Глифосат се великодушно распршује по огромним пољима соје у Аргентини. Фирме попут Бајера и БАСФ-а зарађују милијарде продајом тог свог спорног пестицида, а људи и природа – плаћају рачун.
Прскање пестицида на пољима соје у Аргентини
„Брате, шта се догађа, зашто се не пробудиш?
Они загађују твоју храну и послужују ти је на сто
Не могу да поднесем да деци Аргентине
Сервирају доручак од глифосата и пестицида.
Зато ти кажем и певам: Монсанто, носи се одавде!”
Песма аргентинске рок групе „Перо Верде“ стара је готово десет година, а певао ју је и славни певач Ману Чао. Али, Норма Херера је више не чује тако често. Та Аргентинка је урадила све што је у људској моћи да хербициде, попут глифосата, избаци из Аргентине, али то је донекле постала борба против ветрењача.
Херера каже: „Глифосат се све више забрањује у читавом свету, а овде га и даље навелико распршују.“ Употреба тог пестицида би требало иначе да до краја 2023. буде потпуно забрањена у Европској унији. „Многе комшије су умрле последњих година, а људи и данас умиру од рака. Оно што фирме за производњу соје овде раде, није ништа друго него екоцид!“
Прочитајте још: Двоструки морал Бајер-Монсанта
Херера је једна од „Мајки Итусајнгоа“, које су се окупиле пре 20 година када су се у округу Кориентес, у другом по величини граду у Аргентини, одједном појавила три случаја леукемије. Међу њима је била и ћерка Норме Херера. Само на пар корака од њене куће је поља соје величине неколико фудбалских игралишта која су даноноћно из ваздуха прскана хербицидима.
„Мајке Итусајнгоа“ у борби против пестицида: Марсела Фереира, Норма Херера, Вита Ајлон, Чавела Линдон
„Када смо почели пре 20 година да протестујемо, говорили су нам да смо луде домаћице којима је средство за чишћење ударило у главу. Али, када је овде испитана вода која излази из славине, знали смо да се трујемо: пронашли су коктел сулфата, тешких метала, арсена и олова.“
Аргентина – светски првак у употреби глифосата
Готово нико није био поштеђен у Итусајнгоу, свака породица може да посведочи о случајевима леукемије, болести штитњаче или астми, оштећењима бубрега, неуродерматитису или побачајима. На крају су се Херера и „Мајке“ избориле на суду за то да пестициди смеју да се прскају само на удаљености од два и по километра од стамбених зграда.
У аргентинској провинцији Мисионес употреба глифосата биће дозвољена само још две године
Двојица мушкараца завршила су чак и у затвору због прскања глифосата по комшилуку. Али, то је пирова победа. И даље сваке године 200 милиона литара хербицида и пестицида заврши на аргентинским пољима соје. Аргентина је земља с највећом потрошњом глифосата по глави становника на свету, а највећи добитници те ситуације и јефтине соје су – немачки произвођачи меса чија се стока великим делом храни сојом из Аргентине.
„Шта бих поручила Немцима? Сваки фармер који одавде купује соју за прехрану својих свиња чини непоправљиву штету. Што више соје купују у Немачкој, то се она овде више производи. Али углавном су криве владе и мултинационалне компаније које интересује само једна ствари: профит“, каже Норма Херера.
Све масовнија глобална употреба пестицида
Онај ко жели да зна како глобално стоје ствари с употребом хербицида и пестицида, тај би требало да завири у тзв. „Атлас пестицида 2022“. Резултат тог истраживања је поражавајући: у последњих дванаест месеци широм света употребљене су веће количине пестицида него икад пре. Број људи погођених тровањем сваке године попео се на 385 милиона, а материје попут глифосата дефинисане су као један од главних узрока изумирања многих биљних и животињских врста.
Раул Монтенегро, добитник алтернативне Нобелове награде, на демонстрацијама против монсанта у Аргентини
Инка Девиц, саветница је за међународну прехрамбену политику у немачкој Фонацији Хајнрих Бел, која је, заједно с организацијама за очување природе као што су БУНД и ПАН Немачка, објавила извештај о пестицидима, каже: „Отровни пестициди који нису ауторизовани или одобрени у Европској унији, још увек смеју да се извозе, што доводи до оваквих двоструких стандарда у земљама глобалног југа.“
Главни профитери су немачки хемијски гиганти Бајер и БАСФ. Они, заједно с кинеском Сингента групом и Кортевом из САД држе 70 одсто светског тржишта. То је уносан посао: око половина годишњег промета немачких фирми остварена је продајом пестицида. У 2020. продаја Бајера у том сегменту износила је 9,8, а БАСФ-а 5,5 милијарди евра.
Да ли се немачка влада придржава коалиционог уговора?
„Бајер и БАСФ поступају у складу с надлежним националним законима и њима је то довољно. Али у многим земљама прописи су много блажи него у ЕУ – а тамо где постоји већа вероватноћа да ће се издати дозволе, тамо се и извози. То се посебно односи на земље Латинске Америке“, каже Девиц.
Видео (0:1:57): Нећемо Глифосат у нашој салати
До сада не постоји некакав међународни споразум о смањењу употребе пестицида попут глифосата. А њега је Светска здравствена организација иначе класификовала као „вероватно канцероген“. За сада је, ако ништа друго, захтев за немачком забраном извоза ушао у коалициони споразум актуелне социјалдемократско-зелено-либералне владе. На министру пољопривреде Џему Оздемиру из странке Зелених је сада да то и прогура.
„На нивоу ЕУ, нова стратегија о хемикалијама требало би изричито да забрани двоструке стандарде и регулише руковање опасним материјама“, каже Инка Девиц. „Али, још увек није јасно на које се пестициде то односи. Француска је једина земља у Европи која има закон о извозу који сада ступа на снагу. И немачка савезна влада је дужна да то сада учини.“
Оливер Пипер
Извор: Дојче веле, 2. 9. 2022.
Из пројекта "Крагујевац без ГМО" удружења ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ:
