Организација ПАН Европа предлаже хитну забрану, како тврде, штетног пестицида, јер постоји довољно научних доказа о ризику његове употребе по људско здравље и животну средину Државе чланице Европске уније блокирале су предлог Европске комисије о продужењу одобрења за глифосат, који истиче 15. децембра. И поред тога што што је таква одлука донета на Одбору за жалбе, извршна власт вероватно ће ипак одобрити привремену обнову на још годину дана, преноси „Еурактив”.
Како се наводи, о забрани контроверзног најраспрострањенијег хербицида прича се већ годинама. а питање обнове прате бурне расправе, јер се погледи разилазе када је у питању његов утицај на здравље и животну средину.
Још у мају ове године Агенција ЕУ за хемикалије (ЕЦХА) и Агенција за безбедност хране (ЕФСА), које процењују потенцијалне здравствене и еколошке ризике у вези с глифосатом, пролонгирале су доношење одлуке тек за средину наредне године. Иако је требало да анализа већ буде готова, те две агенције су тада саопштиле да коначан суд неће моћи да дају пре средине 2023. године.
АРХИВА ППНС БРАЗИЛ: ХЕРБИЦИД ГЛИФОСАТ ОТКРИВЕН У УЗОРЦИМ МАЈЧИНОГ МЛЕКА - ПОКАЗАЛА СТУДИЈА
Стела Киријакидес, повереница ЕУ за здравство, тада је изразила забринутост због одлагања ове процене, која изазива велико интересовање јавности.
Ипак, најављено је да ће представници држава чланица имати прилику да још једном гласају о будућности овог средства, на основу закључака процене ЕЦХА и ЕФСА.
У међувремену, извршна власт ЕУ уложила је жалбу када су у октобру ове године чланице блокирале предлог комисије на сталном комитету Комисије ЕУ за биљке, животиње, храну и храну за животиње. Пропао је и други покушај, јер 15. новембра није било већине за поновно одобрење.
– Комисија сада има законску обавезу да донесе одлуку пре истека рока половином децембра – рекао је портпарол ЕК. Потврдио је да ће извршна власт ЕУ сада приступити усвајању уредбе која ће продужити период дозволе за годину дана, односно до 15. децембра 2023. године, наводи се у извештају који је пренео „Агроклуб”.
Истовремено, утицајна организација ПАН Европа позвала је Комисију да не даје бланко чек за глифосат на још годину дана. Предлажу хитну забрану, како тврде, штетног пестицида, јер постоји довољно научних доказа о неприхватљивом ризику његове употребе по људско здравље и животну средину.
– Гласање је снажан сигнал Европској комисији да морамо једном заувек укинути глифосат – рекао је Џерџели Симон из ПАН Европа. Додао је да би ЕК требало да саслуша грађане који су захтевали како његово, тако и укидање штетних пестицида и предложили забрану хербицида.
С друге стране, представници индустрије се боре за поновно одобрење материје. У „Глyпхосате Ренеwал Гроуп ГРГ” уверени су да ће оно бити продужено како би се агенцијама ЕУ оставило довољно времена да спроведу текуће научне евалуације.
Код овог је хербицида спорно то да ли се може класификовати као канцероген. Портал подсећа да га је међународна агенција Светске здравствене организације за истраживање рака ИАРЦ оценила вероватно канцерогеним, док је Организација УН за храну и пољопривреду ФАО закључила да је мала вероватноћа када је у питању канцерогени ризик за људе када га конзумирају кроз исхрану.
АРХИВА ППНС: НЕМАЧКИ ПЕСТИЦИДИ ТРУЈУ АРГЕНТИНУ
Поједине државе већ су раније избациле тотални хербицид из употребе, и то оне које су пре актуелне кризе са храном донеле одлуку да се озбиљније преоријентишу на органску производњу. Чињеница је, ипак, да се глифосат масовно користи јер нема јефтиније и делотворније замене у савременој пољопривреди.
Стручњаци су рекли за „Политику” да је ово случај и у Србији јер тај хербицид изузетно ефикасно сузбија корове. Упркос томе што је проблематичан, практично је једина сигурна алтернатива за обраду и орање стрњишта. Нажалост, напомињу, делотворнији препарат за ослобађање од корова у савременој пољопривреди још није произведен, па је зато и велико питање да ли ће и када власти коначно и једном за свагда забранити његову употребу. Актуелни проблеми с недостатком хране иду у прилог томе да таква одлука неће бити донета убрзо и да ће се пролонгирање такве одлуке наставити.
Глифосат је тотални хербицид који суши биљку. Два-три дана након третирања биљка почиње да се суши, а после три недеље она је потпуно сува.
ИЗ АРХИВЕ ПОЛИТИКЕ: ЕВРОПСКА КОМИСИЈА ЗАДРЖАВА ГЛИФОСАТ НА ЊИВАМА, УПРКОС ПРОТИВЉЕЊУ ДРЖАВА ЧЛАНИЦА ЕУ
У државама чланицама Европске уније од 2011. до 2020. анализирано је више од 44.000 узорка свежег воћа, а резултати су забрињавајући
Организација Пестициди екшен нетворк ПАН Јуроп још једном је упозорила да се европски пољопривредници оглушују о напоре да се употреба пестицида у узгоју воћа сведе на минимум.
Иако је у плану европске стратегије да се до 2030. преполови употреба ових хемикалија, најновији извештај показује да воће никад није било загађеније него последњих година.
АРХИВА ППНС САД: ХЕРБИЦИД ГЛИФОСАТ У 80 ОДСТО УЗОРАКА УРИНА
Наиме, у државама чланицама Европске уније од 2011. до 2020. анализирано је више од 44.000 узорка свежег воћа. Откривено је да се контаминација јабука, крушака и шљива пестицидима готово удвостручила од прве године истраживања.
Узорковање је показало огроман раст загађених јабука, крушака и шљива. У врху листе нашле су се крушке са 49 одсто присутности пестицида, грожђе са 44 одсто, јабуке 34 одсто, шљиве 29 и малине 25 одсто. Треба напоменути, наводи се, да су током сачињавања извештаја узимани у обзир чак и најмањи остаци пестицида пронађени на воћу.
У документу који је названа „Рај за пестициде” истакнуто је посебно да су код крушака из Белгији у 71 одсто узорака пронађени пестициди макар и у траговима, у холандским у 70 одсто и португалским 68.
У тих десет година тестирано је око 17.700 узорака јабука. Садржај пестицида се на крају овог периода удвостручио. Када је у питању то воће, у 2020. највише су контаминиране оне из Холандије у износу од 71 одсто, а следе је Грчка са 54 и Португалија са 50 одсто.
За шљиве је прегледано 4.650 узорака, а резултати су показали раст контаминације од 81 одсто. На првом месту је Мађарска са 42 одсто контаминираних узорака, затим Грчка са 41 и Пољска са 39 одсто. Грчка је имала највише контаминираних узорака грожђа, 56 одсто, на другом месту је Италија с 47, а на трећем Румунија са 43 одсто. У истом периоду прегледано је и 1.497 узорка малине. Највеће загађење пестицидима имале су оне из Норвешке са 64 одсто, а затим следе Пољска са 34 и Италија са 25 одсто.
Ова организација у свом извештају коментарисала је десетогодишња испитивања и закључила да су закони ЕУ о забрани најштетнијих пестицида и контаминацији воћа, која је већа него икад досад, показали потпуни неуспех.
У извештају истичу да су остаци пестицида повезани с повећаним ризиком од многих, па и најтежих болести као и да су изузетно токсични за животну средину.
Из организације ПАН наводе да је циљ Европске уније о смањењу пестицида унапред „осуђен на пропаст”, док су у португалском огранку организације рекли „да је воће све више контаминирано јер индустрија пише правила”.
– Европска комисија је до 2018. страховала због овакве ситуације на тржишту, али не видимо да је предузета конкретна мера – оптужује ПАН Јуроп и додаје да се уместо пољопривреде без токсина, Европска унија окреће потпуној употреби хемикалија у производњи.
Истовремено, потрошачи кажу да је пре свега споран квалитет, али да је то данак политици производње савршених плодова. Већ годинама смо сведоци да се на тржишту тражи воће униформисаног изгледа, јабуке рецимо искључиво црвене боје, плодови исте величине…
АРХИВА ППНС И НЕМАЧКА ЗАБРАЊУЈЕ ГЛИФОСАТ
– Да није за јело, било би у реду. Квалитет је нестао и изглед је једино важан. Деца која се сада рађају, заправо никада неће знати какав је укус воћа некада био и неће ни знати да нешто пропуштају – кажу потрошачи, реагујући на извештај о пестицидима.
Истраживачи напомињу да се ово испитивање разликује много од свих досадашњих јер показује како се кроз читаву деценију мењао начин употребе пестицида у воћарству.
Док су плодови кивија пре десет година били скоро ослобођени (четири одсто) ових токсичних супстанци, сада је скоро трећина (32 процента) контаминирана. Исто тако, половина свих вишања које су узорковали званичници било је контаминирано у 2019. години, у поређењу са 22 одсто у 2011. Ово повећање учесталости продаје контаминираног воћа и поврћа потрошачима иде руку подруку с повећањем интензитета пестицида. Све више се користе хемијске супстанце које би требало да буду забрањене у Европи. До 2019. године половина крушака произведених у Европи била је контаминирана са чак пет таквих супстанци, док је сада 87 одсто у крушкама које се узгајају у Белгији или 85 одсто оних произведених у Португалији. Иако научници упозоравају на све већи број доказа да такви „хемијски коктели” појачавају утицај на људско здравље, такве комбинације још увек нису забрањене у производњи.
Ј. Антељ, И. Албуновић
Илустрација: Env-health.org
Фото: Пиxабаy
Извор: Политика, 21. 11. 2022.
ПРИЛОГ: Pesticide Paradise: How industry and officials protected the most toxic pesticides
Обрада: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
