У оквиру пројекта "Крагујевац без ГМО 2024", удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ је, поред осталог, организовало два предавања: "Заштита генофонда и екосистема од ГМО" проф. др Владана Пешића, генетичара, редовног професора на Пољопривредном факултету у Београду и "Еколошко право и ГМО" у сарадњи са адвокатском канцеларијом Ђорђевић из Београда.
О предавачима
Професор Пешић је објавио више од 120 научних радова у међународним и домаћим часописима са рецензијом, у зборницима радова са међународних и домаћих скупова. Аутор је и коаутор две књиге, два уџбеника, научне монографије и два поглавља у међународним монографијама. Поред осталог, добитник је награде "Лазар Стојковић" Матице српске за монографско дело "Еколошки аспекти одрживе пољопривреде" и председник удружења "Пољопривредни форум" које је оснивач гласила "Агропортал - знање је моћ".
Адвокатска канцеларија Ђорђевић је специјализована у области грађанског, управног и кривичног права са еколошким елементом. Поред осталог, истражује основе еколошког права Европске уније, међу којима је једно од питања и ГМО - генетички модификовани организми. У име канцеларије, тему је обрадила Андреа Танкосић, мастер правник, која је дипломирала на Правном факултету Универзитета у Београду, где је завршила и мастер студије из области еколошког права.
О предавањима
Професор Пешић је одговарао на питања: зашто би било погубно ако би Србија пристала на било какву производњу генетички модификованих организама и зашто Србија треба да негује имиџ произвођача здраве хране; указао на могуће злоупотребе ГМО у науци, појашњавао платформу за биотероризам, истакао да је јавност у Србији довољно рекла када је највећи број градова и општина изгласао да не жели ГМО на својој територији, попут Крагујевца.
- Ова тема дуго заокупља пажњу, како наше, обичне и научне јавности, тако и научних кругова у свету. Ова технологија, која се користи у стварању генетички модификованих организама (ГМО) полако одлази у историју, а њу већ сада замењују генетички едитовани организми (ГЕО). Термини ГМО и ГЕО представљају примену нових технологија која заокупљује пажњу са више аспеката. То није само аспекат етичког карактера, то је и геополитика хране, научно и технички аспект, биотехнолошки, здравствено безбедне, еколошки прихватљиве хране и аспект животне средине уопште. По перцепцији и укусу више смо везани за ону храну коју су наши преци и родитељи пробали, при чему нови укуси нису проблем, они јесу примамљиви ако побољшавају нутритивну вредност, али када је синтетичка храна у питању нисам сигуран да њихова нутритивна вредност, у функционалном смислу, може одражавати оно што зовемо здравим начином живота или квалитетом исхране, сматра проф. Пешић.
Наша земља се у кључним моментима успротивила и довела до ограничења употребе компонената које улазе у састав хране.
- Званично се код нас ГМ биљке не производе, али смо имали примере да су доношена ГМ семена, углавном соје. Повећи број тих парцела је уништен. Држава може да се одбрани ако има довољан број инспектора, али мислим да ми то немамо. Преко трговине смо отворили увоз оне хране која у себи садржи те компоменте. Код нас је доминантан лицитин, из ГМ соје, саставни део чоколада, аспартам - заслађивач добијен од ГМО, као и неке примесе убачене у сточну храну на бази увоза, углавом из Аргентине - ГМ соја или кукуруз, каже професор.
- Као што знамо, многе општине, па и скупштина града Крагујевца, су се прикључиле апелу да се на њиховом подручју не гаје ГМ биљке. То је пандан онога што се дешава у Италији - без обзира на званичан став Европске комисије који се мора слушати у Италији, она задржава право да одређене локалне самоуправе ограничавају зоне где се не смеју гајити ГМ биљке и они су од тога направили тржишне брендове. Не ради се само о заштити географског порекла неког произода него и о могућности да се зна да се ту производи органска храна, поред осталог истиче предавач.
Другим предавањем, између осталог, представили смо анализу регулативе ГМО, почевши од Закона о генетички модификованим организмима, важећем у Србији од 2009. године, у чијем Члану 2 пише: "Ниједан модификован живи организам као ни производ од генетички модификованог организма не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Републике Србије".
Уставни основ за доношење Закона о ГМО је садржан у Члану 97, став 1, тачка 9, којим је утврђено да Република Србија обезбеђује систем заштите и унапређења животне средине, као и заштиту и унапређивање биљног и животињског света.
С обзиром да Србија тежи као приступању ЕУ, у обавези је да своје законе усклађује са међународним прописима. У том смислу можемо говорити о ратификацији Картагена протокола о биолошкој заштити, уз Конвенцију о биолошкој разноврсности. Она се односи на заштиту биодиверзитета од потенцијалних негативних ефеката који су изазвани коришћењем живих модификованих организама, а који су резултат модерне биотехнологије и имају посебан акценат на преко граничан промет таквих организама.
Србија као чланица Картагена протокола је била у обавези да преузме и регулаторни оквир којим ће се прецизније регулисати рад са ГМО.
Предавања су у онлајн формату приказана на порталу ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ, a доступнa су корисницима интернета без икаквих ограничења.
Снимци:
У оквиру пројекта, на порталу су приказани и документарни садржаји „ГМО – светска опасност“ и „ЕФСА и сукоб интереса“, представљена је најновија анализа проф. др Татјане Бранков, стручног сарадника удружења, супервизора пројекта, уз редовно ажурирање портала и прослеђивање актуелних информација путем друштвених мрежа и медија.
