Пред овогодишњи климатски самит УН ЦОП27 расту тензије. Рањиве земље све гласније траже од богатих да плате компензације за губитке које су климатске промене нанеле најсиромашнијим земљама света.
На скупу дипломата из готово 200 земаља који почиње 7. новембра у Шарм ел Шеику преговараће се о томе како смањити емисију ЦО2 која је узрок промена климе. Уз то, тема је како се борити са климатским последицама, укључујући смртоносне топлотне таласе, шумске пожаре, раст нивоа мора и сушу.
Међутим, на скупу ће вероватно једно од доминантних бити и питање "губитка и штете" или због климатских промена уништених кућа, инфраструктуре и живота у најсиромашнијим државама. Оне су најмање допринеле глобалном загревању.
Према УН, 46 најмање развијених земаља света производи само 1% годишње светске емисије ЦО2 настале сагоревањем фосилног горива. У њима живи 14% глобалне популације.
Са приближавањем конференције ЦОП27, губици због промена климе све су већи, и у богатим, и у земљама у развоју. Последњих недеља шумски пожари прогутали су хектаре у Мароку, Грчкој и Канади. Суша је опустошила италијанске винограде, а фаталне поплаве погодиле су Гамбију и Кину.
"Нас то погађа и указујемо на то дуже време. А сада су погођене и богате земље", рекао је Салимул Хук, саветник Форума климатски рањивих који окупља 55 земаља.
Богате земље нису испуниле обећање да са 100 милијарди долара годишње до 2020. помогну земљама у развоју да смање емисију. Тиме би се припреме за климатске промене. Исплата губитака и штете била би додатак на тих 100 милијарди долара.
"Финансије значе новац. То значи ставити руку у џеп и извадити долар, евро, јен и ставити на сто за жртве климатских промена", рекао је Хук.
Још има наде
Да ли ће се о финансијској надокнади због последица климатских промена разговарати на ЦОП27 за сада је неизвесно. Предлог да се то питање уврсти на дневни ред још није добио широку подршку.
То питање није додато на разговорима пред ЦОП27 у јуну у Бону. Разговори о техничкој помоћи УН у Бону такође су завршени без договора због спора око тога како би се управљало шемом.
ЦОП27 неће олакшати ни чињеница да богате земље долазе на скуп у условима скока цене енергије, економских потреса због рата у Украјини и пандемије ковида. Због тога су богати морали да троше милијарде долара за подстицај економија.
Министар економије Јамајке Метју Самуда рекао је да се нада да ће земље у развоју једним гласом говорити о адекватном третману губитака и штете.
Напредне економије, укључујући САД и ЕУ, до сада су одбијале кораке који би водили правној одговорности или компензацијама.
На претходном самиту УН преговарачи су се сложили о покретању двогодишњег дијалога о губитку и штети, али нису успоставили фонд за то.
Стављање питања компензација на дневни ред ЦОП27 покренуло би разговоре о томе одакле би се обезбедио новац, како би се дистрибуисао. Упитно је и како би се дефинисали губици због промена климе.
Истраживања указују да би губици због климатских промена широм света могли да достигну 580 милијарди долара годишње до 2030.
"Неизвесно је како обновити поверење између развијених и земаља у развоју", рекла је стручњак за климатску дипломатију Алекс Скот из тинк-тенка Е3Г.
Ипак, међу богатим земља све више су свесни проблема. Тако је немачка министарка спољних послова Аналена Бербок за време недавне посете Палау рекла да ће Немачка том питању дати приоритет у својој међународној климатској политици.
Фото: Tumisu/Pixabay
Извор: Еуроактив, Ројтерс
Обрада: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
