Стратегију управљања минералним и другим геолошким ресурсима у Републици Србији за период од 2025. године до 2040, са пројекцијом до 2050. године (уз Стратешку процену утицаја на животну средину), израдиће Рударско-геолошки факултет (РГФ) Универзитета у Београду. Овом факултету је, као једином понуђачу, додељен уговор по достављеној понуди са укупном ценом од 24,96 милиона динара са ПДВ-ом (20,8 милиона динара без ПДВ). Уговор је додељен након отвореног поступка јавне набавке.
Одлуку о додели уговора потписала је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић 21. фебруара, када је овај акт и ступио на снагу.
Спровођење набавке започето је Одлуком од 25. децембра 2023. године, три дана касније је објављен јавни позив, а понуде су отворене 30. јануара 2014.
Процењена вредност целокупне набавке била је 20.833.350 динара без ПДВ, дакле 33.350 динара више од понуде РГФ.
Из образложења
Два су критеријума била за доделу уговора: економски најповољнија понуда и стручне референце чланова експертског тима.
Пошто је једини понуђач био РГФ, рангирање није обављено. Сваки од 11 експерата из тима овог факултета има по минимум две референце, а вођа тима минимум три.
Рок извршења услуге је 24 месеца од дана потписивања уговора. Плаћање израде Стратегије је предвиђено у шест рата:
Из поуке о правном леку: Против ове одлуке може да се поднесе, истовремено наручиоци и републичкој комисији, захтев за заштиту права у року од 10 дана од дана њеног објављивања на Порталу јавних набавки, а то био је 23. фебруар.
Из тендера
Подсећамо, тендер је требало да се покрене у другом квраталу прошле године, тако је било наведено у Плану јавних набавки МРЕ, али је објављен тек на самом крају 2023.
Циљ доношења стратегије је да се "утврди политика одрживог управљања минералним и другим геолошким ресурсима и услови за одржив развој рударског сектора у периоду до 2050. године".
У тендерској документацији писало је: "Доношењем Стратегије подићи ће се свест стручне и нестручне јавности о важности експлоатације минералних сировина и других геолошких ресурса, одговорити на текуће и нове изазове, и помоћи позиционирању Србије у рударском сектору Европе и света".
Задатак који је сада пред РГФ-ом је да изради стартегију, стратешке металичне минералне сировине, пре свега да сагледа потребе за рудама бакра и злата, руде олова и цинка, руде бора и литијума као и руда урана, никла и кобалта.
РГФ има и ове смернице:
"У оквиру мера минералне политике, потребно је да се дефинишу посебно међународно препознате, активне и атрактивне рударске индустрије (промоција инвестиција, привлачење великих рударских компанија у сектор геологије и рударства), као и координација у подручју истраживања минералних сировина у циљу усмеравања извођења геолошких истраживања ка проналажењу нових лежишта минералних сировина, са посебним освртом на сировине од којих је Европска и светска економија зависна" (детаљније: МИНИСТАРСТВО РАСПИСАЛО ТЕНДЕР ЗА ИЗРАДА СТРАТЕГИЈЕ УПРАВЉАЊА МИНЕРАЛНИМ РЕСУРСИМА СРБИЈЕ).
Прилог ППНС STUDY ON THE CRITICAL RAW MATERIALS FOR THE EU 2023 (158 СТРАНИЦА)
Из техничке документације
Тачком 4.2.1. Техничке документације предвиђен је садржај који РГФ треба да припреми унутар нацрта Стратегије. Међу 20 ставки налази се и ова (тачка 16.4): "Развој сектора стратешких минералних сировина са посебним освртом на бакар, злато, литијум и бор до 2040. са пројекцијом до 2050. године".
Поглавље "Обезбеђеење подлога за израду Стратегије" обавезује наручиоца да "у најпогоднијој форми доставити РГФ податке неопходне за израду Стратегије којима располаже и да пружи подршку у обезбеђењу података и информација којима располажу државне институције, геолошке куће и рударска предузећа".
Обавеза РГФ-а је да предлог Стратегије буде "припремљен у складу са свим релевантним прописима и да уважава расположива стратешка и планска документа која се односе на привредни и друштвени развој Републике Србије и релевантне секторе, као и да у свом раду узме у обзир", поред осталог:
Јавност и Стратегија
РГФ има задатак да предвиди учешће у јавним расправама о нацртима Стратегије и Извештаја о стратешкој процени утицаја Стратегије на животну средину.
Биће организоване јавне расправе уз учешће заинтересованих органа и организација, а РГФ је у обавези да припреми и по потреби одржи презентације Стратегије, на бази одобрених нацрта.
Биће дефинисана организација и распоред јавних расправа као и размена информација о прекограничном утицају.
Обавеза је РГФ-а да припреми Извештај о учешћу заинтересованих органа и организација и јавности, са образложењем свих прихваћених или неприхваћених мишљења, усаглашени и одобрени од стране Радне групе Наручиоца у року од 30 дана од дана завршетка јавне расправе. Овај Извештај садржи сва достављена мишљења заинтересованих органа и организација и јавности, као и других држава у случају прекограничног утицаја (уколико се буду размењивале информације о прекограничном утицају) и образложења о свим прихваћеним и ли неприхваћеним мишљењима.
Уз то, РГФ припрема кориговане верзије Стратегије и Извештаја, у складу са прихваћеним коментарима након одржаних јавних расправа.
Из информатора о раду МРЕ
Информатор о раду МРЕ ажуриран је 31. јануара 2024. године, а у овом обавезујућем документу наведено је да је током 2023. године било планирано покретање израде ове стратегије, "одмах након усвајања Стратегије развоја енергетике Републике Србије".
Записано је да је Стратегијом потребно дефинисати, поред осталог "мере и активности минералне политике и План реализације Стратегије која ће довести да сектор рударства повећа учешће у БДП-у Републике Србије са садашњих 2,6 на 5% за наредних 10 година". Како пише, "то пре свега подразумева: обезбеђења сигурног снабдевања привреде и тржишта Републике Србије минералним сировинама и другим геолошким ресурсима, примену савремених технологија при преради руда и изградња савремене рударске инфраструктуре и рударских објеката, повећање безбедности објеката и безбедности и здравља на раду, усаглашавање са регулативом Европске уније из области рударства, промоцију рударства у циљу стварања повољних услова за инвестиције у области одрживог развоја рударске индустрије и валоризације геолошких ресурса".
У информатору је још наведено да ће након усвајања Стратегије, МРЕ да покрене израду Дугорочног програма основних геолошких истраживања за период од 10 година.
Литијум - део Стратегије, раније и предлога планова и закона, власти и дела опозиције
Подсећамо, такође, производња литијума/бора и других повезаних производа налази се у предлогу Интегрисаног националног енергетског и климатског плана Србије (ИНЕКП) за период до 2030. године, "укључујући перспективу до 2050. године". За 2030. је уписана производња 600кт литијума, као и за 2035, 2040, 2045. и 2050. године - за 20 година 3мт литијума.
Литијума има и у предлозима закона које је прошле године доставио део опозиције, народни посланици групе "Правац Европа - ССП, ПСГ, Преокрет, Слога".
Д. М. М.
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
