Град Крагујевац данас броји око 190.000 становника и један је од већих и развијенијих градова Србије. По својој величини, четврти је град у нашој земљи. Заоставштина овог града, као и његова богата историја заиста су велики и значајни за целу Србију. Некада је био један од највећих индустријских центара.
О томе како Град Крагујевац гради механизме и пут ка одрживости и како се прилагођава климатским променама – разговарали смо са Дејаном Милошевићем, заступником Удружења грађана ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ и уредником истоименог портала.
Први део
Унапређење енергетске ефикасности – пут ка одрживости
Крагујевац је 2022. године проглашен за "Еко-општину". Интересовало нас је како је дошло до те титуле и шта се дешава годину дана касније.
- За стицање ове награде, пријављене су активности у зградарству које се односе на мере енергетске ефикасности: постављање столарије, изолације, замена котлова на чврсто гориво котловима на гас и пелет, соларни панели, соларни колектори и топлотне пумпе. Предуслов за остваривање резултата, ланчано и за стицање било каквих признања, јесте константна посвећеност теми, односно проблему. Град Крагујевац има дугогодишње стручне службе које су задужене за питања заштите животне средине, као и енергетског менаџера од 2006. године.
Пут ка одрживости, уградња соларних панела, фото: Pixabay
- Изборни циклуси мењају функционере, ту постоје ограничења трајањем мандата, али у стручним оквирима има континуитета у раду, па су онда и резултати видљивији. Уз то, грађани су из године у годину све активнији, што кроз рад удружења која се баве заштитом животне средине, што индивидуално, тако да се покрећу, али и решавају еко-проблеми. Све то ствара свеукупну слику о напредовању у овој области. Енергетски менаџер Ана Радојевић је утицала на стварање услова да се град покрене у смеру веће енергетске ефикасности, бар у делу зградарства. Водила је пројекте за унапређење енергетске ефикасности у школама, а онда се прихватила већег изазова – читавог града, тј. стамбених објеката. Град је утврдио Програм ЕЕ, тај стратешки документ објављен је у децембру прошле године, а Радојевићева је била сарадница на изради, каже Милошевић.
Резултати видљиви тек за десетак година
Да би било икаквих помака, наравно, неопходан је редован буџет са овом наменом, а тога није било до пре две године, када је тек покренут пилот-пројекат који се и наставио. Сада се може рећи да је та ставка редовно у планирању градског буџета. На та средства се придодаје и оно што издваја Република, па има основа да те активности потрају. Саставни део новог система у граду, а да је за похвалу, јесу јавни позиви, као и јавне расправе, што отвара простор за учешће грађана.
- Ипак, да би овај прелазак био ефикаснији, потребна су много већа средства. Једино тако је могуће доћи до масовности у краћем периоду, а тако и до умањења штете по јавно здравље и животну средину. Да ли су постигнути заиста значајни резултати, реално ће моћи да се процени тек за 10-15 година, под условом да се средства сваке године увећавају. Само масовно увећање енергетске ефикасности зграда, кућа и станова, омогућиће помак који се исказује већим бројкама.
Треба имати на уму да ово питање није отргнуто, тек је део мозаика за општи бољитак и већи помак у заједници. Више је предуслова да Крагујевац постане заиста одржив град, сем енергетски ефикаснијих зграда, нужан је сређенији комунални систем, контролисанији транспорт/саобраћај, испуњење краткорочних и дугорочних мера које струка препоручује, истакао је Милошевић.
План развоја града
Дејан Милошевић појашњава да у поменутом Програму енергетске ефикасности пише да смо свесни да су енергетска ефикасност и коришћење обновљивих извора енергије пут ка квалитетнијем животу грађана и допринос одрживом развоју, тако да, како каже, желе да овај документ буде основ за даље спровођење активности у овој области, са циљем доприноса унапређењу енергетске стабилности, екологији и остварењу опште друштвене користи кроз отварање "зелених радних места" и помоћи локалној економији.
Уводне реченице Плана развоја Града Крагујевца за период 2021–2031. године кажу да је то "дугорочни документ развојног планирања града, који даје смернице за будући одрживи развој као циљно оријентисан, дугорочан и свеобухватан процес који утиче на све аспекте живота (економски, социјални, еколошки и институционални). План развоја и пут ка одрживости оријентисан је на стварање одрживог модела који унапређује квалитет живота грађана и задовољава друштвено-економске потребе заједнице, а истовремено значајно умањује штетне утицаје на животну средину и природне ресурсе". Тамо такође пише да "Крагујевац, као регионални центар привредног и научног развоја Републике Србије, карактерише повољан привредни амбијент, што омогућава одрживи развој локалне заједнице".
АРХИВА ППНС УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА НА ПРЕДСТАВЉАЊУ НАЦРТА ПЛАНА РАЗВОЈА КРАГУЈЕВЦА
И Програм заштите животне средине на територији Крагујевца у периоду од 2023. до 2033. године бави се одрживим развојем. "Инкорпорација питања заштите животне средине у образовање на високошколском нивоу има значајну улогу у еволуцији друштва према одрживости. Образовање за заштиту животне средине, одрживи критеријуми и вредности дипломираних студената треба да омогуће да они у будућности приступе професионалним активностима са аспекта заштите животне средине и одрживог развоја", стоји у овом стратешком документу.
Овде је записано да су међу континуираним мерама у образовању:
Дакле, декларативно, "на папиру", али не било каквом, већ стратешком, Крагујевац се исправно усмерава. Како ће бити у пракси – показаће време.
Несанирана депонија пепела и даље велики еколошки проблем
- Постоје бројни примери помешане праксе, а најкрупнији је – Енергетика. Та дојучерашња тровачница, дословце, кључна тачка система грејања у Крагујевцу, коначно је пребачена са угља на гас као енергент – чиме је допринела смањењу загађења, али је истовремено задржала вишегодишњу несанирану депонију пепела (чак 40.000 тона је на матичној адреси овог предузећа). Ово све, упркос обезбеђеном кредиту од 18 милиона евра, од којих је четири милиона било предвиђено за уклањање пепелишта, и даље није решено. Лоша пракса у пословању на овој битној адреси је залазила чак и у незаконитост – Енергетика није поседовала извештаје о мерењу емисије загађујућих материја у ваздух, што је утврдила инспекција, након наше пријаве после позива грађана, па је наложила отклањање те незаконитости.
То не улива поверење да и убудуће неће бити неправилности. Шта следи убудуће – видећемо, ми настављамо са праћењем рада доносилаца одлука.
Најбитније је да грађани буду свесни да располажу стратешким документима који обавезују доносиоце одлука да раде у општем интересу и циљу заштите животне средине и јавног здравља. Потребно је да то средство обилато користе као прав(н)и коректив органа власти коју, на крају крајева, плаћају из својих буџета да буду у служби свих грађана, рекао нам је на крају Дејан Милошевић.
Мајда Адлешић
Фото: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
Извор: Еко вест, 18. 12. 2023.
