Препоручујемо

Концентрација полена у ваздуху јако висока у деловима Београда, Суботици, Крагујевцу, Врбасу, Зрењанину, Чачку, Кикинди, Нишу...

2. септембра 2022.

Број поленових зрна амброзије, инвазивне коровске биљке са којом годинама у Србији водимо битке на више поља без великог успеха, тренутно је у већем делу земље и до десет пута прешао прекограничну вредност која износи 30 зрна по метру кубном ваздуха.

Тренутне вредности су још далеко од рекордне 2019. године, када је у Београду 25-26. августа било 980 поленових зрна у метру кубном ваздуха, међутим, и сада су изузетно високе за све који су осетљиви и имају алергијске реакције на полен овог корова.

Према апликације које показују вредности концентрације полена у ваздуху, засићеност је у деловима Београда, Суботици, Крагујевцу, Врбасу, Зрењанину, Чачку, Кикинди, Нишу, Сремској Митровици и другим градовима – јако висока, док Лозница, Кула, Врање, Сомбор и други градови бележе високу засићеност ваздуха поленом.

АРХИВА ППНС Икс-еко - апликација на порталу ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

Мирјана Митровић из Агенције за заштиту животне средине каже за „Блиц“ да је киша која је пала у већини делова Србије залила коров и сада је број зрна полена амброзије чак седам до десет пута у прекограничним вредностима. Конкретно, пре два дана је у Суботици био 354, а у Београду 238, што је вишеструко од границе.

- Суграђани се масовно јављају, јер је јасно шта прекограничне вредности значе за алергичне особе, док је особама које нису алергичне свеједно да ли је 30 или 330. Али, зашто реагујемо на природну честицу емитовану из природе као да је агенс наука још није утврдила. Од 2002. године, од када Агенција прати кретање свих алергена, и аброзије као једног од најјачих, карактеристично је да су између 1. и 6 септембра највеће дневне вредности. Тада цветају бочне гране овог корова, а кулминација полена у ваздуху за више година које смо посматрали је тада максимална – каже Мирјана Митровић.

Подсећа, да када је почело мерење у Србији, пре 20 година, за Београд је највиша дневна вредност била 220 поленових зрна, а последњих година се вредности крећу од 700 до 900, а у појединим градовима и преко 1.000 поленових зрна по метру кубном ваздуха.

- Стално се говорило да је Војводина као житница најугроженија, нажалост, овај коров се раширио и на централну Србију и веће вредности последњих година бележи, рецимо, Ваљево него поједини војвођански градови. Ветром се полен и семе ове инвазивне коровске биљке преноси ка југу земље, тако да се из свих крајева Србије људи јављау са већим тегобама, а јављају се и да пријављују велике хектаре земљишта под амброзијом који није адекватно третиран, а то значи да до плодоношења биљка није уништена, било агротехничким и хемијским мерама или кошењем – каже Мирјана Митровић и подсећа да стручњаци стално упозоравају и апелују да је неопходно уништавати ову коровску биљку пре него процвета и донесе плод, јер када донесе плод у земљи оставља огромну банку семена што доноси идуће године још веће површине под овим коровом.

Приказ података из апликације xЕцо полен са портала ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

Из Агенције препоручују грађанима који су алергични на амборзију да обавезно буду на терапијама у договору са лекарима, да буду у климатизованим просторијама и аутомобилима са климом. По повратку из природе да промене одећу, оперу косу, док веш не треба да суше у спољашним условима, јер мокар веш додатно сакупља невидљива поленова зрнца.

- Обавезно да сви који имају тегобе буду на својим терапијама, и то нажалост мора да буде тако још месец до месец и по дана – поручује Мирјана Митровић.

Због тропских врућина које су пратиле лето амброзија је ове године на почетку цветања задала слабији удар, међутим, промена времена донела је обрт, те све више људи, многи никада нису раније имали тегобе, осећају симптоме алергије.

Међу тегобама су и респираторне због чега је тешко стићи до лекара који може да нам олакша последице прекомерних концентрација полена у ваздуху.

- Годинама мучим муку са алергијама, посебно на амброзију, али две последње године имам веома тешке и изражајне алергијске симптоме. Лекове почнем да користим пре сезоне амброзије, али ове године као да уопште нису делотворни. Алергија се манифестује тако што кијам, кашљем, гушим се, а пре два дана сам добила температуру и осип. Потражила сам помоћ у Дому здравља, али ми је речено да са респираторним тегобама не могу ући код изабраног лекара, упркос мојим објашњењима да ми треба друга терапија за алергију, у ДЗ су остали при своме - прво у ковид амбуланту и негативан тест па код њих. Била сам принуђена да то и учиним, у ковиду сам чекала два сата да дођем на ред, јер је све пуно људи који су се вратили са летовања – каже за „Блиц“ Моника Ј. с Новог Београда.

Док је био готов њен тест, који је негативан, смена њеног изабраног лекара се завршила и била је принуђена да чека наредни дан.

- Већ сам била у агонији јер ме је чекала још једна непроспавана ноћ, како легнем тако крене још веће гушење. Докторка у ковиду, видевши мој очај, се сажалила и послала ме је у ДЗ поред ковид амбуланте да ми дају нешто против алергије. Захваљујући њој примила сам ињекцију која ми је мало олакшала тренутну ситуацију, али није решење, тако да терапију морам променити свакако - каже Моника.

Епидемиолог др Небојша Бохуцки, објаснио је приликом прошлог таласа короне разлике и симптоме алергије и ковида. Према његовим речима први симптоми короне су најчешће запушен нос и цурење носа, гушобоља и главобоља, а за алергију је специфично кијање, свраб и сузење очију, али и кожне промене.

- За ковид је специфична температура, болови у мишићима и зглобовима, и гастро тегобе. Симптоми који се преклапају су кашаљ и гушобоља. Неспецифичне тегобе, као жарење, су пола-пола, али ако нас заиста боли гуша то иде ка ковиду. Главобоља је гранични симптом, јер и код алергије може да се јави. Потом, општа слабост, као и код почетка заразне болести.Отежано дисање може да буде код астматичара и код људи склоних алергијама, али и код ковида. Ако неко и поред терапије има симптоме алергије и ковида, треба што пре да се јави у амбуланту – рекао је др Бохуцки.

Б. В.
Фото: Pixabay
Извор: Блиц, 1. 9. 2022.

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram