Путем од Мионице ка селу Струганик на сваких неколико минута пролазе камиони натоварени каменом. Са обе стране пута, наслагани су танки камени блокови и рекламе за продају. За овај крај, камен је веома важан, а делу становника је и основни извор прихода. Јелена Јовичић Петровић, која је одрасла у овом крају, каже да он има и прелепу природу и да никада није помишљала да би то могло да нестане. Међутим, један каменолом који се убрзано ширио ју је разуверио. Реч је о каменолому Камаљ.
Док је посећивала родитеље, на пролеће прошле године, Јовичић Петровић је приметила да је за неколико месеци нестало читаво једно брдо.
„Ја одем код родитеља после два-три месеца и видим да је пејзаж потпуно другачији“, каже она.
Камен из Камаља се користи за посипање путева, а вади се уз помоћ експлозива због чега страдају околне куће.
Документација у коју су новинари Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) имали увид показује да је овај каменолом радио пре него што је уопште добио све неопходне дозволе.
Међутим, у међувремену су Јелена и остали грађани окупљени у неформалну групу „Не дамо воде Мионице“, сазнали за још један проблем који може имати шире последице. Камаљ ради на простору на којем је раније било забрањено копање камена због опасности од угрожавања извора воде. Такође, прекопута Камаља, друга фирма истраживала је нова места за копање.
ЦИНС открива како је на иницијативу власника Камаља, а касније и Општине Мионица промењен кључни документ којим је дозвољено вађење камена на подручју водоизворишта. Иако стручњаци са којима је причао ЦИНС објашњавају да постоји опасност да се на овај начин вода загади или извор у потпуности нестане, Министарство здравља је тај документ одобрило.
Све ово одговарало је и власнику каменолома Камаљ Предрагу Ловрићу, некадашњем лицу са Интерполове потернице.
Вадили камен без дозволе
Компанија Ц&ЛЦ Камени агрегати, која управља каменоломом Камаљ, дозволу да у наредних 10 година експлоатише кречњак је добила у марту ове године, а план јој је да камен одавде извлачи наредних 19 година.
Ипак, мештани у његовој близини последице осећају већ сада.
„Дрма се кућа као да је земљотрес сваки пут“, објашњава један од њих, Љубивоје Васиљевић.
У његовом дому, удаљеном 100 метара ваздушном линијом од каменолома, видна су оштећења. Пукотине у зиду, поломљен цреп, део плафона који је отпао, тврди, последица су летења камења из каменолома услед минирања које се дешава најчешће једном недељно.
У више наврата покушао је да се нагоди са компанијом око штете, али до тога није дошло. Из каменолома су му, тврди, нудили и посао, али је одбио.
ЉУБИВОЈЕ ВАСИЉЕВИЋ У КУЋИ ГДЕ МУ ЈЕ ПАО ПЛАФОН; ФОТО: ЦИНС
АРХИВА ППНС Адвокат Ђорђевић: За потребе експлоатације бора и литијума у Ваљеву потребно је дислоцирати реку Колубару!
Иако је дозволу добила 2022, ова фирма је током 2021. у Камаљу илегално вадила камен, показује одговор Министарства рударства и енергетике ЦИНС-у. Целе прошле године они су без дозволе Министарства извадили преко 270 тона кречњака, због чега су касније платили око 11 и по милиона динара као накнаду штете.
Из Општине Мионица за ЦИНС кажу да нису знали за њихов нелегалан рад.
Инспекција: Нове назаконитости
У новој контроли из октобра ове године рударска инспекција пронашла је и друге незаконитости, између осталог и то да фирма није одредила сигурносна растојања и заштиту околине при минирању и разлетању камена. Док се то не исправи инспекција је забранила рад каменолома. Међутим, ова одлука није коначна јер је у току рок за жалбу коју компанија може да уложи, након чега мере могу да се преиначе. Директор Ц&ЛЦ Камени агрегати Петар Ђурић каже да до окончања инспекцијске контроле неће давати никакве изјаве.
Власник фирме Ц&ЛЦ Камени агрегати је Предраг Ловрић. Он се налазио на Интерполовој потерници коју је расписала полиција из Вадуза у Лихтенштајну. У одговору ЦИНС-у, суд из овог места каже да се Ловрић сумњичи за крађу из 2004. године и то као припадник Пинк Пантер групе и да би суђење требало да се одржи у децембру ове године. Група Пинк Пантер је иначе специјализована за пљачкање јувелирница по свету.
Ловрићев адвокат нам је рекао да је његов клијент на годишњем одмору и да није у могућности да одговори на питања о поступку у Лихтенштајну. На детаљна питања о илегалном раду, инспекцијама и штети на Васиљевићевој кући, директор фирме Ц&ЛЦ Камени агрегати Петар Ђурић је одговорио само да они све раде у складу са законима и прописима.
Прекрајање граница
Ловрићева компанија камен вади на ширем простору водоизворишта Паштрић, где то до скора није било дозвољено. Са овог извора се пијаћом водом снабдева око 45% домаћинстава општине Мионица. Око њега су одређене три зоне такозване санитарне заштите како би се спречили радови у његовој близини и потенцијално угрожавање воде. Копање камена није дозвољено чак ни у најудаљенијој трећој зони.
АРХИВА ППНС Очување старих сорти, за Србију без ГМО - др Ивана Петровић (ВИДЕО)
Унутар ове зоне је до 2021. године био Камаљ, према Елаборату о зонама санитарне заштите који је израдио Рударско – геолошки факултет.
Документација до које је дошао ЦИНС показује да је у априлу те године Општина Мионица тражила од приватне фирме Геа Wатер Wорк да промени границе санитарних зона. У молби коју су им они и Јавно комунално предузеће Водовод из Мионице послали, тражили су да се изађе у сусрет малим привредницима, али и фирми која је веома значајна за општину Мионица. Иако нису навели њено име, споменули су управо Камаљ и како камен из овог каменолома испуњава услове да се користи за изградњу брзе саобраћајнице Лајковац -Ваљево.
МАШИНЕ У КАМЕНОЛОМУ КАМАЉ У СЕПТЕМБРУ 2022; ФОТО ЦИНС
Из Општине Мионица кажу да су пре тога имали састанак са власником каменолома који је био заинтересован за његово проширење јер раде на државним путевима од националног значаја. Они тврде су власнику рекли да постоје санитарне зоне заштите изворишта Паштрић, као и да се евентуална измена може вршити само у оквиру законске процедуре.
„Општина Мионица никада није тражила ништа од компаније Gea Water Work што није по закону“, пише у одговору Општине.
У наредна два месеца, Gea Water Work мења Елаборат и границе у њему, а Министарство здравља га одобрава.
Игор Јемцов, професор Рударско-геолошког факултета на Департману за хидрогеологију, каже да у новом Елаборату нема допунских истраживања којима би се оправдале измене постојећих зона, и да је трећа зона „скраћена“ без икаквог образложења.
„Вода је основна животна намирница, тако да се (водоизворишта прим.аут) ни на који начин не могу подредити било којим другим интересима, а посебно не некаквој експлоатацији камена“.
Министарство здравља није одговорило на питања која смо им послали.
Стручњаци: загадиће воду
Мештани се плаше да рад каменолома може да загади воду, међутим из Општине кажу да анализе лабораторија које се редовно раде показују да је вода исправна за коришћење. Према њиховим речима, планира се и израда новог Елабората.
То ипак не зауставља ископавање камена које се наставља. У септембру када су новинарке ЦИНС-а биле на терену увериле су се да је Камаљ и даље радио у зони која је некада била под заштитом.
Стручњаци са којима је причао ЦИНС упозоравају на могуће последице.
Игор Јемцов каже да је састав стена такав да омогућава брз проток течности и загађења до извора. Са тим се слаже и некадашњи директор Геолошког завода Бранислав Божовић, данас члан невладине организације Национална еколошка асоцијација.
Божовић објашњава да се услед експлозије повећава количина креча у води, а загађење може да дође и од моторних уља из машина. Према његовим речима, због каменолома нестају биљке и шуме, па се вода лакше греје и испарава што доводи до њеног већег исушивања. На крају, извор може и да нестане.
„Минирање ствара нове пукотине, дроби стене и производи ситуацију у којој се вода може изгубити, променити ток или појављивати се на другом извору или отићи у веће дубине и онда извори престају да постоје“, објашњава Божовић.
Истраживања нових места за копање камена
Променом граница заштићених зона су дозвољена истраживања нових места за копање камена. Фирма Ц&ЛЦ Камени агрегати је у мају ове године добила услове Завода за заштиту природе Србије за истраживање на простору Петровића брдо које је раније било у зони санитарне заштите. Ту је истраживање вршила и друга фирма Транс Рапид.
Према речима Драгана Михаиловића, на чијој њиви је компанија истраживала, камена има:
„Нашли су, каже, добре наслаге камена баш у тој мојој парцели. Испало је да највише има тог који им је потребан.“
Дина Ђорђевић, Теодора Ћурчић
Извор: ЦИНС, 26. 10. 2022.
