Готово сви грађани Србије, њих 99,7%, у потпуности или делимично се слажу да је употреба једнократне пластике проблематична по животну средину и здравље људи, показало је истраживања Центра за унапређење животне средине о ставовима и навикама грађана у вези са једнократном пластиком.
Грађани као делотворно решење у борби са једнократном пластиком виде увођење депозитног система уз новчану накнаду, опорезивање пластике која не може да се рециклира или поново употреби и оштрију казнену политику за субјекте и појединце који не поштују законе у овој области, показало је истраживање представљено 30. августа, а које је спроведено у јуну међу 1.014 грађана Србије.
Истраживање је спроведено у оквиру пројекта "Пластична цивилизација", који спроводи Центар за унапређење животне средине, у оквиру пројекта Београдске отворене школе "Зелени инкубатор", уз финансијску подршку Европске уније и Фондације "Фридрих Еберт".
Око 82% испитаника за најпроблематичнију врсту једнократне пластике сматра пластичне кесе "трегерице" и ПЕТ флаше, затим следе пластичне кутије за намирнице на меру (32,35%).
Истраживање је показало и да је ниво информисаности испитаника о штетном утицају пластике на задовољавајућем нивоу.
Више од половине испитаника је навело, да је микропластика, која улази у ланац исхране свих живих бића, највећи проблем повезан са коришћењем пластике, док више од 40 процената сматра да је то дуг период разградње.
Само 0,30% анкетираних грађана Србије мисли да пластика није еколошки проблем.
Међутим, истраживање показује да су грађани слабо информисани о томе који се типови пластике могу рециклирати.
Тек сваки четврти испитаник је упознат са тим да се не могу рециклирати сви типови пластике, показало је истраживање.
Оцењен је као и забрињавајући недостатак поверења у постојеће системе за одлагање пластике за рециклажу који негативно утиче на мотивацију грађана - више од 60% испитаника навело је да би редовно одвајали пластични отпад за рециклажу када би били сигурни да се отпад заиста рециклира.
Скоро 95% испитаника се у потпуности или делимично изјаснило да им није проблем да користе алтернативу пластичним кесама, док око 45% њих је потврдило да увек носи цегер када крене у куповину.
Међутим, скоро девет од десет грађана, који цегер не носе увек, пријавило је и да "редовно" заборави да понесе цегер са собом у куповину, те да би га носили када би их неко подсећао (53,41%) и када би поскупеле пластичне кесе у радњи (23,84%).
Упитани шта раде са пластичним кесама које им остану након куповине, три четвртине испитаника је рекло да је поново употреби за нешто друго – најчешће као кесу за ђубре, поново је употребе за куповину (42,11%), док је у ђубре баца (15,88%), а скоро 10 процената је навело да је одвоји и одложи у канту за пластични отпад, иако у Србији пракса одвојеног сакупљања и рециклаже пластичних кеса још не постоји.
Истраживање је показало и да готово 95% грађана у потпуности или делимично подржава увођење депозитног система и сматра да га пожељним решењем за смањење количина ПЕТ амбалаже.
Увођење депозита за ПЕТ амбалажу је у потпуности прихватљиво за све старосне категорије, а највећа је у старосној категорији од 35 до 39 година са подршком од скоро 98%.
На питање о новчаној висини депозита, више од трећине испитаника је рекло да би износ требао да буде већи од 10 динара, док сваки пети грађанин сматра да је пожељан износ између шест и осам динара.
Из Центра за унапређење животне средине су навели да се из истраживање може закључити да грађани Србије имају солидан ниво свести о штетности једнократне пластике у ширем смислу, али да је неопходно радити на даљем информисању и образовању јавности како би се наставило са изградњом друштва које активно учествује у борби против једнократне пластике.
Сматрају и да је на државним органима и доносиоцима одлука да чују њихов глас грађана и одлучно спроведу увођење, примену и редовну контролу поштовања прописа који широм света постају стандард за управљање једнократном пластиком.
Такође, неопходна је стална промоција живота са што мање једнократне пластике и рационална употреба производа од алтернативних материјала.
Нагласили су и да је важно повратити поверење у систем примарне селекције, рециклаже и управљања отпадом кроз даље стварање и омогућавање инфраструктуре за одлагање отпада, али и ефикасније и транспарентније пословање свих актера у ланцу управљања отпадом у Србији.
ПРИЛОГ: Истраживање "Анализа истразивања о једнократној пластици"
Извор: Бета
