Ботаничка башта је ових дана уредила две површине захваљујући донацији из пројекта "Зелени појас" компаније Мол. Спровођење пројекта којим се помаже обнова зелених површина широм Србије започето је у Крагујевцу.
- Средства од донације усмерили смо на припрему површина за сађење, уређење површина и садњу 35 биљних врста, међу којима су заступљене и дрвенасте и зељасте биљке. Ове врсте су придодате приликом уређења врстама које су на том простору већ биле засађене, што је употпунило и оплеменило простор. На уређеним површинама расле су: јуке, перунике, љиљани, руже, мала павенка, лаванда, као и хризантеме, наранџаста бакља, црвене жалфије, здравац, украсна трава, смиље, жалфија и кукурек, рекла је проф. др Снежана Бранковић, руководилац Ботаничке баште.
Највећа Ботаничка башта на Балкану, према речима стручног сарадника Николе Николића, оплемењена је новим садницама беле хортензије, зимзелене магнолије, божиковине, горућег грма итд. Површина Ботаничке баште износи више од 18 хектара, а за посетиоце је уређено и доступно око пет хектара.
Ботаничка башта, основана 1997. године, је посебна целина Института за Биологију и Екологију Природно-математичког факултета. Једна од њених главних улога је образовна. Осим студената биологије и екологије, чести посетиоци су ученици средњих и основних школа, као и деца и одрасли који су заинтересовани за упознавање са светом биљака. У овом простору чувају се многе заштићене, ретке и ендемичне биљне врсте.
Пројекат "Зелени појас" постоји више од десет година, а у земљама у којима послује Мол посађено је 210.000 стабала и постављено зеленило на више од два милиона квадратних метара зелених површина. Годишње улагање је преко милион евра.
- Ове године смо у Србији започели сарадњу са локалним самоуправама, а циљ нам је да оживимо зелене површине и на тај начин дамо свој допринос смањењу емисије ЦО2 и чистијем ваздуху у животној средини. Нашом Стратегијом 2030+ Shape Tomorrow обавезали смо се на смањење емисија угљеника, како би до 2050. године Мол група постала угљенично неутрална, изјавио је Миленко Јанковић, директор Мола у Србији.
У Србији је ове године донирано више од 940 хиљада динара. Поред Крагујевца, којем је донирано 230 хиљада динара, средства су обезбедили Ниш, Пријепоље и Сремски Карловци за обнову паркова.
Мол је на српском тржишту од 2003. године.
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
БОТАНИЧКА БАШТА САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ
ПМФ КРАГУЈЕВАЦ САЈТ, ФБ СТРАНА, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ ПОРТАЛ, ФБ СТРАНА, ТВИТЕР, ИНСТАГРАМ, ЈУТЈУБ
