Препоручујемо

Нигде се литијум не експлоатише близу насеља - проф. др Ратко Ристић (ВИДЕО)

2. децембра 2022.

Ратко Ристић је професор (и бивши декан) Шумарског факултета, проректор Универзитета у Београду за међународно сарадњу и председник Одбора за заштиту животне средине Универзитета у Београду.

Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Шумарски факултет, Одсек за водопривреду ерозионих подручја, уписао је 1981, а дипломирао 1985. године. Магистрирао је 1993. године, а докторирао 2000. године. Ужа научна област којом се бави је ерозија и конзервација земљишта и вода.

Радио је у Водопривредној организацији Београд, као пројектант-сарадник "на више идејних и главних пројеката регулација корита бујичних токова". Током 1989. године радио је у Београдској истраживачкој станици, а од 1. марта 1990. године запослен је на Шумарском факултету, као асистент‑приправник. У звање доцента изабран је 2001, за ванредног професора 2006, а у звање редовног професора 2011. године.

Од 1. октобра 2009. до 30. септембра 2015. обављао је дужност продекана за научноистраживачки рад Шумарског факултета, а од 16. јула 2014. године је руководилац докторских студија, у области Еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса. Од 2015. до 2021. године био је декан Шумарског факултета. Од 2021. године је проректор за међународну сарадњу Универзитета у Београду.

Члан је ИАХС (Интернатионал Ассоциатион оф Хyдрологицал Сциенцес); WАСWЦ-а (Светска организације за конзервацију земљишта и вода); Друштва бујичара Србије; Инжењерске коморе Србије и Асоцијације просторних планера Србије.


"Према елаборату Рио Тинта који сам читао, а има преко 600 страна, то је та Студија оправданости, предвиђено је да се дневно користи 1.100 тона концентроване сумпорне киселине, неколико десетина тона експлозива за подземну експлоатацију, пошто је то на више стотина метара испод површине терена. Студија Рио Тинта чак предвиђа да би дошло до слегања 850 хектара терена. Да би се започеле рудничке активности, направила сва та инфраструктура, сви погони који учествују у сложеном процесу рада, потребно је узурпирати отприлике преко 2.000 хектара земљишта.

Према Студији Биолошког факултета Универзитета у Београду, који је радио за Рио Тинто процену утицаја на животну средину, а морам да кажем да су колеге биле професионалне, поштене и људски на нивоу, констатовано је, и то су рекли на предавању у САНУ, да тај пројекат и не треба да се реализује јер би довео до брисања мреже живота, односно до уништења биодиверзитета".

АРХИВА ППНС Рио Тинто: Интерна Студија изводљивости мора бити завршена

"Екологија, заштита животне средине, односно услови за здрав живот - то је нешто што не припада ниједној политичкој опцији. Често у нашем јавном мњењу имате неку квалификацију да се екологијом и заштитом животне средине бави неки леви, либерални, модерни део политичког спектра, а да се они на некој десној опцији, који су конзервативни, традиционални, вишенационални, тиме не баве. То је потпуно нетачно.

Као неко ко никада није био члан ниједне политичке партије, не бих могао ни на идејном нивоу да допустим да неко монополише ту тему. То је тема свих нас. Сваки човек у овој земљи има право да се бави тиме, да тражи чињенице о томе, што пише и у Уставу Србије, Члан 74:

Свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању.
Свако, а посебно Република Србија и аутономна покрајина, одговоран је за заштиту животне средине.
Свако је дужан да чува и побољшава животну средину".

ВИДЕО (1:57:50)

Извор: Још подкаст један

Обрада: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram