Удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ реализовало је пројекат "Десет година Декларације Крагујевац без ГМО" од априла до децембра, уз суфинансирање града Крагујевца.
Крагујевачком Декларацијом о ГМО, једногласно усвојеном 27. децембра 2013. године, у обавези су "органи града Крагујевца да доприносе примени постојећих прописа, планова и програма из ове области као и њиховом прецизирању и усаглашавању са ставовима Декларације, да стварају услове за унапређење рада локалних органа, организација и институција за примену прописа из ове области".
Један од доприноса је суфинасирање овог пројекта којим се унапређује заштита животне средине јачањем свести грађанства о ГМО – кроз едукацију и информисање јавности.
Поменуте године на снази је био Локални еколошки акциони план (ЛЕАП) града Крагујевца, важећи за период од 2010. до 2014, у чијем је поглављу "Утицај информисања на здравље људи" наведено "Учешће јавности по Архуској конвенцији" нарочито у неколико случајева, међу којима је и "доношење одлука о томе да ли да се одобри намерно увођење ГМО у животну средину".
Крагујевчани су се посредством својих најдиректнијих представника – одборника, одредили да не желе ГМО на својој територији, као и већинска Србија. У 136 општина и градова са усвојеном декларацијом налази се више од 77,2% укупне територије Србије, 84,5% укупног становништва 2014, 75,3% пољопривредног земљишта.
Исте 2013. Србија је потписала Декларацију "Дунав соја", на иницијативу Аустрије, а чије су потписнице и остале земље Дунавске регије: Хрватска, Босна и Херцеговина, Баварска, Мађарска, Словенија и Швајцарска. Циљ ове декларације је "успостављање нове политике у области гајења соје која ће омогућити боље коришћење домаћих ресурса и умањити прекомерну зависност од увоза соје која се користи за производњу хране, при чему ће посебна пажња бити посвећена узгоју, преради и коришћењу ГМО фрее соје". Влада је тада објавила да "за Србију као земљу дунавског слива и њену пољопривреду потписивање ове декларације има велики значај јер се на тај начин јача регионална сарадња, повећава вредност домаћих производа и утиче на ширење тржишта ГМО фрее хране".
Уз Дунавску регију, више хиљада региона у Европи има статус "слободни од ГМО" (ГМО-фрее регионс), а Скупштина града Крагујевца се 2013. године званично одредила да "подржава представничка тела општина, регија и градова у Европској унији и свету које су прогласиле своје територије за територије без ГМО (ГМО фрее зоне) у циљу развијања сарадње са њима на овом пољу, деловања и одговорности". Таквих региона има их и у "Јадранској регији" (Алпе-Адриа). Све жупаније Хрватске, најмлађе чланице Европске уније, забраниле су употребу ГМО семена и њихових саставних делова, као и производњу ГМ хране, како би "сачувале аутохтону производњу хране и унапредиле екотуризам".
Зато се ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ, заједно са стручним сарадницима-консултантима у овој области, ових десет година залаже да Крагујевац доследно примењује своју декларацију, а да држава Србија постане део те европске породице – бранећи свој прехрамбени суверенитет, животну средину и јавно здравље. Та иницијатива је прихваћена на Конференцији региона без ГМО у Берлину 2018. године где је Србију представљала проф. др Татјана Бранков, водећи сарадник нашег удружења и супервизор овог пројекта.
Стога је неопходност овог пројекта у обавези да се јавност даље упознаје са свим наведеним чињеницама којима ће сагледавати сасвим природно окружење Крагујевца и Србије у Европи – слободној од ГМО.
ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ већ четири године заредом спроводи пројекте о ГМО, а у циљу што ефектније реализације пројектних активности, централна збивања су предавања стручних сарадника. Досадашњи предавачи били су:
Напомена: линкови преко имена воде до снимака предавања
Прва овогодишња тема предавања била је "ГМО и загађивање животне средине", а предавач је био доц. др Душко Брковић, са Агрономског факултета у Чачку, Универзитета у Крагујевцу. Брковић је један од потписника прве Декларације о ГМО у Србији из 2013. године.
Др Брковић је говорио о ризицима које носе генитички модификовани организми у контексту загађености животне средине. Износио је своје искуство као универзитатски професор, пре свега, али и некадашњи инспектор за заштиту животне средине, као и данашњи еколошки активиста.
Поред осталог, побрајао је потенцијалне опасности од ГМО:
Брковић је навео да је човек одувек интервенисао у природи, некада је то било само калемљење, а данас се у лабораторијама манипулише генима, што је одговор на коришћење науке у свакодневном животу. Калемљење биљака у природи и разбијање ћелије и убризгавање гена другог организма није исто, нагласио је Брковић. Први процес је помоћ човека природи, други је манипулација природом зарад профита.
- Два пса можете укрштати без опасности по врсту, али ван лабораторије не можете укрштати парадајз и рибу, што ГМО чини, рекао је предавач.
СНИМАК ПРЕДАВАЊА (1:06:31)
Друго предавање "ГМО и Архуска конвенција" одржала је Тина Јањатовић из Министарства заштите животне средине, задужене за поступак консултација о Радној верзији Стратегије за примену Архуске конвенције и Акционог плана Републике Србије.
Јањатовић је детаљно представила Конвенцију о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине – Архуска конвенције, уз то и Амандман о ГМО, саставни део овог међународног документа чији је циљ заштита права "садашњих и будућих генерација на живот у здравој животној средини".
Подсећамо, овај међународни уговор настао је 1998. године, ступио је на снагу три године касније, а Србија га је ратификовала 2009, када је и законом потврђен.
Изменама и допунама Закона о заштити животне средине 2016. године уведена је дефиниција информације о животној средини која подразумева и информацију о ГМО.
Јањатовић је, између осталог, указала да Конвенција предвиђа да државе уговорнице примењују одредбе о учешћу јавности приликом одлучивања о томе да ли да се дозволи намерно испуштање ГМО у животну средину. Намерно увођење могуће је ради извођења огледа, демонстрационих огледа и развоја нових варијетета, али у строго контролисаних условима.
На предавању је појашњено да је у мају 2005. године усвојена одлука о ГМО, као и Амандман који одређује начела учешћа јавности током одобравања намерног увођења у животну средину и стављања у промет ГМО. Наметнута је обавеза органима јавне власти да траже мишљење јавности пре него што одобре намерно увођење у животну средину или пласирање ГМО на тржиште.
Амандман прописује подржавање планова биолошке сигурности, као и склад са циљевима Картагена протокола о биолошкој заштити уз Конвенцију о биолошкој разноврсности.
Државе имају обавезу да правном регулативом обезбеде рано и ефикасно обавештавање и учешће јавности пре доношења одлуке да ли дозволити намерно увођење ГМО у животну средину и њихово стављање у промет. То подразумева и укључивање разумног временског оквира, да би се јавности пружила одговарајућа могућност да изрази своје мишљење о предложеним одлукама - нагласила је Јањатовић.
Снимак (56:46) и овог предавања трајно се чува у архиви ППНС.
Значај овог пројекта је у практичној примени више стратешких докумената Града, Устава и закона Србије, као и Архуске конвенције. Међу таквим документима Града је и Програм заштите животне средине на територији Крагујевца до 2033. године, усвојен ове године, а који се делом односи и на ГМО.
У циљу популаризације тема пројекта, на порталу удружења ППНС приказани су документарни садржаји - "Опасности од ГМ пшенице" и "Растућа сумња у ГМ усеве" - приче о ефектима гајења ГМ усева толерантних на раундуп и глифосат на територији САД и Аргентине, као и о штетности увођења ГМ пшенице, пре свега на северноамеричке њиве, али са последицама и по Европу.
Саставни део пројектних активности било је објављивање садржаја о ГМО на порталу удружења, разврстаних у осам одељака:
У протекле три године ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ је спровео три пројекта о ГМО:
У међувремену, за рад о ГМО ППНС је стекао неколико признања:
Радом је стечен и грант Европског центра за новинарство 2020. године.
Град Крагујевац допринео је у значајној мери реализацији пројекта "Десет година Декларације Крагујевац без ГМО" обезбеђивањем неопходних средстава за његово финансирање.
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
