Двадесетједногодишњи Вељко Николић наставио је породичну пољопривредну традицију и у селу Бадњевац код Крагујевца обрађује око стотинак хектара. За сада не намерава да смањи површине под ратарским културама, иако је ова година испод просека и по приносу и по квалитету.
"Временски услови су код нас нажалост били тешки, падао је град чак четири пута, некада ситнији, некада са кишом, а некада и без кише. У суштини све је лоше и немам ништа похвално да кажем за ову годину. Да је после града падала киша било би нечега, али сада је суша и слаб ће принос бити, можда од три и по до четири тоне кукуруза али све то зависи сада од њиве где се налази. Ја мислим да ове године све радимо у конац, тако да видећемо шта ће бити наредне године. Има везе и избор хибрида, само је проблем када је суша, јер било који хибрид када је суша ту ништа не може да уради. Треба заливање, а ми то немамо, не можемо то да испунимо и то је највећи проблем", рекао је Вељко Николић, пољопривредник, село Бадњевац, Крагујевац.
Старији пољопривредници указују на то да се клима мења и да ће се последице лоших агрометеролошких прилика осећати и наредних година.
"Ово се не памти, 81 годину имам и нисам доживео раније овако високе температуре и овако велику сушу. Имао сам среће па ме град није много уништио, а иначе да ме је закачио град од приноса не би било ништа, овако ће бити барем 80% добити од сунцокрета", изјавио је Мирослав Ђелић, пољопривредник, село Бадњевац, Крагујевац.
Уз примену агротехничких мера могуће је смањити последице суше. Правилан плодоред, правовремена сетва и заштита од корова могу да ублаже негативне ефекте међутим потребне су падавине како би сама биљка напредовала тако да оствари своје потенцијале.
"Можемо рећи да је производна година за јаре усеве, кукуруз, сунцокрет и соју, била веома тешка. Висока цена инпута, слабе залихе зимске влаге, врло сушно пролеће, веома високе температуре у јулу и јуну месецу и веома мало падавина заједно су допринеле да је стање тих јарих усева ипак лоше. Високе температуре преко 35 степени у јуну и јулу месецу и одсуство влаге када је било најпотребније у периоду оплодње и наливања зрна, утицале су на то да је кукуруз у лошем стању и да не можемо да очекујемо принос већи од четири тоне", саопштила је Лјиљана Вуксановић, саветодавац за ратарство.
Жетва силажног кукуруза у Шумадији отпочела је пре десетак дана. Ове сезоне биће довољно хране за исхрану стоке, а стручњаци препоручују да се силажа обавља у одређеним деловима дана како би била што квалитетнија.
"Наш произвођач је практично морао да обезбеди довољно сточне хране за ову годину, јер је очекивао одавно да ће бити дуг сушни период, тако да мислим да неће бити неких већих проблема. Што се тиче неких практичних ствари предлажем да онај ко није то радио да може сада кукуруз да пребаци у силажу, а ко је намеравао да то буде у зрну да силира кукуруз, сигурно ће имати боље ефекте и резултате, имаће више сточне хране. Мој савет је да се уради силажа чак иако није планирана, искористиће се тако и кочањка и стабљика, а када се коси трава обавезно треба обратити пажњу на то када се ради, а ради се пре подне и у каснијим поподневним сатима, како се не би крунили листићи јер ако се превише осуше они се окруне а ту има највише беланчевина, тако да ето може да се изгуби много ако се то уради у подне или после подне", казао је Горан Јоксић, саветодавац за сточарство.
У последње две године повећана је заинтересованост пољопривредника из Шумадије за сунцокретом, па су и површине под њим порасле од 20 до 30%. Сунцокрет боље подноси сушу од кукуруза чији ће род ове године бити испод просека.
Ана Ребић
Фото: Дејан Крецуљ
Извор: РТВ
