Препоручујемо

Причe са душом: Како је Сузана направила прву рециклажну мапу Србије и портал Срда

25. октобра 2022.

Након завршених студија новинарства на Факултету политичких наука у Београду, Сузана Обрадовић је веома брзо у медијима почела да пише о темама животне средине. У то време у локалним самоуправама у Србији почели су да се постављају први рециклажни контејнери, најављивана су рециклажна дворишта и све чешће се говорило о значају инвестиција у обновљиве изворе енергије.

Како каже саговорница Прича са душом, иако би многе тадашње текстове нажалост и данас могла да репризира, ипак није одустала од тема животне средине.

С обзиром на то да је током десетак година рада у медијима и три и по године сарадње са рециклажном индустријом била у комуникацији са свим актерима у области животне средине – са фирмама, удружењима, локалним самоуправама и институцијама, а и ослушкујући потребе грађана, Сузана је увидела да нема правих, конкретних и корисних информација из ове области на једном месту.

Све то јој је говорило да би требало знање и искуство да усмери у стварање сајта са свеобухватним, бесплатним информацијама о темама животне средине и да на тај начин да свој допринос заједници.

Тако су настали портал www.srda.rs и интерактивна мапа „Где рециклирати“, које је направила са својим тимом. У децембру ће обележити годину дана рада.

„Одржив систем управљања отпадом не постоји у Србији, примарна сепарација није развијена, а рециклира се тек неколико процената укупно створеног отпада.“

„Када би одлучили да предају одређени отпад за рециклажу, грађани и фирме нису знали шта да раде са њим, нити су имали где да пронађу информацију.“

„Због тога смо желели да пружимо решење за опште друштвено добро и решење које ће допринети већем степену рециклаже и здравијој животној средини“, прича Сузана о рециклажној мапи на почетку Приче са душом.

Интерактивна мапа „Где рециклирати“ обезбеђује информације о томе где можете да предате отпад за рециклажу и коју сакупљачку фирму или рециклажни центар можете да позовете да преузму отпад.

На располагању су претраге према 24 врсте отпада (батерије, лименке, папир, акумулатори, гуме, електронски и електрични отпад…) и према локалним самоуправама у Србији.

„Концепт, дизајн и ИТ решење за ову оригиналну мапу осмислио је наш тим. У делу мапе „Шта се сакупља“ су едукативни текстови о врстама отпада које се рециклирају, а у секцији „Вести“ су новости из области отпада које објављујемо на порталу Срда“, објашњава Сузана и додаје да је истраживачки део посла урађен на терену.

„Мапирали смо Београд обилазећи локације и пописујући тачна места контејнера за рециклажни отпад. Разговарали смо са свим локалним самоуправама од којих већина није поставила контејнере за амбалажни отпад и контактирали смо фирме да проверимо које врсте отпада сакупљају или рециклирају. Ускоро нас очекује пописивање општина које су се ангажовале ове године и које планирају постављање рециклажних контејнера, као и поновно мапирање Београда с обзиром на то да су неки контејнери повучени, а да је у току постављање неколико стотина подземних рециклажних контејнера.“

Портал Срда.рс се бави разноврсним темама од енергије, отпада, природе, вода, преко здравља и органске хране, до одрживог туризма и мобилности.

На сајту се могу пронаћи по областима сложени закони, уредбе и правилници у рубрици Еко право. Затим, Еко адресар где су пословни подаци о фирмама и рубрика Зелена привреда где су представљени добри примери из земље и света.

На страници Акције је календар са најавама дешавања. Редакција Срде припрема и седмични електронски билтен са изабраним текстовима са портала који четвртком шаље читаоцима на мејл.

Заштитни знак портала је девојчица Срда – синоним за све нас у време кад смо били мали и кад смо учили да је наша природа чиста и здрава.

„Временом је ваздух добио боју и мирис, реке нису плаве, а отпад је свуда. Срда је синоним и наше будућности, наше деце, и будућих генерација“, поручују из редакције истоименог сајта.

„Девојчица је добила надимак Срда јер се срди на негативне појаве у околини, а ми одрасли треба да се наљутимо, најпре на себе, и да се запитамо које су наше вредности. Срда је ту да нас информише, едукује и подстакне да заједно направимо значајне кораке ка бољем окружењу“, каже Сузана, која је и сама окренута ка природи од детињства.

„Живели смо у Ваљеву, али су родитељи сестру и мене викендима водили на излете у природу у околини града. Код нане на селу сам проводила летње распусте. Нана и ја смо ишле у шуму по дрва да ложимо фуруну у којој је нана пекла хлеб и посебне лепињице за мене, храниле смо кокошке и патке, чувале овце, брале малине, кувале џем од кајсија на смедеревцу, насађивале кокошке да стигну пилићи, преле вуну да нана исплете џемпере, ишле смо на вашаре… “, сећа се Сузана и додаје да и данас воли да је у природи – да шета у резерватима природе као што су Царска бара, Делиблатска пешчара, Слано копово, Обедска бара, Ковиљско-петроварадински рит, као и у шумама, селима, ветропарковима.

„У сезони меда, ја сам на дивном месту међу пчелама, у околини Ваљева, где помажем родитељима око пчелињака. Једна од предности предузетништва је располагање временом – што ујутру могу да обавим један део посла, у току дана да врцам мед, а предвече да наставим да радим уз поглед на жуте руже, на Медведник у даљини и на залазак сунца.“

У стварању сајтова Срда и Где рециклирати учествовао је, како каже Сузана, мали али инспирисан тим.

„Веома сам захвална мом мужу, сестри и родитељима, јер без њихове помоћи и подршке овога не би било. На почетку креирања сајтова остварила сам лепу сарадњу са илустраторком која је оживела девојчицу Срду. А када је портал почео да ради тиму су се придружили новинарке и новинари.“

Сузана каже да улажу много енергије како би пружили тачне и корисне информације читаоцима.

„Проблеми у животној средини су велики и само се гомилају, уз то треба и опстати на данашњем медијском тржишту. Неким данима све делује бесмислено. Онда зазвони телефон и неко пита „Је л’ то Срда?“ и каже да је само на нашем сајту или мапи пронашао информацију, и жели да нам се захвали. То ми даје нови елан да наставим“.

„Животна средина је данас буквално на нама грађанкама и грађанима и она неће бити здрава и чиста ако је не одбранимо. Требало би што пре сви да схватимо – да свако од нас треба да се потруди да да свој допринос, а можемо много, само ако радимо удруженим снагама. Права информација је корак ка даљој ангажованости. Зато пратите Срду“, поручила је Сузана.

Срду на интернету пронађите овде, а мапу погледајте на овом линку. Срда је и на инстаграму, запратите је овде.

Фото: Срда
Текст: Ненад Благојевић

Извор: Приче са душом, 22. 10. 2022.

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram