Увод
Полазну студију о основама за транзицију ка циркуларним пословним моделима малих и средњих предузећа и предузетника (МСПП) и удружења израдили су Инжењери заштите животне средине, у оквиру пројекта „Зелени инкубатор“. Пројекат спроводи Београдска отворена школа, у сарадњи са Младим истраживачима Србије и Инжењерима заштите животне средине, уз подршку Европске уније, а усмерен је на оснаживање капацитета организација цивилног друштва, које се баве питањима заштите животне средине, нарочито за праћење процеса европских интеграција Републике Србије, неговање иницијатива локалних неформалних група и истраживање потенцијала и израду препорука за социоекономски развој локалних заједница на принципима циркуларне економије.
Један од циљева пројекта једа се препознају услови, потребе и могуће препреке у развоју и примени циркуларних пословних модела МСПП и удружења. Да би наведени циљ био реализован, израда студије је утемељена на двема методологијама прикупљања података: анализи доступних података и квалитативном истраживању, спроведеном методом дубинског интервјуа, са одабраним представницима локалне управе, јавних комуналних предузећа, микро, малих и средњих предузећа и предузетника. Анализа спроведена на постојећим подацима из различитих извора (база привредних друштава и предузетника/ца, званични статистички подаци и јавне евиденције, међународна статистика, резултати домаћих истраживања), има за циљ да обезбеди информације о битним карактеристикама друштвено-економског и институционалног контекста, као и да обезбеди увиде у обим и основне карактеристике управљања отпадом, развој предузетништва и друштвено одговорног пословања у заједници. Квалитативно истраживање обухватило је дубинске интервјуе са пет представница и представника заједнице из сва три сектора.
Користи од преласка на циркуларну економију су вишеструке, од очувања ресурса, смањења емисија ЦО2, одрживе производње, до нових пословних прилика и потенцијала нових тржишта. Но, током прелиминарног истраживања смо утврдили да је ниво основне информисаности о концепту циркуларне економије у локалним заједницама нижи од процењеног у полазним претпоставкама. Зато смо студију организовали и као информативни алат, који нуди основне дефиниције појмова и концепата, и као приказ карактеристика друштвено-економског, институционално-нормативног оквира, као и кључних примењених политика, које стварају услове за циркуларну економију или директно утичу на транзицију од линеарне ка циркуларној економији. Други део чини анализа која се ослања на податке из истраживања спроведених за потребе ове студије.
У студији смо нарочито скренули пажњу на повезивање три велика развојна концепта: друштвено одговорно пословање (уз социјално предузетништво, као најновији концепт), предузетништво и циркуларна економија. Интегрално посматрање сва три концепта требало би да смањи неразумевање нових појмова и њихово међусобно повезивање у логичну целину, важну за друштвени развој, да смањи понављање грешака или учење већ научених лекција, у паралелним токовима који не комуницирају, и створи синергетски ефекат коришћења ресурса.
Преглед стања у Крагујевцу
Налази истраживања у заједници
Управљање отпадом
У периоду израде ове студије, на веб-сајту Агенције за заштиту животне средине, одабир портала са подацима о отпаду води на адресу: http://www.nrizgis.sepa.gov.rs/NRIZGIS/index.html, где на мапи можете потраживати податке о генерисању, сакупљању, третману, одлагању, увозу или извозу отпада. Последња година за коју постоје подаци је 2018, не можете да одаберете општину, већ само читаву област за коју тражите податке. Ако покушате да добијете конкретније податке о генерисању отпада, постоји само објашњење: „Нажалост, дошло је до грешке“. Нажалост, до грешке долази за све привредне субјекте код којих смо покушали да дођемо до података о генерисању отпада.
Податке смо прикупили од представника и представница: Градске управе – Одељења пољопривреде и заштите животне средине, ЈКП „Шумадија“ Крагујевац, привредних субјеката: Mind Real Estate д.о.о., Сунце Маринковић д.о.о. и Дорадо.
Током интервјуа смо добили податке који су делимично усаглашени са извештајем комуналног предузећа о процесу прикупљања, одвожења и депоновања комуналног отпада у граду (Јавно комунално предузеће „Шумадија“ Крагујевац, годишњи извештај о пословању за 2019. годину*).
Према подацима ЈКП Шумадија годишње се на територији Крагујевац прикупи 52.000 тона мешаног комуналног отпада, а прикупи, депонује и/или употреби око 150.000 тона разног другог отпада.
Врста отпада - Годишње
Ове велике количине земље и камена, отпада од грађења и рушења, мешавине цигла, плочица, али и комплетан биодеградабилни отпад се транспортује до несанитарне депоније Јовановац где се одлаже. Депонија комуналног отпада је сметлиште отворено за рад 1968. год. Налази се у непосредној близини града, на удаљености од 3км од центра града. Највећа количина комуналног чврстог отпада која се свакодневно сакупља из домаћинстава и одлаже на депонију је око 45.000 тона, или око 123 тона дневно. Ова депонија би требало да буде затворена и да се уреди Регионална депонија.
Током 2017. год. стављен је у функцију Рециклажни центар, центар за разврставање и привремено складиштење рециклабилних материјала и посебних токова отпада.
ЈКП “Шумадија” у последњих десет година ради морфолошку анализу отпада четири пута годишње. У 2020. години је измењен Правилник о методологији за прикупљање података о саставу и количинама комуналног отпада на територији јединице локалне самоуправе.
Занимљиво је да нам у разговору представница ЈКП-а каже да процењује да је више од 50% отпада је биоразградиви (органски отпад из башта, паркова, отпад из домаћинства који подлеже биолошкој разградњи), што драстично одступа од званичног извештаја и претходно приказане табеле.
Град Крагујевац је потписао регионални споразум за сарадњу у регионалном управљању отпадом који обухвата: Град Крагујевац, општину Аранђеловац,Тополу, Рековац и Кнић.
У граду се врши и примарна сепарација комуналног отпада. Контејнери су са различитим поклопцима за различите врсте отпада (пластика, картонска и стаклена амбалажа). У оквиру предузећа је постројење за складиштење и за третман секундарних сировина и ту се врши секундарна сепарација отпада. Третирање се врши у смислу балирања ради лакше предаје овлашћеним оператерима. ЈКП „Шумадија“ има дозволу за сакупљање и транспорт неопасног отпада на територији града Крагујевца, дозволу за сакупљање и транспорт опасног отпада на територији Републике Србије (електрични и електронски отпад и акумулатори). Такође имају дозволу за складиштење и третман неопасног отпада.
Локални план управљања отпадом на територији Града Крагујевца важи до 2022. године. Биће потребно усаглашавање са Регионалним планом управљања отпадом.
У 2010. години је, по налогу локалне самоуправе, урађена студија о изводљивости постројења за производњу топлотне и електричне енергије од депонијског гаса. На жалост студија није била праћена адекватним истраживањима.
Процена капацитета за коришћене алтернативних извора енергије у Крагујевцу је:
Но, у разговорима нисмо добили слику да ли ико користи локално генерисану биомасу, посебно из пољопривреде и шумарства за производњу или производњу енергије.
Просечан број сунчаних сати износи 5,5 х/дан, а максималан број сунчаних сати износи 8,8 х/дан за месец јун. То је значајан потенцијал соларне енергије.
Пример транзиције ка циркуларној економији
Компанија Becchis Osiride д.о.о. прави изолацију од отпадног материјала. Фирма Дорадо се бави прерадом неопасног дрвеног отпада и од њега праве готов производ (брикете и пелет). Отпад прикупљају од компанија: Форма Идеале (50% укупног отпада који прикупе је од њих); Матис Ивањица; Јела Јагодина; Миловановић инжењеринг и Фабрика алуминијума Севојно.
У оквиру индустријског парка Mind Real Estate ДОО постављено је пилот постројење за производњу енергије коришћењем соларног концетратора. Mind Real Estate д.о.о је привредни субјект који за сопствене потребе производи енергију коришћењем соларног концентратора.
Компанија „Сунце Маринковић“ већ послује по принципима циркуларне економије - настанак отпада сведен на минимум, уз употребу модерних технологија обрадних центара за производњу столарије и софтверских решења; користе рециклиране сировине за производњу столарије; отпад из производње 100% укључен у циклус рециклаже, кроз предају отпада оператерима са важећим дозволама за рад.
ЈКП Водовод и канализација на централном постројењу за пречишћавање отпадних вода има постројење за производњу биогаса за сопствене потребе.
У граду је планирано отварање самоодрживе јавне гараже (соларни панели и зелени стандарди) којом би управљало ЈКП.
У плану је прелазак грејања градског затвореног базена на геотермалну енергију (топлотне пумпе).
Кључне препреке
Слика о управљању отпадом у локалној заједници није потпуна и има неусаглашених података.
Привреда има основна знања о циркуларној економији и могућностима које она даје. Заинтересовани предузетници и компаније су већ, у великој мери, применили тржишно исплативе механизме циркуларне економије. Нарочито мала и средња предузећа. Но, саговорници и даље наглашавају да је континуирана обука о значају циркуларне економије неопходна за сва предузећа, као и за локалну самоуправу.
Ауто индустрија ствара доста отпада, а последично и предузетници који раде растављање старих возила. На територији града Крагујевца нема оператера за управљање металним отпадом од каросерија, као ни за управљањем отпадном пластиком из аутомобила. Сав тај отпад заврши у комуналном отпаду.
Нашим саговорницима је важан проблем непредвидљивост и променљивост тржишта секундарних сировина.
Закључци и препоруке
Закључак 1: У Крагујевцу није довољно развијен систем редовног праћења настанка и токова отпада. Непостојање систематског праћења основних информација о потенцијалној сировини онемогућава профилисање пословних модела циркуларне економије, ослоњених на употребу отпада.
Постојеће стање карактеришу делимични подаци, пре свега о врстама, а затим и о количини генерисања једног дела комуналног отпада, а нарочито биодеградабилног отпада, текстила и различитих врста пластике.
На нивоу општине, не постоји чвориште информација о комерцијалном и индустријском отпаду, па не постоји ни приближна слика врста и количина индустријског отпада.
Јавни сектор и индустрија немају правовремене информације о оператерима који раде на територији општине, па се дешава да се не може доћи до оператера за одређене врсте отпада.
Препорука: Потребно је успоставити систем редовног и упоредивог праћења управљања отпадом у локалу (региону и на националном нивоу). Успостављање мапе настанка и токова отпада је изузетно обиман посао, са сталним очекивањем да се тако нешто успостави на републичком нивоу. Но, без правовремених локалних прегледа неће бити могуће креирати пословне шансе.
Неопходно је дефинисати: методологију праћења, односно аспекте који ће се пратити и индикаторе преко којих ће се пратити генерисање и токови отпада; изворе праћења и форме у којима се подаци прикупљају и достављају; улоге и надлежности различитих актера у процесу праћења, као и процедуре међусобног комуницирања; резултате праћења (извештаје и анализе) и њихову дисеминацију и употребу. Процедурално уређивање система праћења (усаглашено са републичким плановима) може да буде разматрано у оквиру привредног савета и савета за заштиту животне средине, да би у даљем поступку институционално уређивање система преузела општинска управа.
Овај систем информисања би требао да спорадично нуди анализе и/или студије изводљивости о нпр. потенцијалима и могућностима употребе биомасе или депонијског гаса.
Закључак 2: Нема локалних јавних политика за развој циркуларне економије.
Оквир јавних политика за циркуларну економију у Србији се интензивно планира током последњих годину дана. Међутим, напори да се простор циркуларног пословања боље уреди воде великом усложњавању, које је тешко пратити, посебно са паралелним развојем друштвено одговорног пословања са социјалним предузетништвом, посебним развојем предузетништва и запошљавања, и посебним, трећим током циркуларне економије, која је у надлежности заштите животне средине. Комплексност успостављених концепата прати и неинтегрисаност сепаратних политика развоја, које ће се тешко преточити у локалне планове развоја.
Важно је истаћи да је основ за развој будућих јавних политика оцена успешности спровођења претходних. У налазима смо већ утврдили да нема доступних података о анализи спровођења досадашњих јавних политика у општини.
Препорука: Неопходно је на време планирати израду мапе пута за циркуларну економију на локалном нивоу. С обзиром на то да би 2021. година требала да буде период обнове старих и израде нових стратешких докумената, то ствара идеалну прилику за уграђивање принципа циркуларне економије и њених елемената у локалне стратешке документе и планове, као што су стратегија локалног економског развоја и/или одрживог развоја, план управљања отпадом, програм запошљавања, план заштите животне средине, програм развоја туризма и др. Стратешке документе који се тичу циркуларне економије требало би израђивати кроз консултативни процес, који треба да укључи локалну привреду и стручну јавност.
Закључак 3: Грађани и грађанке, пољопривредници, мали привредници, запослени у јавном сектору немају довољно знања о циркуларној економији.
Иако са једне стране имамо потребу из угла одрживости ресурса у заједници, са друге стране јасну економску корист, можда је најважније истаћи законску обавезу локалних самоуправа да грађане подстичу на позитиван утицај на животну средину. Након кратког теренског истраживања јасно се види велики потенцијал употребе биомасе.
Препорука: Информисање и едукацију је могуће спроводити кроз промотивне кампање, које афирмишу принципе циркуларне економије усмерене на привреду и образовне институције, јавне дебате и укључивање грађана у процесе израде стратешких докумената, попут планова примарне сепарације или управљања отпадом. Ово ће бити нарочито значајно током транзиције из локалног плана ка регионалном плану управљања отпадом, односно орјентације ка регионалној депонији. Информативна и едукативна компонента о циркуларној економије морају бити саставних део подстицајних мера за развој привреде и пољопривреде.
Закључак 4: Социо-економски услови за циркуларно предузетништво и перцепција пословне климе за развој циркуларне економије су неповољни.
Социо-економски контекст у коме се обликује и развија циркуларна економија не може се назвати повољним. Позитивни трендови из прве деценије двехиљадитих прекинути су прво ефектима светске економске кризе, затим и актуелним ефектима пандемије коронавируса. Уз неповољне економске услове, као отежавајућа околност јавља се и неповерење у доследност мера подршке за развој пословних
модела, које траже већа иницијална улагања (и знања и припремних радњи и финансија) од просечног малог бизниса.
Препорука: Потребно је промовисати одрживо предузетништво у широј јавности, а посебно у образовним установама. Средње стручне школе могу бити посебно погодна места за овакве облике промоције. Неопходно је развијати свести о основним принципима кружне економије, код свих који утичу или креирају привредни амбијент на различитим нивоима.Потребни су финансијски инструменти који би пратили предузећа и предузетнике који своје пословање желе да усмере ка циркуларној економији.
* http://www.jkpsumadija.rs/images/download/dok/Izvestaj%20o%20poslovanju%202019-potpisano.pdf
КОМПЛЕТНА СТУДИЈА
У име издавача: Игор Јездимировић
Аутор: Агенција за консалтинг Facilitas
Извор: Инжењери заштите животне средине
Обрада: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
