Угоститељи у Крагујевцу по Одлуци Града уграђуји филтере на бази активног угља - да ли је то довољно за чистији ваздух?

Све више крагујевачких угоститеља уграђује филтере због чистијег ваздуха

Крагујевачки угоститељи од 1. јануара ове године у обавези су да уграде филтере на бази активног угља који ће спречити да непријатни мириси од припремања хране заврше у ваздуху.

Локална самоуправа Крагујевца прва је у Србији донела такву одлуку и то на иницијативу грађана после две године њиховог активног залагања за чистији ваздух у граду. Проверавали смо какво је стање и да ли угоститељи примењују ту одлуку.

Због бриге за здравље суграђана и заштиту природе или због запрећених казни све више крагујевачких угоститеља уграђује филтере у својим објектима.

"Од како је отворена ћевабџиница филтер постоји", рекао је власник ћевабдзинице Драган Пауновић.

"Не само због законске регулативе, него зато што и мени треба такав одвод јер не могу да радим тамо где су испарења", рекао је власник пекаре Ненад Максимовић.

У успостављању еколошких стандарда Крагујевац предњачи у Србији.

"Еколошки филтери важе за угоститељске објекте. То су филтери на бази активног угља где се филтерима елеминишу непријатни мириси. Желимо да сачувамо опште здравље становништва и да будемо позитиван пример свима", рекао је Дејан Несторовић, председник Еколошке радне групе.

Еколошка удружења у Крагујевцу поздрављају нову одлуку, али указују и на недостатке.

"То је инсистирање да само активни угаљ мора да буде обавеза за угоститеље. Колико смо видели у понудама добављача таквих филтера, многи наводе да су потребни и електорстатички, да само у комбинацији са тим доносимо решење - смањење загађења", рекао је Дејан Милошевић из Удружења "Први први на скали".

Угоститељи су имали претходних шест месеци да уграде филтере. За непоштовање градске одлуке предвиђене су казне од 60 до 300.000 динара.

За коју год врсту филтера да се одлуче угоститељи, једно је сигурно, мирис роштиља припремљеног на ћумур, који кажу нема премца, неће више мамити купце у Крагујевцу.

За више информација погледајте видео-прилог.

Извор: Б92, ТВ Прва, 5. 1. 2023.

ШИРИ ОСВРТ ППНС

Одлуку о посебним условима за уређење и опремање угоститељских објеката уређајима за одвођење дима, паре и мириса је објављена у Службеном листу Града Крагујевца 3. јуна 202. године.

ПРИЛОГ 1: Одлуку о посебним условима за уређење и опремање угоститељских објеката уређајима за одвођење дима, паре и мириса

Следи осврт по редоследу садржаја Одлуке.

Члан 1. указује да се Одлука односи на опремање уређајима за одвођење дима, паре и мириса, као и других непријатних емисија.

Тих непријатности има и ван угоститељства, па би овакве одлуке морале да буду ширег обухвата или да се усвоје и за друге делатности које угрожавају јавно здравље и животну средину.

Пошто је реч о загађењу, истовремено би ваљало појачати контролу угоститељства, баш као и других делатности, како би се утврдило да ли сем ваздуха загађују воду и земљиште, пре свега изливањем отпадних вода, а посебно ван центра града, и уопште даље од градске зоне. Реке, притоке, потоци на територији Крагујевца постали су канали отпадних вода, па се и на њих односе "мириси и друге непријатне емисије". Појачаном контролом раздвојили би се савесни угоститељи од оних који то нису.

Члан 4. каже да угоститељски објекат мора имати уграђене филтере на бази активног угља, ради елиминације непријатних мириса.

Више произвођача и дистрибутера те опреме указује да су неопходне и додатне методе уклањања мириса јер је активни угаљ тзв. пасивни вид филтрирања, са мањим ефектом, па се препоручује "употреба у комбинацији са електростатичким филтером":

• "Иако је активни угаљ ефикасан начин за елиминацију непријатних мириса и дима, најефикасније је када делује заједно са другим филтерима као што су ХЕПА филтер, антибактеријски филтер, јонизатор";
• "Када се користи активни угаљ у систему за уклањање кухињских мириса, у појединим случајевима није неопходно користити друге додатне, било активне или пасивне, методе за ову сврху, док ће се у неким случајевима јавити потреба за употребом додатних метода уклањања мириса";
• "Требало би га заштитити помоц́у филтера као што су М5 или М6. Ако је потребно, гасна контаминација може бити апсорбована различитим филтрирањем. Претходна филтрација је неопходна за заштиту активног угља".

Мониторинг се не наводи овим поводом, као што постоји праћење нивоа буке или мониторинг у оквиру безбедности хране - примене ХАЦЦП система у угоститељству и хотелијерству.

Члан 5. обавезује да се филтери морају мењати на сваких дванаест месеци, од дана уградње.

Један дистрибутер наглашава да је контрола потребна на три месеца, уз замену по потреби. Други истиче да "поседовање филтера само по себи не решава проблем уколико их неправилно и нередовно не одржавате и сервисирате".

Исти члан предузетника чини дужним да инспектору стави на увид доказ о постављању/измени филтера.

У ширем контексту загађења на територији Крагујевца, неки угоститељ може да се помисли да је "дискриминисан" спрам других загађивача.

Примера ради: да ли Енергетика данас располаже новим филтерима којима би у случају изнуђеног коришћења угља и мазута (услед недостатка гаса) било избегнуто дојучерашње искуство куљања густог црног дима са матичне адресе у Пивари?

Када су Крагујевчани пријавили такав вид загађења 31. октобра 2021. године, инспекција је ванредно изашла на терен и утврдила незаконитост - Енергетика није обезбедила повремено мерење преко овлашћеног правног лица, тј. није поседовала извештаје о мерењу емисије загађујућих материја у ваздух. То је било "утврђено чињенично стање" наведено у Записнику о инспекцијском надзору, достављеном удружењу ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ.

Детаљније у архиви ППНС: Енергетика не поседује Извештаје о мерењу емисије загађујућих материја у ваздух - утврдила инспекција и наложила отклањање те незаконитости (ФОТО, ВИДЕО)

Даље, ради објективног сагледавања учешћа свих загађивача у граду: да ли исто доказивање важи и за власнике индивидуалних ложишта? Да ли власници свих домаћинства и станова који се греју на чврст огрев (угаљ, дрва, пелет и др) редовно чисте своје димњаке, димоводне канале и котлове?

Услуге димничара у Крагујевцу пружа ЈКП Шумадија. Град је 2010. године донео Одлуку о условима и начину обављања комуналне услуге делатности димничарских услуга ("Сл. лист града Крагујевца", бр. 9/98, 35/2008 и 29/2010), а члановима 3 и 4 је предвиђено: 1) Чишћење димовода и вађење чађи из димовода у стамбеним зградама у друштвеној и приватној својини врши се два пута годишње, од чега једном у време грејне сезоне; 2) Контрола функционалне исправности димовода у стамбеним зградама у друштвеној и приватној својини врши се једном годишње.

ПРИЛОГ 2: Одлука о условима и начину обављања комуналне услуге делатности димничарских услуга

Да ли се сви тога придржавају, и пружаоци и корисници услуга? Потрудићемо се да дознамо на адресама надлежних, а до тада остаје субјективна "обрада података" на основу дубоких удисаја ваздуха у граду или праћења апликација.

Посебан проблем на територији града на Лепеници представља саобраћај. Градске улице су и делови магистралних праваца, па теретњаци свакодневно крстаре кроз најуже градске језгро јер су обилазнице вишедеценијска празна обећања. Учешће саобраћаја у свеукупном загађењу (читај: тровању - у складу са подацима из Програма застите ваздуха у Србији до 2030. о утицају на здравље загађујуће материје ПМ2,5: хронични морталитет (30+) - случајеви превремене смрти: 9.773; бронхитис код деце старости од шест до 12 година - додатни случајеви: 22.762) драматично се увећава "експлозијама" у новоградњи која доприноси да су градске улице све тескобније, возила по улицама све спорија, нарочито у "шпицу", а тиме загађење све интензивније.

Овај проблем се годинама не решава упркос тзв. дугорочним и краткорочним мера које сваког месеца потписује Институт за јавно здравље, а објављује локална самоуправа као Резултате аерозагадјења на територији града Крагујевца:

• краткорочне мере - редовно прање и чишћење улица и тротоара у урбаном делу града, посебно део града око аутобуске станице и самом центру (влажно прање); ограничење кретања тешких камиона и шлепера у центру града током саобраћајних шпицева.
• дугорочне мере - смањивати број индивидуалних ложишта на чврста горива (дрво, угаљ), рад енергана система централног даљинског грејања изменити; наставити увођење гасификације; озелењавање јавних површина (стварањем мини паркова).

Које мере Института се спроводе у дело, који се извори загађења сузбијају на територији Крагујевца најбоље знају сами Крагујевчани.

Мимо угоститеља које третира ова одлука града, тзв. антропогени извори загађивача ваздуха (на основу поделе Европске комисије) су:

• сагоревање фосилних и других горива за грејање у индивидуалним ложиштима и топланама снаге мање од 50 МW
• сагоревање фосилних горива у производњи електричне и топлотне енергије – термоелектране, топлане
• активности у индустрији и грађевинарству
• сагоревање фосилних горива у возилима у друмском саобраћају
• пољопривреда
• прерада нафте и складиштење нафтних деривата
• сагоревање фосилних горива у машинама које се не користе у саобраћају – грађевинске машине, бродови, косачице за траву

Агенција за заштиту животне средине Србије (СЕПА) је почетком године, уз признање да данима траје прекорачење граничне дневне вредности концентрација ПМ10 суспендованих честица у 13 градова, саопштила: "На тренутно загађење недвосмислено утиче употреба индивидуалних ложишта и топлана топлотне снаге мање од 50МW, које на годишњем нивоу доприносе укупној емисији ПМ10 суспендованих честица у уделу од 65%, а ПМ2,5 суспендованих честица у уделу од 80%".

Узгредница: у Просторном плану Републике Србије, приказане су оцена квалитета ваздуха у Крагујевцу: 2014. године био је друге категорије, а од 2015. до 2018. треће - услед прекомерног загађења премашеним вредностима ПМ10 честица.

Ако већ тако сматрају ЕУ и СЕПА, усуђујемо се да придодамо предлог већ написаној дугорочној мери Института. Пошто постоји сагласје између републичких и локалних органа власти да је гасификација део решења за загађење, нужно је драстично увећање броја прикључака на гас, а то је могуће само пратећим субвенционисање опремања домаћинстава у свим фазама (почев од израде пројеката, преко набавке котлова и грејних тела, до инсталација) и напослетку најбитније - знатно смањење цена гаса за домаћинства и приватне станове.

Доносиоци одлука могу без разматрања да одбију овакав предлог - "светска криза" је опробани изговор деценијама - али у противном све ће остати празна прича. Индивидуална ложишта (дакле, грађани, читај: порески обвезници који већ издвајају своја средства за буџете и Републике и локалне самоуправе) остаће предмет прозивања - "алиби" власти и мета подобних аналитичара. Подаци о смртним ефектима загађења, кобним утицајима на плодност (лош квалитет ваздуха је један од узрока повећања неплодности и све веће стопе стерилитета) и здавље у целини остаће на савести тих доносилаца одлука, као и грађана који су свесни свог "доприноса", али су економски онемогућени да то измене, док читају вести о, рецимо, субвенцијама за куповину електричних и хибридних возила, издвајањима од 120 милиона из буџета.

Долазимо до кључних, завршних делова Одлуке.

Најпре о трећем поглављу - Надзору. Члан 6. одређује да туристички инспектор има права, дужности и овлашћења у складу са Законом о угоститељству.

Овај надзор део је Годишњег плана инспекцијског надзора за 2023. годину који је Град објавио 30. децембра 2022. године.

ПРИЛОГ 3: Годишњег плана инспекцијског надзора за 2023. годину

С обзиром на све горе побројано, намеће се неколико питања:

• да ли надзор инспектора уградње филтера на бази активног угља представља адекватан мониторинг загађења ваздуха у угоститељству?
• има ли градски инспекторат довољно људских и техничких капацитета да током целе године прати све угоститељске објекте у свим областима надзора (има их девет, а једна се односи на одвођење дима, паре и мириса)?
• јесу ли инспектори сасвим обучени и опремљени да исконтролишу загађење ваздуха на терену и при коришћењу оваквих филтера?

Према подацима из Годишњег плана, из описа Инспектората за заштиту животне средине и туризма, послове инспекцијског надзора у Инспекторату обављају четири градска туристичка инспектора. Они су, како пише, "дужни да се придржава законских процедура уз обавезно коришћење контролних листа".

ПРИЛОГ 4: Контролна листа - заштита ваздуха

Међу надлежностима инспектора је контрола "испуњености прописаних услова у погледу уређења и опремања уређајима за одвођење дима, паре и мириса, као и других непријатних емисија и услова којима се обезбеђује заштита од буке". Контрола угоститељства ће се одвијати свих 12 месеци, а ризик који носе ови објекти је дефинисан као - висок и средњи.

Планирано је да у току 2023. године градски туристички инспектори врше и "непланиране активности које се одмах извршавају, а односе се на пријаве грађана путем примљене електронске поште, телефонске пријаве и непосредно запажање инспектора на терену. Представке грађана имају дејство иницијативе за покретање поступка, а подносиоци тих иницијатива немају својство странке у поступку који се може покренути на основу те иницијативе, пише у Плану.

По "расподели расположивих дана за спровођење инспекцијских надзора и службених контрола у Секретаријату за инспекцијски надзор и комуналну милицију", секретар Секретаријата и координатор послова инспекцијског надзора и комуналне милиције имају по 217 дана, а главни инспектор и инспектор за заштиту животне средине и туризам имају по 160 дана за надзор.

План садржи списак надзираних субјеката код којих је планиран редован инспекцијски надзор у 2023. години, а ваздух је као област надзора наведен код 44 привредна субјекта чији је степен ризика подељен на висок, средњи и низак, а то су:

• висок: Енергетика (три надзора - март, август и децембар);
• средњи: ЈКП Шумадија; по два надзора - Чар експорт-импорт; Млекара Мегле; Куч компани; Полиаграм;
• низак: Житопродукт; Пуратос; Предраг Белоица ПР; Гомма лине; ЈКП Градска гробља; Геронтолошки центар; Метро; Трнава промет; Студентски центар; Хотел Шумарице; Завод за збрињавање одраслих "Мале пчелице; 21. октобар; по два надзора - ЈКП Водовод и канализација и Делта парк пропертиес;
• на списку са ниским ризиком је и 13 бензинских пумпи: НИС петрол, Газпром, Еко, ОМВ, Беби транс петрол, Еко Вуловић, Кнез петрол, Коле петрол, Лукоил, Макс петрол, Милетић комерц, Мол и Петрол, као и осам хладњача - Клас Мрвић, Звезда, Будућност, Аграр цооп, Трнава промет, Галија-Грошница, СЗР Млекар и МПМ плус фриут.

Очекивани обим ванредних инспекцијских надзора инспектора за заштиту животне средине у домену заштите ваздуха код стационарних извора загађивања, планиран је на 15% од укупног броја надзора. У Плану још пише да ће се инспекцијски надзор спроводити "свакодневно, како у канцеларији, тако и на терену (редован, ванредан, допунски, контролни и канцеларијски) на територији града Крагујевца".

Ризици су подељени на следећи начин:

• незнатан ризик - јавно осветљење и декорација града, огласна средства на површинама које нису јавне, угоститељски објекти изван зоне становања
• низак ризик - остављање и одржавање споменика и спомен обележја, истицање имена, грба и заставе, истицање фирме и продаја ван трговинских објеката
• средњи ризик - одржавање паркова и јавних зелених површина, обезбеђивање јавног осветљења, димничарске услуге, погребна делатност, управљање јавним паркиралиштима, комунални ред, радно време угоститељских објеката, држање домаћих животиња, постављање мањих монтажних објеката на површинама јавне намене
• висок ризик - одржавање улица и путева, одржавање чистоће на јавним површинама, зоохигијена, управљање гробљима и сахрањивање, управљање комуналним отпадом, трговина ван продајног објекта, спортске, културне и друге манифестације
• критичан ризик - пречишћавање и дистрибуција воде, пречишћавање и одвођење отпадних вода, одржавање чистоће, комунално уређење, уклањање снега и леда, снабдевање топлотном енергијом, нерегистровани субјекти, заузећа јавних површина без одобрења и обављање делатности од стране нерегистрованих субјеката

У Годишњем плану постоји одељак 3.2. ИНСПЕКТОРАТ ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ТУРИЗАМ - 3.2.1. План Инспектората у области заштите животне средине и процена ризика у инспекцијском надзору. Ту је поновљено да послове инспекцијског надзора у Инспекторату обављају четири градска туристичка инспектора.

Право и дужност које има градски туристички инспектор наведена су у 18 тачака, али ни у једној се експлицитно не наводи заштита животне средине, нити загађење ваздуха. Као оквир деловања у више наврата истиче се Закон о угоститељству: 17/2019-34. Тај закон такође ниједним чланом не регулише рад угоститеља у контексту заштите животне средине, квалитета ваздуха, екологије, мониторинга или неких сродних термина. Исто се односи на Закон о инспекцијском надзору: 36/2015-3, 44/2018-27 (др. закон), 95/2018-383.

У овом документу је табеларно приказан укупан број угоститељских објеката за смештај према врсти и подврсти, са укупним смештајним капацитетима, на подручју града Крагујевца, одакле сазнајемо да су за надзор евидентирана 143 угоститељска објекта за смештај са укупно 1.042 смештајне јединице и 2.214 индивидуалних лежаја.

Овај одељак затварају Предлози за унапређење рада:

• У циљу унапређења рада градских туристучких инспектора, потребно је набавити једно службено возило, којим инспектори могу ићи на терен, које би било расположиво бар два до три дана у недељи градској туристичкој инспекцији и набавити личну опрему инспектора.
• Такође, неопходно је организовање едукација инспектора кроз семинаре и друге облике стручног усавршавања, као и кроз размену знања и искустава са туристичким инспекторима из других ЈЛС, тако што би се омогућила посета другим градовима и општинама и боравак неко време на њиховом терену ради упознавања њиховог система рада.

Какви ће резултати проистећи из читавог обима посла малобројних инспектора пратићемо током године.

Прелазне и завршне одредбе (Чланови 7, 8. и 9)

Одредбе, као и претходни чланови, не садржи казнене мере, тј. новчане казне. То ову одлуку може да учини недореченом, нарочито ако се упореди са, примера ради, Одлуком о одржавању чистоће или Одлуком о комуналном реду, где се након надзора наводе казнене одредбе. За увид у казне нужно је да угоститељи посегну за другим актима.

Заинтересованој јавности преостаје да помно прати спровођење Одлуке, очекујући да ће рад угоститеља бити савестан, рад инспектора транспарентан, а обавештавање јавности редовно.

ПС: Крагујевчанима ће ускоро бити дат на јавни увид Програм заштите животне средине на териториији Крагујевца за период до 2033. године у којем је једном од значајнијих поглавља - ваздух. Закон предвиђа да увид траје 30 дана, а за то време сви грађани ће моћи да доставе своје предлоге, примедбе, сугестије. Накнадно детаљније на ППНС…

Снимци екрана: Прва ТВ
Д. М. М.

Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ