Последња вест са сајта Рио Тинта гласи: почела је производња концентрата сподумена, минерала који се користи у производњи литијума за батерије, у огледној фабрици у свом металуршком комплексу "Рио Тинто руда гвожђа и титанијум" (РТИТ) у Сорел-Трејси, у Квебеку у Канади.
Како је наведено на сајту Рио Тинта на српском језику, фабрика ће демонстрирати нови процес добијања концентрата сподумена у индустријским размерама, који ће резултирати добијањем концентрата са садржајем литијум-оксида (Ли20) и искоришћењем знатно изнад индустријског просека.
Генерални директор РТИТ Стефан Лебланк изјавио је да Рио Тинто истражује нове, одрживе начине за екстракцију материјала за батерије неопходних за енергетску транзицију.
- Уочљиво је велико интересовање на тржишту северне Америке за снабдевање концентратом сподумена за подршку производњи литијумских батерија. Наше огледно постројење ће нам омогућити да додатно потврдимо иновативни процес концентрације сподумена развијен у нашем Центру за критичне минерале и технологију док разматрамо прелазак на производњу у комерцијалним размерама, део је садржаја које је пренео Рио Тинто.
Ова вест је од 30. септембра, у њој се дакле не помиње Србија, али претходно објављена на истом месту је од 1. марта ове године и тиче се наше земље. Под насловом "Рио Тинто: Пројекат Јадар - Шта је познато" објављен је ауторски рад Весне Продановић, директорке предузећа Рио Сава које је у Србији основао Рио Тинто. Рад је представљен на научном-стручном скупу у САНУ прошле године, у чијем апстракту, између осталог, пише:
"Пројекат Јадар у свом обиму обухвата рудник са подземном експлоатацијом, постројење за припрему и прераду минералних сировина, као и сву неопходну пратећу инфраструктуру како би се остварио неометан процес производње уз потпуно поштовање свих стандарда и најбољих пракси заштите животне средине и заштите на раду. До сада је уложено близу 400 милиона америчких долара за развој и студију изводљивости, док је компанија определила 2,4 милијарде америчких долара за изградњу пројекта (близу 2/3 капиталних улагања намењено је за индустријски део комплекса).
Сви утицаји пројекта на околину ће бити детаљно обухваћени студијом о процени утицаја на животну средину (израда у току). Познато је да ће главни производ пројекта Јадар - литијум карбонат - највише бити коришћен у аутомобилској индустрији, али мање је познато да ће начин и одрживост експлоатације сертификовати и аутомобилске компаније као предуслов за склапање комерцијалних уговора".
ПРИЛОГ: РАД У ЦЕЛИНИ
Подсећамо, након тог скупа објављен је Зборник "Пројекат Јадар – шта је познато?", у чијим закључцима, пише и ово:
Детаљно ОВДЕ.
Подсећамо такође да је Рио Тинто 16. новембра прошле године објавио да "исказује подршку развоју екосистема за производњу батерија у Европи улагањем у Инобат Ауто (Инобат), европску компанију за развој технологије и производњу батерија. Ово улагање допринеће завршетку изградње Центра за истраживање и развој Инобата и пилот линије за производњу батерија у месту Вођеради у Словачкој".
Како пише у тадашњем званичном саопштењу, инвестиција је уследила након потписаног Меморандума о сарадњи из маја прошле године, који је "демонстрирао намеру обе компаније да заједно раде на успостављању циркуларног ланца производње батерија за електрична возила у Србији".
Компанија Инобат, европски произвођач батерија који има постројење за истраживање и развој батерија и пилот фабрику у Словачкој, активно припрема планове за изградњу неколико фабрика батерија (gigafactory), укључујући и фабрику у Србији. Компанија је специјализована за истраживање, развој, производњу и испоруку иновативних батерија највишег квалитета за електрична возила. Батерије се дизајнирају по специјалним захтевима купаца из аутомобилске индустрије, индустрије комерцијалних возила, мото-спорта и авио-индустрије, објавио је Рио Тинто.
Ова корпорација је том приликом подсетила да је Пројекат Јадар, вредан 2,4 милијарде долара, "један је од највећих развојних гринфилд пројеката литијума, под условом да буду исходована сва релевантна одобрења, дозволе и лиценце, уз сарадњу са свим заинтересованим странама. Јадар има потенцијал да производи годишње око 58.000 тона литијум карбоната за израду батерија и позиционира се као највећи извор литијума у Европи у наредних најмање 15 година".[1]
Директорка сектора за производњу материјала за батерије у компанији Рио Тинто, Марни Финлајсон изразила је овом приликом задовољство што ће се захваљујући инвестицији Рио Тинта партнерство са Инобатом продубити.
- Посебно нас радују користи које ће, узимајући у обзир ширу перспективу, донети сектор за производњу материјала за батерије, као и увиди у будуће технологије за развој батерија. Пројекат Јадар налази се на прагу европског тржишта електричних возила. Имајући у виду да Јадар има потенцијал да производи литијум довољан за око милион батерија за електрична возила годишње у складу са највишим стандардима заштите животне средине,[2] верујемо да ће Јадар бити кључни добављач батерија за европско тржиште. Нашом инвестицијом у Инобат, надамо се да ћемо допринети да се одређена количина батерија производи у Србији, рекла је Финлајсон.
Марјан Бочек, извршни директор компаније Инобат Ауто изјавио је да се Инобат искрено радује унапређењу партнерства са Рио Тинтом.
- Наша мисија је одувек била да обезбедимо решења дуж целог ланца вредности, "cradle-to-cradle" приступом који представља концепт циркуларне економије и који ће подржати настојања Европе да успостави технолошку независност. Раме уз раме са компанијом Рио Тинто, наставићемо даљи развој наших производних капацитета и блиско ћемо сарађивати на развоју екосистема за батерије, у чијем центру ће бити заједнички напори за општу декарбонизацију, казао је Бочек.
На крају ове објаве Рио Тинто је сажето представио компанију Инобат.
"Компанија Инобат Ауто посебно је усмерена на пионирска истраживања, развој, производњу и припрему иновативних премијум електричних батерија које су дизајниране с циљем да испуне захтеве водећих глобалних и специјализованих произвођача оригиналне опреме у оквиру аутомобилске индустрије, индустрије комерцијалних возила, мото-спорту и авио-индустрији. Инобат има подршку конзорцијума инвеститора и технолошких компанија, укључујући водећег инвеститора, ИПМ Групу (ИПМ) – једног од најбрже растућих ИнфраТек система за управљање имовином чија су специјалност нове технологије у секторима мобилне и дигиталне инфраструктуре.[1] Наведени производни циљеви претходно су наведени у саопштењу за Аустралијску берзу вредносних папира (АСX) од 10. децембра 2020. године, под називом „Рио Тинто проглашава резерву чисте руде у Јадру” (за литијум карбонат за производњу батерија он износи 55.000 тона). Компанија потврђује да не поседује никакве нове информације или податке који знатно утичу на информације изнете у оригиналном саопштењу за тржиште и да су све важне претпоставке и технички параметри који подржавају процене изнете у релевантном саопштењу за тржиште и даље применљиви и нису битно измењени. Компанија потврђује да форма и контекст у којима су изнети закључци надлежног органа (Цомпетент Персон) нису значајно измењени у односу на оригинално саопштење за тржиште. Ово саопштење за јавност за тржиште је ауторизовао секретар компаније Рио Тинто Група Стив Ален
[2] Уз претпоставку да је величина батерије 60кWх.
Након прошлогодишње најаве, Рио Тинто више није пласирао вести о партнерству са Инобатом, али то је учинила сама словачка компанија која планира отварање фабрике батерија у Србији, објавио је пре два дана (14. новембра) Блумберг Адрија.
Инобат планира да отвори гигафабрику батерија за електрична возила у Србији са почетним капацитетом од 4ГWх која би требало да буде отворена 2025. године пошто је ова фирма потписала декларацију о намерама са Владом Србије, потврдили су из ове компаније за Блумберг Адрију.
Првобитно би сама фабрика требало да има капацитет од 4ГWх који би временом могао да се повећа на 32ГWх, а Влада Србије је пристала да уложи 419 милиона евра у овај подухват. Споразум још увек није финализован, наводи се у извештају који је прво објавио Ројтерс.
Из компаније су навели да ће повећање производних капацитета у Србији зависити од тражње на тржишту, а исто ће важити и за број запослених који још увек није прецизиран. Осим тога, Инобат тренутно разматра две неименоване локације за своју гигафабрику.
Инвестиција у Србији у складу је са намерама Инобата да се даље шири пошто је компанија најавила отварање две гигафабрике у Европи - једна на истоку а друга на западу. Компанија је већ потписала споразум о намерама за изградњу фабрике у Ваљадолиду у Шпанији.
Словачка компанија је подржана од стране низа стратешких инвеститора и партнера који укључују компаније Рио Тинто, Амара Раја, Идеаномикс, ИФЦ, ИПМ Груп, Матадор, АЕН, ЦСГ и Акрос.
Уследило је и обраћање премијерка Србије Ана Брнабић.
- Србија доприноси зеленој будућности и одрживом развоју кроз партнерство са Инобатом. Ово је важна прекретница за Србију у позиционирању наше земље као великог доприносиоца одрживој и зеленој будућности и поставља је међу водеће европске играче у овом изузетно иновативном и револуционарном стратешком индустријском сектору. Инобат инвестиција је још један доказ нашег настојања да се Србија развија у складу са најновијим технолошким и индустријским трендовима и да је наша земља врхунска инвестициона дестинација. Наставићемо да одлучно радимо на даљем развоју како бисмо створили још боље услове за добробит како наших грађана, тако и свих који живе и послују у Србији, рекла је Брнабић, а пренео је такође Блумберг Адрија.
Потписивањем декларације о намери дошло се само до почетка процеса, а уколико исти буде финализован, влада Србије ће помоћи Инобату да набави све потребне дозволе, наводи се у саопштењу.
Осим тога, Међународна финансијска корпорација (ИФЦ) такође улаже у овај пројекат преко сарадње са Инобатом која је договорена почетком ове године. ИФЦ-ова подршка део је шире промоције "зелене транзиције".
- Србија је у доброј позицији да настави да привлачи производне инвестиције и постане центар револуције е-мобилности у Европи, отварајуц́и нова радна места и могуц́ности у економији сутрашњице у деценијама које долазе. Инобат гигафабрика у Србији могла би да послужи као сидро које ће катализовати много више инвестиција у регионалне производне ланце вредности, рекао је Арy Наим, регионални менаџер за централну и југоисточну Европу у ИФЦ-у, преноси Блумберг.
Иако је реч о "зеленој будућности", у вести на сајту Владе Србије о опредељењу за продубљивање сарадње са и Словачком, објављеној 14. новембра, Инобат није поменут.
О Међународној финансијској корпорацији
Поменути ИФЦ (International Finance Corporation) је међународна финансијска институција која нуди инвестиционе, саветодавне и услуге управљања имовином како би подстакла развој приватног сектора у мање развијеним земљама. ИФЦ је члан Групе Светске банке са седиштем у Вашингтону (САД).
Основан је 1956. године, као огранак приватног сектора Групе Светске банке, ради унапређења економског развоја улагањем у профитне и комерцијалне пројекте.
ИФЦ је често под критикама невладиних организација да није у могућности да прати свој новац због употребе финансијских посредника. На пример, извештај Оксфам интернешнл и других невладиних организација из 2015. године "Патња других" установио је да ИФЦ није спроводио довољно дубинске анализе и управљања ризиком у многим од својих улагања у независне зајмодавце. Детаљније ОВДЕ.
ИФЦ има дугогодишњу и вишеслојну сарадњу са Рио Тинтом.
У Гвинеји стварају опсежни ланац вредности у руднику гвоздене руде Симандоу. То је једна од највећих инвестиција приватног сектора у Африци. ИФЦ је својим капиталом обухватио више стотина локалних предузећа, транспорт, грађевинарство, угоститељство и друге области, на основу уговора са Рио Тинтом.
- ИФЦ је одиграо кључну улогу у помагању развоја наше локална стратегија пружањем стручних савета, као и релевантних алата и услуга, изјавио је високи представник Рио Тинта.
ИФЦ сарађује са Рио Тинтом и у Бразилу, а предмет сарадње су рудници злата и гвожђа. Истиче се да је Рио Тинто блиско сарађивао са невладиним организацијама и другим заинтересованим странама на развоју акционих планова за биодиверзитет који "узимају у обзир цео животни циклус пројеката и контекст специфичан за локацију како би се осигурало да све пословне одлуке максимизирају вредност подручја биодиверзитета". То укључује, поред осталог, планове за премештање станишта и врста унутар локације.
Ова корпорација истиче да се предузећа суочавају са растућим притиском спољних инвеститора, купаца, трговинских партнера, акционара, влада, невладиних организација и јавности да идентификују и извештавају о свом друштвеном и еколошком учинку, а биодиверзитет је једна од кључних области интересовања. Позитиван учинак на биодиверзитет може побољшати положај компаније међу спољним заинтересованим странама и створити стварну пословну вредност за компанију. У исто време, лош учинак или негативни утицаји на биодиверзитет могу озбиљно да поткопају корпоративну вредност и утичу на способност компаније да послује и опстане на данашњим тржиштима, сматрају у ИФЦ.
Спрега ИФЦ и Рио Тинта захвата чак и глобалне организације као што је BirdLife International, кровна светска организација за проучавање птица, заштиту њиховог стања и светске биолошке различитости - детаљи су у Водичу за биодиверзитет за приватни сектор. Рио Тинто је донирао активности ове организације на Мадагаскару, као и овогодишњи конгрес.
Подаци о Инобату
Инобат ауто ДОО је предузеће основано 12. јула 2021. године, његова претежна делатност је производња батерија и акумулатора, а основни капитал 100.000 динара. Законски заступници су физичка лица: Тахерех Линдстедт (Велика Британија), Мариан Бочек (Словачка) и Живојин Мисић. Остали заступници, као и надзорни, извршни и управни одбор нису наведени. Једини, стопроцентни члан оснивач је ИноБат Ауто ј.с.а. из Словачке.
У оснивачком акту, једном једином доступном на сајту АПР, као законски заступник именован је и Ђорђе Еремић. Он је суоснивач и управни партнер СЕЕ Енерги Холдинга, такође је партнер у компанији Елевенес. Има скоро 20 година искуства у глобалном енергетском финансирању и развоју, где је радио на инвестиционим, финансијским и развојним пројектима у Европи и САД.
Гостујући летос на Блумбергу, изјавио је да Србија и регион имају довољно обновљивих извора енергије и да је добро да се повећавају инвестиције у развој обновљивих извора енергије, како би се повећала енергетска независност.
- Ми можемо да се ослонимо само на обновљиве изворе енергије, сунца има довољно, ветра такође постоји, али што се тиче потенцијала у домену батерија ту имамо велики потенцијал. Нешто од тога је препознато и тренутно се ради на доношење тих технологија у довољном обиму, казао је Еремић.
Додао је да је реч о технологијама још нису присутне у Европи.
Будућност литијумских батерија била је тема једне од 18 тачака из дописа о Пројекту Јадар који су академици САНУ прошле године упутили тадашњој министарки Зорани Михајловић.
"Међу најпропулзивнија истраживања на почетку 21. века, спадају она у области батеријских (акумулаторских) извора енергије, који ће бити замена за литијум-јонске батерије које доминирају последњих 20 до 30 година, захваљујући великој густини енергије, иако нису повољне за животну средину. Тренутно се интензивно ради на бројним алтернативним технологијама које користе материјале попут цинка, ванадијума и натријума, а које би могле постати конкурентне литијум-јонским батеријама у блиској будућности, у неким сегментима тржишта. Моментално највише обећавају натријум-јонске батерије које функционишу на принципу интеркалације, слично литијум-јонским батеријама, што је и очекивано због њихове хемијске сличности.
Међутим, натријум је знатно јефтинији, далеко шире распрострањен (око 1.000 пута) и далеко повољнији када је у питању утицај на животну средину. Натријум-јони, као замена за литијум-јоне, реагују са обе електроде и крећу се између њих кроз електролит. У току пражњења, атоми натријума са аноде прелазе у облику јона у електролит, а у току пуњења слична реакција се одвија на катоди. Јони у раствору имају функцију проводника, а то обезбеђује релативно мала концентрација На-јона, односно коришћење веома танких електрода. У последње време, истраживања ових батерија показала су изванредан напредак.
Поред бројних других предности, за израду електрода у батерији користи се обична кухињска со. До сада су остварени веома значајни резултати, који показују да На-јонске батерије постижу веома добре перформансе (иако десетак процената слабије од литијума), тако да то више није само теоријски концепт већ је постало и реалност. На пример, видети faradion.co.uk где је наведена само једна, узнапредовала, алтернатива литијумовим акумулаторима.
Из наведених разлога, при доношењу коначне одлуке о реализацији пројекта Јадар, треба водити рачуна о могућности да се коришћењу технологије литијум-јонских батерија назире крај".
Детаљно у чланку ППНС: Из САНУ министарки - о пројекту Јадар: Много недоречености о решавању великих проблема и погубног утицаја на животну средину
ЗОВУ НАС УЛИЦЕ: ВРЕМЕ ЈЕ ДА НЕ ДАМО!
Савез еколошких организација Србије (СЕОС) објавио је саопштење поводом све интензивнијих најава обнављања пројекта Јадар корпорације Рио Тинто и покретања пратећих делатности овог рударског гиганта за којег још увек важи формална обустава активности. Садржај објављујемо у целини.
"Посебно је значајна корист коју ће, узимајући у обзир ширу перспективу, донети сектор за производњу материјала за батерије, као и увиди у будуће технологије за развој батерија. Пројекат Јадар налази се на прагу европског тржишта електричних возила. Имајући у виду да Јадар има потенцијал да производи литијум довољан за око милион батерија за електрична возила годишње у складу са највишим стандардима заштите животне средине, верујемо да ће Јадар бити кључни добављач батерија за европско тржиште. Нашом инвестицијом у Инобат, надамо се да ћемо допринети да се одређена количина батерија производи у Србији", рекла је Марни Финлајсон, преноси Бизлајф.
Ово нису речи председника државе или владе или неког министра или министарке него власнице компаније Рио Сава, иначе стране држављанке. Уместо да реагују и осуде ову изјаву они ћуте. Кад узмемо у обзир изјаву још једне, до скора стране држављанке, а сада министарке за окупацију Дубравке Негре схватамо да они то све раде синхронизовано и организовано.
Иза ове "инвестиције" се крије и постројење за рециклажу батерија, дакле још један загађивач ког ће вероватно да сместе негде у Војводину да нам загади и оно мало преосталог пољопривредног земљишта које се може још назвати чистим јер би све остало било или већ јесте уништено рудницима и осталим загађивачима, и земља која нас храни и вода коју пијемо и ваздух који дишемо. Систематски се уништава највећи српски потенцијал - пољопривреда. Па шта ћемо да једемо за 20, 30 или 50 година, вештачко месо или ГМО храну из увоза? Плаћаћемо је литијумом и батеријама или златом, сребром и бакром? Па нећемо, наравно, јер и то неће бити наше, припадаће Зи Ђину, Рио Тинту и осталим окупаторима који су осетили крв и насрћу на лак плен као хијене.
Србијом очигледно управљају страни амбасадори и мултинационалне компаније, а актуелна власт само извршава њихова наређења и испуњава њихове жеље. Уцењују их на дневном нивоу, а као што видимо из ове изјаве Марни Финлајсон немају више стрпљења да чекају, па узимају ствар у своје руке и обавештавају нас о својим плановима.
Како смо доспели у овакав положај? Па директним погодбама, страним кредитима за изградњу свега и свачега где нас уцене да њихове компаније буду носиоци посла, а наше подизвођачи, међудржавним споразумима где смо пристали да држављани тих држава не подлежу нашим законима. У две речи: издаја и корупција незабележене у српској историју.
Ми се боримо да сачувамо Косово (11% наше територије), а са друге стране смо дали или планирамо да дамо странцима 15% територије. Сетите се само једног детаља из историје - у Први светски рат смо ушли зато што нисмо пристали на уцену много мању од онога што се већ дешава у Србији данас.
На крају порука актуелној власти: Пошто сте неспособни да владате Србијом и пошто се предуго играте нашим животима, време је да изаберете страну, или ћете бити уз свој народ и коначно почети да му причате истину, а пре свега да усвојите Народну иницијативу коју смо давно предали, или се склањајте са власти и препустите је онима који имају храбрости да окупаторима кажу историјско не. Ако иоле познајете српску историју знаћете да је таквих увек било и биће.
Видимо се до краја новембра на улици.
Знамо да не дамо!"
Пре објаве овог саопштења, СЕОС је известио јавност и о почетку чврсте сарадње са представницима пољопривредника из више крајева Србије.
"На обострано задовољство, направљена је чврста сарадња измедју чланица СЕОС-а и представника пољопривредника из више крајева Србије јер је одбрана наше земље, наших кућних прагова и опстанка Србије на нама. Ако се ми не удружимо и не предузмемо све што је у нашој моћи, биле то и радикалне мере, остаје нам само да се препустимо тихом изумирању.
Србија може и заслужује боље, костима наших предака и генерацијама које тек долазе то дугујемо.
Знамо да не дамо, живела Србија!"
Д. М . М. - ППНС
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
