Удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ (ППНС) и ове године реализује пројекат о генетички модификованим организмима (ГМО), четврту годину заредом, уз суфинансирање Града, на основу конкурса у области заштите животне средине.
Под називом "Десет година Декларације Крагујевац без ГМО", пројекат се реализује од 1. априла до 31. децембра. Централни догађаји и ове године су два онлајн предавања стручних сарадника удружења.
Прво предавање је "ГМО и загађивање животне средине", а предавач је доц. др Душко Брковић, предавач Агрономског факултета у Чачку, Универзитета у Крагујевцу. Предавање ће бити приказано на порталу Првипрвинаскали.цом у суботу 28. октобра од 12 часова. Брковић је један од потписника прве Декларације о ГМО у Србији из 2013. године.
Друго предавање биће "ГМО и Архуска конвенција", предавач је Тина Јањатовић из Министарства заштите животне средине, задужена за поступак консултација о Радној верзији Стратегије за примену Архуске конвенције и Акционог плана Републике Србије. Ово предавање наћи ће се на порталу Првипрвинаскали.цом у суботу 25. новембра од 12 часова.
Као и претходне три године, предавања ће бити доступна корисницима интернета без икаквих ограничења (у виду претплате, регистрације, сужавања приступа само за чланство и слично).
У циљу популаризације тема пројекта, у јуну и јулу су приказивани документарни садржаји "Опасности од ГМ пшенице" и "Растућа сумња у ГМ усеве". Посетиоци портала испратили су приче о ефектима гајења ГМ усева толерантних на раундуп и глифосат на територији САД и Аргентине, као и о штетности увођења ГМ пшенице, пре свега на северноамеричке њиве, али са последицама и по Европу.
И ове године пројекат о ГМО укључује најновије анализе ГМ система проф. др Татјане Бранков, супервизиора пројекта, водећег стручног сарадника удружења у овој области.
Током пројектног периода, на порталу се редовно ажурирају садржаји разврстани у осам одељака: 1) О ГМО; 2) Документи; 3) Свет; 4) Европа; 5) Србија; 6) Градови-општине; 7) Крагујевац без ГМО и 8) Видео.
У оквиру градских пројеката, удружење је до сада организовало осам предавања:
Потреба у локалној заједници
Град Крагујевац проглашен је за територију без производње, односно гајења и промета генетички модификованих организама (ГМО) и производа од ГМО, Декларацијом коју је Скупштина града усвојила једногласно 27. децембра 2013. ("Сл. лист града Крагујевца", бр. 34/2013). Заступник удружења ППНС Дејан Милошевић био је један од копредлагача декларације.
Од тада постоји потреба грађанства Крагујевца да се спроводи Декларација чијим се Чланом 2 обавезују "Градоначелник, Градско веће и Градска управа за послове локалне самоуправе и опште управе да у складу са својим овлашћењима допринесу спровођењу ове Декларације, посебно у делу старања о заштити животне средине; заштити, унапређењу и коришћењу пољопривредног земљишта; развоју и унапређењу туризма, угоститељства и трговине; здравственој заштити и планирању развоја".
Битну улогу у спровођењу Декларације имају удружења грађана посвећена заштити животне средине, а посебно она попут носиоца овој пројекта која указују на проблеме са ГМО, као што је кршење Закона о ГМО, важећег од 2009. године, најчешће Члана 2 којим "ниједан модификован живи организам као ни производ од ГМО не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Републике Србије".
Разлози и значај пројекта за локалну заједницу
Право на здраву животну средину, право на благовремено и истинито обавештавање о питањима од јавног значаја и стању животне средине, као и обавеза и право да штите животну средину, грађанима Србије гарантовано је Уставом. То право се нарушава сваким инцидентом "који доводи до неконтролисаног ослобађања ГМО у животну средину, а до кога долази приликом употребе у затвореним системима и намерног увођења у животну средину ГМО, који може представљати непосредну или одложену опасност за живот и здравље људи и животну средину" – што препознаје предметни Закон.
Наведено право грађанима гарантује и међународна Архуска конвенција коју је Србија потврдила 2009. Саставни део Конвенције је амандман о учешћу јавности у доношењу одлука о намерном испуштању у животну средину и стављању у промет ГМО – за шта је пример позитивне праксе Декларација Крагујевца (усвојена у још 135 од 169 градова и општина Србије).
Значај овог пројекта је у конкретној примени стратешких докумената Града, Устава и више закона Србије, као и Архуске конвенције. Међу тим документима Града је и најновији - Програм заштите животне средине на територији Крагујевца у периоду од 2023. до 2033. године.
Циљеве пројекта
Угрожавање животне средине и јавног здравља незаконитим узгојем и прометом ГМО од 2021. године захвата и територију Шумадијског округа, стога је неопходно даље ширење свести грађана о ГМО – информисањем и едукацијом.
Град ове године суфинансира 23 пројекта у области заштите животне средине за које је расподелио три милиона динара.
Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
