Зелена економија – пут ка чистијем и енергетски ефикаснијем Крагујевцу

Носилац и назив пројекта

Удружење "Светли хоризонти": Зелена економија – пут ка чистијем и енергетски ефикаснијем Крагујевцу

Значај за локалну заједницу

Највећи проблеми животне средине на територији Крагујевца су ниво загађености ваздуха, водних потенцијала и земљишта, као и одлагање комуналног отпада. При томе, еколошка свест становништва је на веома ниском нивоу, што је један од узрока наведених проблема. С обзиром на то да зелена економија има све више присталица у свету, пре свега на локалном нивоу, настојаћемо да кроз овај пројекат едукујемо грађане Крагујевца, а посебно млађу популацију, о значају очувања животне средине и могућим начинима решавања еколошких проблема.

Циљеви пројекта

Циљ пројекта је да се кроз едукативна предавања о зеленој економији код заинтересованих грађана утиче на промену навика у коришћењу природних ресурса и подизање свести о неопходности преласка на одрживи развој заједнице. Циљна група пројекта су сви грађани Крагујевца, а посебно млади, који ће се кроз реализацију пројектне методологије (образовне програме, радионице, семинаре и едукативне скупове, пропагандне активности и друге облике информисања) упознати са принципима и значајем зелене економије.

Жеља нам је да кроз наведену методологију усмерену на циљну групу подстакнемо младe на еколошки активизам, стручно усавршавање и њихово веће учешће у будућим акцијама из области зелене економије.

Неопходност пројекта

Зелена економија је једна од најбрже растућих области економије у Европи. Бројни разлози за то долазе из сета мера поштовања начела одрживог развоја. Предности по животну средину и квалитет живота људи су још бројније. С обзиром да зелена економија умрежава пољопривреду, производњу хране, руралну економију, економију отпада, привреду, туризам, друштвена одговорност локалне самоуправе би у највећем делу дошла до изражаја управо у подстицају предузетништва, запошљавања и самозапошљавања у домену послова животне средине. Инвестирање у моделе зелене економије је инвестиција не само у очување природног окружења и биолошке основице локалних ресурса, већ и у позитивну промену животних услова локалног становништва, које због постојећих навика не води рачуна о животној средини.

Основне загађујуће материје у атмосфери овог града доспевају из аутомобилске индустрије. Оне такође настају и као продукти сагоревања које емитују Енергетика д.о.о. и друге енергане или специфични загађивачи. Један од највећих вештачких извора емисије у Крагујевцу је Енергетика д.о.о. Данас је она све више комунално предузеће задужено за даљинско грејање града. Технички систем чине шест котларница, а најважнија међу њима су: на матичној локацији – котларница Застава, затим Клинички центар Крагујевац и Ердоглија. Актуелном реконструкцијом котларнице и уградњом котлова на гас проблем загађења ваздуха биће делимично решен, чиме се доказује да примена концепта зелене економије и енергетске ефикасности утиче за општу добробит грађана Крагујевца.

Стање водних ресурса на територији Крагујевца није задовољавајуће. Воде на територији Крагујевца су загађене различитим загађивачима. Доњи ток Лепенице је угрожен комуналним и индустријским отпадним водама и постојањем депонија на њеним ободима. Језера на подручју Крагујевца такође су угрожена. Загађивачи ових површина су интензивнија еутрофизација (размножавање алги) и човеков утицај.

Пољопривредно и грађевинско земљиште су један од основних ресурса града Крагујевца. Са аспекта загађења, квалитет земљишта у Крагујевцу је задовољавајући. Што се тиче плодности земљишта, једино pH вредност одступа од оптимума. Међутим, на мање плодности утиче и мањак текућих вода и падавина током вегетационог периода. Ови проблеми се решавају применом савремених метода обраде земљишта. Земљиште није оптерећено органохлорним пестицидима. Ипак, забрињавајуће је то што се на приказаним локацијама јавља присуство никла, хрома, бакра, олова и сл. Присуство полутаната у земљишту је такође повећано на подручју уже градске зоне и на депонији. Њихово присуство значајно утиче на здравље становника Крагујевца.

Када је реч о комуналном отпаду, највећа његова количина се одлаже на депонију у Јовановцу. Тај отпад углавном потиче из домаћинстава, а знатно мање из установа и предузећа. Један од проблема са којима се сусреће Крагујевац јесте да нека насеља, углавном на периферији града, нису снабдевена одговарајућим посудама за сакупљање отпада и у њима нема организованог сакупљања и одвоза отпада. Депоније заузимају велике површине и могу да изазову загађење ваздуха, воде и земљишта. Људи у оквиру својих домаћинстава, често спаљују отпад, па је пепео најчешћи узрок паљења контејнера. На тај начин, неконтролисано спаљивање отпадног материјала може да доведе до емисије опасних загађивача у ваздух.

Управо због наведених проблема, кроз овај пројекат желимо да подигнемо свест грађана Крагујевца, пре свега млађе популације о значају зелене економије. Кроз програме тренинга, образовне програме, радионице, обуке, семинаре, едукативне скупове, трибине и рад на терену упознаћемо студентску популацију са потребом очувања животне средине.

Активности

Пројекат ће обухватити следеће активности:

• Припрема за реализацију пројекта (формирање стручних тимова, контактирање менаџмента гарни хотела „Ема“ у чијој конференцијској сали су планирана предавања);
• Израда пропагандног материјала (брошуре, флајери, промо филмови) који ће бити подељени и приказани учесницима пројекта;
• Дељење пропагандног материјала и едукативни разговор са заинтересованим грађанима о еколошким проблемима и њихов позив на предавања на дан заштите животне средине;
• Укључивање представника локалне заједнице - Града Крагујевца, Регионалне привредне коморе Крагујевац, Градске туристичке организације и других заинтересованих страна (упознавање са терминима и позив на предавања);
• Предавања о кључним елементима зелене економије. Теме предавања су:
• а) Производња и употреба обновљиве енергије (односи се на било који извор употребљиве и обновљиве енергије намењен замени извора фосилних горива без нежељених последица емисије гасова са ефектом стаклене баште и других загађивача насталих сагоревањем фосилних горива),
• (б) Енергетска ефикасност (биће представљена средства и технологија која користи мање енергије за пружање истог нивоа енергетске услуге),
• (в) Минимизација и управљање отпадом (разматраће се различити приступи од спречавања, минимизирања, смањења, поновне употребе, рециклирања, конверзије и одлагања отпада како би се осигурало да употреба материјала и стварање отпада остане у оквиру регенеративних и апсорпционих капацитета планете),
• (г) Заштита и одрживо коришћење расположивих природних ресурса (указаће се на значај и економску вредност природних ресурса, као што су слатке воде, шуме, тла, корални гребени и услуге екосистема које пружају функционалне и здраве екосистеме),
• (д) Креирање и генерисање зелених послова (промовисаће се послови који нуде одговарајуће плате, сигурне услове рада, сигурност посла, разумну каријерну перспективу и права радника);
• (е) Рационално коришћење природних ресурса кроз развој одрживог туризма (указаће се на минималан утицај ове врсте туризма на животну средину и локалну културу, као и на то да он подстиче отварање нових радних места и заштиту локалних екосистема).
• Објашњење процедуре и методологије израде пројеката од ширег друштвеног значаја како би се код младих подстакле идеје и већи друштвени активизам са циљем доприноса решавању проблема очувања животне средине у наредном периоду;
• Дискусија са учесницима у циљу мотивације да се укључе у решавање проблема екологије и зелене економије;
• Мониторинг и оцена реализације пројекта (попуњавањем анкете од стране учесника).