Министарство заштите животне средине обавестило је заинтересовану јавност о почетку израде нацрта Стратегије за примену Конвенције о доступности информација, учешћа јавности у доношењу одлука и права на правну заштиту у питањима животне средине (Архуске конвенције).
Током процеса израде Стратегије, као документа јавне политике за област доступности информација, учешћа јавности у доношењу одлука и права на правну заштиту у питањима животне средине, биће спроведене консултације са заинтересованим странама и циљним групама, стоји у јавном доступном обавештењу од 29. јула.
План Министарства је да нацрт Стратегије буде израђен до краја 2022. године.
За додатне информације контакт имејл је tina.janjatovic@eko.gov.rs.
Стратегија се израђује у складу са Законом о планском систему Републике Србије, одредбама члана 32. и 34. Сходно закону, надлежни предлагач је дужан да обавести јавност о почетку израде документа јавне политике објављивањем обавештења на својој интернет страници. Ако је надлежни предлагач орган државне управе то обавештење се објављује и на порталу е-Управа, седам радних дана од дана почетка израде тог документа, пише у Закону.
Стратегија за примену Архуске конвенције из 2011. године налази се на сајту Екологија Крагујевац у одељку Документи: Републички.
Поводом примене Архуске конвенције, град Крагујевац је у 2019. години био домаћин најпре Консултација о нацртима законских прописа у области заштите животне средине у мају, а потом и Консултативног састанка о Нацрту закона о одговорности за штету према животној средини у новембру.
Извештај о консултацијама (2019)
Како изгледа учешће јавности може да се сазна из Извештаја са сајта Министарства о јавним консултацијама за Нацрт закона о одговорности за штету према животној средини, одржаним 11. октобра 2019. године. Објављујемо садржај у целини.
"Јавне консултације за Нацрт закона о одговорности за штету према животној средини је отворио Слободан Перовић, помоћник министра за Сектор за стратешко планирање и пројекте, a затим се Оливера Зуровац Кузман, саветница за животну средину, обратила присутнима испред Мисије ОЕБС-а у Србији.
Тина Јањатовић, самостална саветница, је испред Министарства заштите животне средине представила Нацрт закона о одговорности за штету према животној средини.
Стручну анализу одредаба Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини су излагали Сретен Ђорђевић, адвокат, Мирко Поповић, самостални консултант и Јован Рајић, адвокат.
Марија Тодић, Начелник Одељења за координацију и управљање у ванредним ситуацијама из Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова је предложила да став 4. члана 9. Нацрта закона о одговорности за штету према животној средини буде посебан члан јер се тиче ситуације када надлежни орган предузима превентивне мере. Такође је истакла да је у колизији члан 9. став 1. и члан 8 став 1. Нацрта закона односно или превентивне мере предузима оператер неодложно или му их налаже надлежни орган. Предложила је да члан 9. гласи: „Надлежни орган може у сваком тренутку: 1. наложити оператеру да достави податке о свим непосредним опасностима од штете у животној средини или о сумњивим случајевима таквe непосреднe опасности; 2. наложити оператеру предузимање потребних превентивних мерa; 3. издати оператеру упутствa о потребним превентивним мерама које треба предузети; 4. сам предузети потребне превентивне мере када оператер није познат или није дужан сносити трошкове превентивних мера, у складу са овим законом; 5. сам предузети потребне превентивне мере.” Надлежан орган који предузме превентивне мере има право на накнаду трошкова према оператеру, у складу са овим законом.” Марија Тодић из Министарства унутрашњих послова је даље истакла да се не слаже са формулацијом члана 27. која гласи: „Надзор над спровођењем одредбе члана 9. закона врши и министарство надлежно за послове заштите и спасавања, у складу са законом. Инспекцијски надзор над применом одредбе члана 9. закона врши и инспекција надлежна за послове заштите и спасавања, у складу са законом”. Марија Тодић је предложила да се ст. 2. и 4. члана 27. избришу. Марија Тодић је образложила да Министарство унутрашњих послова, Сектор за ванредне ситуације, спроводи надзор у складу са својим прописима. Сектор за ванредне ситуације у складу са својим прописима контролише привредна друштва и друга правна лица која имају обавезу израде плана заштите од удеса у складу са прописима који се односе на ту област а то су чл. 64-66. Закона о смањењу ризика и управљању ванредним ситуацијама („Службени гласник РС” број 87/18) и Правилник о врсти и количини опасних супстанци на основу којих се сачињава План заштите од удеса („Службени гласник РС”, број 34/19). Нацрт закона о одговорности за штету према животној средини би првобитном оваквом формулацијом дао већу надлежност него што је Сектор за ванредне ситуације има према својим прописима.
Андреј Пак из Сектора за надзор над обављањем делатности осигурања Народне банке Србије је изјавио да су сви учесници који су говорили поменули су финансијско обезбеђење. Имајући у виду значај заштите животне средине, требало би радити на стварању услова за увођење обавезне финансијске гаранције, уколико тренутно због недостатка одговарајућих података или других разлога за то не постоје услови. Важно је, пре свега, да се обезбеде одговарајуће методологије за процену ризика по делатностима које би биле обухваћене овим законом, као и методологије процене штета према животној средини.
Од стране дискутаната поменута је и потреба стварања посебног фонда везано за ове штете. Како је правним тековинама Европске уније предвиђено да ће државе чланице предузети мере ради подстицања развоја инструмената финансијског обезбеђења, између осталог, и за случај несолвентности, у оквиру система потенцијално обавезног осигурања могао би да буде успостављен фонд који би се финансирао из дела премије осигурања. Из фонда би могле да буду покривене штете, нпр. за случај несолвентности оператера, као и да се надокнаде трошкови који премашују суму осигурања, максималну обавезу осигуравача. За почетак рада овог фонда било би потребно да се планирају и издвоје средства из буџета. Ради се свакако сложеном питању које захтева даљу анализу.
Горан Секулић из удружења „Светски фонд за природу” је изјавио да је термин „природна станишта” нејасан и да не постоји ни у једном другом законском акту и да би га требало заменити са другим јаснијим термином. Предложио је да се термин „природна станишта” веже за Правилник о критеријумима за издвајање типова станишта, о типовима станишта, осетљивим, угроженим, ретким и за заштиту приоритетним типовима станишта и о мерама заштите за њихово очување („Службени гласник РС”, број 35/10), односно Закон о заштити природе који користе термин „приоритетни типови станишта”. Такође је истакао да је за термин „услуге” и „услуге природних ресурса” уобичајен термин „екосистемске услуге” иако и он није нигде уведен у законодавство.
Братислав Попрашић из удружења „Крушевачки еколошки центар је изјавио” да је позитиван напредак доношење Закона о одговорности за штету према животној средини
Извештај саставила:
Тина Јањатовић
самостални саветник
Одељење за информације и сарадњу са цивилним друштвом из области заштите животне средине
Сектор за стратешко планирање и пројекте
Министарство заштите животне средине"
Извор: Министарство заштите животне средине
Обрада: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
