Препоручујемо

Удружење Екомар: Уредбом Владе Србије Борачки крш проглашен је за споменик природе I категорије

24. јуна 2022.

На подручју које је обухваћено будућим Просторним планом подручја посебне намене слива акумулације Гружа налази се Борачки крш који је проглашен за споменик природе I категорије.

Споменик природе "Борачки крш", ставља се под заштиту како би се:

  • очували репрезентативни примери стубасто лучених кварцлатита, који представљају изузетну геолошку и геоморфолошку вредност због свог степена очуваности након дуготрајне ерозије и ексхумације;
  • очувале комбинације различитих геолошких, географских и микроклиматских околности које су допринеле да се на овом подручју развије карактеристична флора и фауна, од којих су многе врсте заштићене на основу националног законодавства;
  • очувала значајно културно-историјска целина која се развијала у комбинацији са природним вредностима;
  • очувао висок ниво квалитета предела.

Значај са аспекта биодиверзитета истакнут је присуством 79 врста птица од чега је евидентирано десет врста са додатка I Директиве о птицама, што ово подручје сврстава у потенцијална СПА односно Natura 2000 подручја, а то су: осичар Pernis apivorus, сиви соко Falco peregrinus, буљина Bubo, водомар Alcedo atthis, црна жуна Dryocopus martius, сива жуна Picus canus, сеоски детлић Dendrocopos syriacus, средњи детлић Dendrocopos medius, шумска шева Lullula arborea и руси сврачак Lanius collurio.

У додатку II Бернске конвенције налазе се осичар Pernis apivorus, буљина Bubo bubo која припада категорији СПЕЦ 3 врста птица у односу на европске потребе заштите и шумска шева Lullula arborea која припада категорији СПЕЦ 2 врста птица у односу на европске потребе заштите.

Борачки Крш је под II степеном заштите и управљање је поверено ЈП "Србијашуме".

На простору споменика природе забрањују се следеће активности:

  • промена и реконструкција постојеће морфологије терена;
  • експлоатација минералних сировина;
  • извођење земљаних, шумарских и других радова који могу нарушити темељне вредности природног добра;
  • узимање петролошког материјала, осим за потребе научних истраживања;
  • формирање депонија (јаловина, комунални, индустријски и други отпад, као и вишка земље са откопа) и спаљивање отпада;
  • промена намене површина;
  • изградња енергетских објеката;
  • изградња инфраструктурних објеката електронских комуникација (антенска постројења радио телевизијских предајника, предајници мобилне телефоније, као и других објеката високоградње који нарушавају визуелни интегритет простора);
  • изградња надземних и подземних линијских инфраструктурних објеката (електроенергетски водови, жичаре и сл);
  • извођење свих других радова којима се могу нарушити примарне природне и амбијенталне вредности, а посебно станишта заштићених врста фауне (нпр. постављање рефлектора или друге врсте осветљења);
  • уређивање простора и/или извођење радова и активности који могу да наруше утврђена својства, статичку безбедност и намену објеката са статусом непокретних културних добара;
  • коришћење и уништавање строго заштићених врста биљака, животиња и гљива и предузимање активности којима би се могла угрозити њихова станишта;
  • коришћење техничких средстава која могу оштетити или уништити примерке заштићених врста, односно њихова станишта и њихово сакупљање изван прописаног периода;
  • постављање табли и других обавештења на стаблима;
  • сеча која није у складу са плановима газдовања шумама;
  • одношење стеље, лисника и земљишта са површина под шумама;
  • фрагментација шумског комплекса;
  • промена вегетацијског састава без претходне сагласности надлежних установа заштите природе и културних добара;
  • уништавање гнезда птица и активности које доводе до узнемиравања птица у периоду размножавања (март-јул);
  • исушивање локалних бара и мањих водених површина.

Радови и активности ограничавају се на:

  • спровођење активности у циљу заштите и презентације непокретних културних добара и у сврху ревитализације природних станишта;
  • конверзију шумских површина тј. превођење алохтоних шумских површина у аутохтоне, као и превођење изданачких у високе шуме;
  • редовно сузбијање инвазивних врста на местима где њихова експанзија угрожава подмладак аутохтоне вегетације;
  • санацију деградираних шумских екосистема;
  • изградњу објеката (инфо центар, сувенирница, билборда и др.) који имају функцију презентације заштићеног природног добра;
  • реконструкцију, санацију и адаптацију стамбених и економских објеката пољопривредних домаћинстава;
  • хортикултурно уређење и постепену замену декоративних старих јединки дендрофлоре врстама које су аутохтоне, према пројектно-техничкој документацији (у дворишту цркве);
  • геолошка и друга истраживања која нису у супротности са циљевима очувања и унапређивања природних вредности заштићеног подручја.
Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram