Носилац и назив пројекта
Удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ: Крагујевац без ГМО 2022
Значај за локалну заједницу
Министарство пољопривреде је објавило у августу 2021. године да је ГМ соја пронађена и на територији Шумадијског округа (општина Кнић), поред и раније контаминираних Новог Сада, Ваљева, Уба и Лознице (детаљније у чланку). Нелегалне ГМ соје има највише у Мачви, али је од прошле године присутна и у Шумадији, што није било актуелно до претпрошле године, судећи према извештајима надлежних које смо добијали и представљали јавности (детаљније у чланку).
Слободно присуство ГМО изазива, сем економских негативних последица, најпре ризике за животну средину који настају услед могућности протока гена и укрштања ГМО и аутохтоних врста, као и утицаја које ГМО могу проузроковати на мрежу исхране екосистема и на људско здравље (забележено је у Стратегији биолошке разноврсности Републике Србије). Уз то, ослобођени ГМО могу да угрозе и јавно здравље: „У ГМО свака биљна ћелија садржи пестицид, те је његова концентрација много већа него код конвенционалне примене. Осим тога, токсин се не испира, већ конзумира. Имајући на уму да испољава особине познатих алергена, уколико се врши коректна анализа, Бт усеви не могу бити дозвољени по 'стаблу одлуке' – појаснила је проф. Татјана Бранков у својој књизи „Храна будућности или биотероризам“, наш стручни сарадник од настанка портала и удружења и супервизор овог пројекта. Законом је дефинисано: „инцидент је сваки догађај који доводи до неконтролисаног ослобађања ГМО у животну средину, а до кога долази приликом употребе у затвореним системима и намерног увођења у животну средину ГМО, који може представљати непосредну или одложену опасност за живот и здравље људи и животну средину“.
Због наведеног, локално становништво, које укључује и пољопривредне произвођаче, мора да буде најпре обавештено, уз то на опрезу због ризика, али и спремно да алармира надлежне ради сузбијања извора потенцијалног угрожавања животне средине и здравља људи.
Циљеви пројекта
Због угрожавања животне средине и јавног здравља незаконитим узгојем и прометом ГМО, који се од прошле године бележи и на територији Шумадијског округа, неопходно је даље подизање нивоа информисаности грађанства о ГМО. Пројекат то омогућава упознавањем са резултатима истраживањима, представљањем стручних радова, указивањем на последице које носи ГМ систем исхране и губитак прехрамбеног суверенитета, као и спровођењем медијске промоције за становништво Крагујевца и Шумадијског округа.
Неопходност пројекта
Пројекат унапређује заштиту животне средине јачањем свести грађанства о ГМО – кроз едукацију и информисање јавности. Закон о ГМО, важећи од 2009. године у Србији, је недвосмислен: „Ниједан модификован живи организам као ни производ од генетички модификованог организма не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Републике Србије“ (Члан 2). Такође, Законом су регулисане и новчане казне од 500.000 до 3.000.000 динара „за привредни преступ правног лица ако започне да употребљава ГМО и производ од ГМО у затвореним системима, намерно уводи у животну средину, стави у промет или гаји у комерцијалне сврхе, а није добило одобрење Министарства за намерно увођење ГМО у животну средину. У случају преступа, ГМО и производ од ГМО ће се одузети и уништити о трошку лица које је извршило привредни преступ“. Уз то, Закон предвиђа и мониторинг као „планирано и систематско праћење и надзирање ГМО, његове употребе у затвореним системима, праћење поступка намерног увођења у животну средину, праћење и надзирање животне средине у коју је ГМО уведен, као и могућих штетних ефеката на животну средину и здравље људи“. Упркос побројаном, сваке године од 2009. бележе се злоупотребе ГМО и у промету и у узгоју, што су директни извори угрожавања животне средине и здравља становништва на територији читаве државе.
Потреба која треба да буде задовољена
Важна потреба грађана је да познају Закон о ГМО као механизам самозаштите и опште заштите од свих лица која се противзаконито баве прометом или узгојем ГМО. Закон је „алат“ за покретање надлежних, као што је фитосанитарна или ветеринарска инспекција (VI Надзор, Члан 7 Закона), чиме доприносе чувању животне средине угрожене намерним увођењем ГМО (Члан 1) и догађајима који доводе до неконтролисаног ослобађања ГМО (Члан 4). „Највише иновација у биотехнологији креирано је ради профита, а не због потребе решавања проблема у пољопривреди. Способност биотехнологије да направи комбинацију гена које нема у природи носи најозбиљнији еколошки ризик. Ови биотехнолошки производи су они који форсирају пестициде. Због тога је легитимна забринутост јавности за еколошки ризик употребе ГМ“, упозоравајуће су речи нашег стручног сарадника, проф. др Снежане Ољаче на предавању које смо организовали прошле године.
Активности
