Нацрт Генералног урбанистичког плана "Крагујевац 2030" са Извештајем о стратешкој процени утицаја плана на животну средину био је доступан јавности до 4. јануара.
Грађани су могли да доставе своје примедбе до наведеног дана, а потом и да образложе своје идеје на јавној седници Комисије за планове Скупштине града одржаној 10. јануара.
Очекујући службену документацију из Града, незванично сазнајемо да је прилога физичких и правних лица за израду овог стратешког документа било толико да сала 105 није имала довољно места за све заинтересоване да присуствују истовремено.
Након увида у нацрт ГУП-а, удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ доставило је благовремено своју примедбу, а односила се на навођење "експлоатације минералних сировина" у поглављу 1.2.4. Документација од значаја за израду ГУП-а.
Из увида ППНС
Након описа Просторног развоја туризма, у Нацрту је наведено: "Крагујевац припада кластеру 4 Шумадијске планине и планиран је као градски туристички центар међународног значаја".
У наставку пише: "Заштита и коришћење простора – Планиране промене структуре површина основних намена простора биће усмерене у правцу:
Наведено представља извод из Просторног плана Републике Србије (2.5.8. Заштита и коришћење простора Републике Србије, 2.5.8.1. Намена простора).
Пошто је реч о заштити простора и утицају на животну средину, упутили смо примедбу на формулацију последње (четврте) ставке и предложили да се изостави, тј. да се нацртом, а касније и самимо ГУП-ом не предвиде "експлоатације минералних сировина" и "привремена промена намене".
Образложење ППНС
У образложењу примедбе навели смо најпре да ће "заштићен простор усмерен у правцу експлоатације минералних сировина", иако "привремене промене намене", да носи последице које су наведене у бројним домаћим студијама о процени утицаја на животну средину, а огледају се кроз загађивање тла, заузимање земљишта, поремећај екосистема, трансформације предела, буку и друго.
Истакли смо да основ за своју примедбу проналазимо и у најновијем раду Заједничког истраживачког центра Европске комисије (ЈРЦ ЕЦ) - Службе за науку и знање, који је објавио Технички извештај, студију у којој се пореди низ питања од утицаја на здравље земљишта, уз разматрање израде Закона о здрављу земљишта у оквиру Стратегије за земљиште до 2030. године.
Резултати овог извештаја су засновани на прегледу литературе са 139 извора и билатералној размени са националним стручњацима за земљиште у свим земљама Западног Балкана.
Рударска индустрија представља главни извор загађења земљишта у земљама Западног Балкана. Из индикатора 5 "Загађење укључујући ризике по храну" сазнајемо да је на Западном Балкану пријављено укупно 2.735 контаминираних локација, што је резултат рударских и индустријских активности и, у мањој мери, пољопривредне праксе.
Од тог броја, на територији Републике Србије, укључујући Косово и Метохију, налази се 1.586+709 локација, укупно 2.259 или 83,9 одсто. По површини то је 3.203,7квм у Србији од укупно 6.633,3 на Западном Балкану, пренели смо Граду кроз примедбу.
Загађење земљишта угрожава храну, воду и квалитет ваздуха. Загађивачи улазе у земљиште и распршују се кроз делове животне средине, штетећи животној средини и јавном здрављу. Већина загађивача тла потиче од индустријских процеса и рударства, а потом лошег управљања отпадом, неодрживе пољопривредне праксе, инцидената попут изливања хемикалија, набрајају аутори Извештаја.
У примедби ППНС даље пише да у оквиру Просторне диференцијације квалитета животне средине унутар Нацрта Просторног плана Републике Србије од 2021. до 2035, Крагујевац већ припада првој категорији - најугроженијих Подручја загађене и деградиране животне средине.
Истовремено, Нацртом је објашњено: "Просторно-функцијска целина организованог пословања обједињене постојеће и потенцијалне туристичке понуде разних видова туризма у туристичким просторима више туристичких дестинација, центара и места".
У тзв. Односу према јавним политикама и смерницама за примену у планском систему Републике Србије, пише: "У политици развоја туризма, неопходно је извршити ревизију свих просторних и урбанистичких планова, секторских планова и програма урађених у периоду 2006-2012. године, а због нереалних решења у мастер плановима. То се посебно односи на разграничења зона заштите и зона развоја туризма и инфраструктуре, како би се издвојила подручја са еколошки најосетљивијим и највреднијим природним целинама и коридорима, али и утврдила приоритетна подручја са израженим погодностима за развој туристичких дестинација".
У Зонама туристичких кластера стоји: "Подела територије Србије на зоне туристичких кластера представља синтезу просторно-функцијског структурирања државне територије у области туризма. Зоне туристичких кластера, као основна подручја туристичког развоја Србије, представљају просторно-функцијске целине пословања обједињене постојеће и потенцијалне туристичке понуде".
У закључку примедбе ППНС смо написали: Како би се даље развијала туристичка понуда у једној од шест зона туристичких кластера којој припада Крагујевац ( 4. "Средишна Србија"), уједно очувале природне целине, културно наслеђе, простори у морфолошком и визуелном смислу, а спречиле промене рељефа и деградирања земљишта, предлажемо да Нацрт ГУП-а не предвиди "експлоатације минералних сировина" које прате радови на одлагању јаловине, пепела, шљаке и других опасних и штетних материја. Овим заштита и коришћење простора - планиране промене структуре површина основних намена простора не би биле усмерене у правцу наведених експлоатација минералних сировина.
Предстоји да се надлежни одреде према свим примедбама, па и удружења ППНС, а могући исходи су:
У међувремену очекујемо званичне материјале: све примедбе које су физичка и правна лица поднела, одговоре надлежних на све те примедбе и детаљне информације каква је даља процедура од приспећа примедби до усвајања ГУП "Крагујевац 2030".
ППНС је једно од удружења које је прихватило учешће у Радној групи за израду Програма заштите животне средине града Крагујевца за период од 2023. до 2033. године.
Радним материјалом нам је предочено да је "први корак у поступку прибављања одобрења за геолошка истраживања информација о локацији из просторно планске и/или урбанистичке документације о томе да ли је на предметној локацији/зони предвиђена експлоатација минералних или других ресурса. Циљ је да се свака област уреди на плански и законски начин, а не активизмом, који јесте излаз ако се напред наведено не поштује. Једини начин да се простор штити од неконтролисане експлоатације минералних ресурса и непланске деградације простора је планска и урбанистичка документација".
ПРИЛОГ ППНС 1: ПЛАНИРАНА НАМЕНА
ПРИЛОГ 2: ДОКУМЕНТИ
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
