Препоручујемо

Појачан губитак шума услед интензивирања рударства - показала студија бечких научника

20. септембра 2022.

Растућа потражња за минералима и њихова експлоатација убрзавају крчење шума широм света, а посебно су угрожене тропске шуме. Данас се двоструко више сировина извлачи из светских рудника у односу на 2000. годину.

Пун обим утицаја на тропске екосистеме је до сада био непознат. Научници са Привредног универзитета у Бечу су заједно са другим универзитетима представили прву свеобухватну студију о појачаном губитку шума услед интензивирања рударства.

АРХИВА ППНС: ПОШУМЉАВАЊЕ У СРБИЈИ - ИЗВЕШТАЈ ДРИ 2020

У периоду од 2000. до 2019. године рударство је директно одговорно за губитак 3.264 квадратна километра тропских шума. Чак 80 одсто те површине се налази у четири земље: Индонезији, Бразилу, Гани и Суринаму. Студија показује значајне, али неравномерно распоређене и често неконтролисане утицаје на ове посебно биолошки разноврсне екосистеме.

Истраживачи су упоредили географске координате рудника са подацима о губитку шума "Global Forest Change". Подаци покривају 26 земаље од којих се 76,7 одсто односи на крчење тропских шума. Поред директног крчења шума у 18 од 26 земаља у пречнику од 50 километара око рудника установљено је повећано крчење терена које се не може објаснити другим факторима. Ово индиректно крчење је последица појаве нових насеља или саобраћајне инфраструктуре у близини рудника.

АРХИВА ППНС: О УБИЈАЊУ СРПСКИХ ШУМА - ПРОФ. РАТКО РИСТИЋ И ПРОФ. ЗДРАВКО ПОПОВИЋ

„Да бисмо заштитили локалне екосистеме у тропским крајевима, потребне су тачне процене утицаја рударства и стратегије за ублажавање тог утицаја“, објашњава Штефан Гиљум, један од аутора студије.

Фото: News Ghana; Reuters; CNN
Извор: Представништво Града Беча у Београду - Eurocommpr.at, 14. 9. 2022.

ПРИЛОГ: A PANTROPICAL ASSESSMENT OF DEFORESTATION CAUSED BY INDUSTRIAL MINING

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram