Енглеској, и у Немачкој и у Француској и у Финској и Португалији? Зашто Србија мора да жртвује свој простор, здравље свог становништва, своје природне ресурсе да би смањила дисбаланс у неком поређењу са Кином, када су у питању ретки елементи и минерали“, наводи професор Ристић.
Адвокат Сретен Ђорђевић, правни заступник Народног покрета „Марш са Колубаре“, рекао је да данашња пракса у свету показује да се све рударске компаније највише плаше организованог народа. „Не у форми политичких удружења, него у једној провизорној форми коју је тешко омеђити, где је тешко исказати пун коруптивни потенцијал. Организовани народ са паралелно правним активностима ради спречавања таквих активности“, навео је.
У данашњој еколошкој акцији „Друга Колубарска битка против Еуро Литијума“ учествовали су активисти бројних еколошких покрета широм Србије. Подсетимо, на данашњи дан отпочела је чувена Колубарска битка у Великом рату.
Милена Кузмановић
Извор: Н1, 16. 11. 2022.
