Арпад Јанош Пустаји (8. септембар 1930 - 17. децембар 2021) је био британски биохемичар мађарског порекла који је провео 36 година на шкотском Институту за истраживања Ровет у Абердину (основаном 1913. године). Био је светски стручњак за биљне лектине, аутор 270 радова и три књиге на ову тему.
Др Пустаји је 1995. године почео истраживање на генетички модификованим (ГМ) кромпирима. Био је један од првих стручњака који је спровео овакву врсту истраживања. Нјегов тим је хранио пацове свежим и куваним ГМ кромпиром, уз детаљно праћење параметара раста, здравља органа, стања имуног система. У октобру 1999. години у престижном часопису Ленсет (основаном 1823) објављен је његов рад о утицају ГМ кромпира на организам пацова.
ПРИЛОГ ППНС: Effect of diets containing genetically modified potatoes expressing Galanthus niva l i s lectin on rat small intestine
На крају истраживања, др Пустаји је изјавио на британској ТВ-станици:
"Ако бих имао избор, никако не бих јео ово. Сматрам да није фер да се ова храна користи на људима као да су покусни кунићи".
Ово је изазвало велику пажњу медија и јавности. Директор института Филип Џејмс је у почетку подржавао Пустајиа, али га је убрзо суспендовао и забранио му да се обраћа јавности. Такође, запленио је све податке из истраживања, а шесторо анонимних научника су критиковали овај рад.
Др Пустаји је послао извештај и оспоравање рада научницима који су то тражили, што је резултирало подршком 24 европска и америчка научника кроз форму меморандума.
Истраживање др Пустајиа је дало прве сигнале да ГМ храна може да представља потенцијални здравствени ризик. То се догодило свега неколико година након појаве прве комерцијалне ГМ културе - парадајза "флавр савр".
- Арпад Пустаји је установио задебљање слузокоже желуца код лабораторијских пацова, које води ка гастритису, а чија последица може да буде појава чира и/или малигнитета. Ове промене је приписао исхрани пацова ГМ кромпиром, речи су професора др Миодраг Димитријевић, редовног професор Катедре за генетику Пољопривредног факултета у Новом Саду, аутора рада "Генетички модификовани организми - питања и дилеме". Димитријевић, иначе, сматра да трансгена технологија (ГМО) утиче на промене у организмима (детаљније ОВДЕ).
"Показано је да је веома битан резултат био у потпуности занемарен и да је поступање тог института према др Пустајиу било неосновано и невероватно сурово. Објективност института је била пољуљана, а сада је још више завредела пажњу чињеница да је у фебруару те године Ровет потписао уговор са Монсантом који је обезбедио један одсто годишњег буџета института", објављено је у раду "Случај против ГМО" који је штампао глобални фонд "Портфолио 21" (детаљно ОВДЕ).
Др Пустаји је накнадно (2002. године) објавио и рад "Може ли нам наука дати алате за препознавање могућих здравствених ризика од ГМ хране?" који је и данас доступан у Националном центру за биотехнолошке информације САД.
У уводу рада Пустаји је истакао да скоро десет година након увођења ГМ усева постоји само неколико објављених студија о њиховој безбедности. Независних студија је још мање, штавише, не постоје рецензиране публикације у којима се описују резултати клиничких истраживања о могућим ефектима ГМ хране на здравље људи, навео је др Пустаји.
Он је закључио: "Могуће је да ће ГМ храна можда бити потребна у будућности, али ако се таква потреба појави, прво би требало да пронађемо више поузданих и безбедних техника генетичке трансформације за развој ГМ усева. Међутим, чак и тада, њихова безбедност мора бити ригорозно испитана биолошким методама, кроз транспарентно, инклузивно и независно тестирање. Скептична јавност вероватно ни тада неће бити уверена у њихову безбедност и прихватање сваке данашње или будуће ГМ храну".
ПРИЛОГ ППНС: Can Science Give Us the Tools for Recognizing Possible Health Risks of GM Food
О др Пустајиу је 2010. године снимљен документарни филм у режији Бертрама Верхага "Арпад Пустаји узбуњивач", награђиван на фестивалима у Чешкој и Грчкој.
Др Пустаји је имао своју интернет страницу на којој је заинтересованој јавности представљао радове и ставове.
У два скраћена интервјуа која објављујемо, причао је о свом истраживању, борби, политичким утицајима, недаћама које је преживљавао са супругом и колегама и како је све завршено.
ВИДЕО (0:36:38)
Садржај је објављен у оквиру пројекта "Крагујевац без ГМО 2022" удружења ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ који суфинансира град Крагујевац.
Превод: Богдан Цекић
Обрада: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
Извори снимака: Bio-Ag.com; ХРТ
