Препоручујемо

Европска комисија предлаже дерегулацију ГМО, у Европском парламенту одржана дискусија "Европа без ГМО"

22. новембра 2022.

Европска комисија предлаже дерегулацију ГМО, у Европском парламенту одржана дискусија "Европа без ГМО"

У мају ове године, Уједињено Краљевство је представило нацрт закона којим се омогућава комерцијални узгој и продаја генетички едитованих, односно преуређених организама (ГЕО). Од Брегзита (јануар 2020) британска влада на различите начине ублажава рестриктивне прописе ЕУ о ГМО, те су од марта о.г. на снази прописи који олакшавају спровођење експеримената са ГЕО у отвореним, пољским условима.

Чланови тима бившег премијера Б. Џонсона више пута су износили тврдње да би олакшавање прописа у вези Нових техника оплемењивања биљака (New Plant Breeding Techniques - NBTs) ускладило политику Велике Британије са политиком најзначајних трговинских партнера, користило би животној средини, обезбедило би прехрамбену сигурност не само путем повећања понуде хране, већ и путем брзог стварања усева прилагођених на климатске промене. Очекује се да ће нови Закон о генетској технологији (прецизном узгоју) бити усвојен до краја о.г, чиме ће се Британија придружити САД, Израелу, Аргентини и другим земљама које су у великој мери ублажиле прописе о примени НБТс.

АРХИВА ППНС ВРЕМЕ ГМО ЈЕ ПРОШЛО, ДОЛАЗИ ВРЕМЕ ГЕО - ГЕНЕТИЧКИ ’ЕДИТОВАНИХ’ ОРГАНИЗАМА

У Европском парламенту у Бриселу у четвртак 17. новембра 2022. године одржана је дискусија о иницијативи Европске комисије за промену легислативе о одобравању, процени ризика и обележавању ГЕО. Домаћин манифестације је била Зелена група (Green Group/EFA), а коорганизатори берлинска канцеларија Фондације за пољопривреду будућности (Save Our Seeds) и Међународна федерација покрета за органску пољопривреду (IFOAM).

Комисија је објавила предлог агенде Урсуле фон дер Лајенс за други квартал 2023. године – фундаменталну дерегулацију, односно изузимање из досадашњих пракси процене ризика, следљивости и обележавања ГМО створених CRISPR-Cas и сличним технологијама преуређивања генома. Потенцијалне последице дерегулације на животну средину, потрошаче, пољопривредну производњу и слично биле су предмет дискусије учесника скупа.

Eva Gelinsky, члан швајцарског Комитета за биотехнолошку етику истакла је да нам високоризичне технологије преуређивања генома чије последице примене још увек не разумемо у довољној мери, нису неопходне у циљу прилагођавања пољопривредне производње климатским промена, јер имамо на располагању алтернативне приступе у гајењу биљака (нпр. поликултуре - здружене усеве – које нам омогућавају оптимално коришћење земљишта за узгој, поправљање његових физичко-хемијских и биолошких особина, повећање агро-биодиверзитета, заштиту од ерозије, очување влажности и смањење потребе за пестицидима) које добро познајемо, а можемо их и применити врло брзо.

Dr Christoph Then, извршни директор минхенског Testbiotech института за независну процену утицаја биотехнологије говорио је о нежељеним (ненамерним) ризицима скопчаним са применом нових технологија едитовања, непостојању критеријума за класификацију празних обећања од потенцијалних бенефита, као и о угрожавању будућности органске и конвенционалне производње и права потрошача. Посебно је нагласио опасност од патентирања биолошких ресурса којим се ограничава доступност материјала класичним оплемењивачима. Као пример је навео патент WО2021154632 компаније Syngenta (5.8.2021) који покрива 5.000 једнонукептидних полиморфизама (СНПс) у дивљим сродницима гајене соје.

Dr Margaret Engelhard из немачке Федералне агенције за заштиту природе истакла је да савремена биотехнологија пролази кроз процес дубоке транформације под утицајем: технологија преуређивања генома, дигитализације, вештачке интелигенције и аутоматизације. Иако се НБТс користе у различите намене попут циљане мутагенезе (искључивање гена, активација гена, инхибирање гена), генетичког инжењеринга – трансгенезе или синтетичке биологије (уношење нових гена), које заиста изазивају револуционарне измене генома, методе трансфера ДНК у ћелију остале су исте као и у старијим генерацијама ГМО (бомбардовање честицама или трансфер посредством Agrobacterium-а), а знање о ризицима примене нових техника је и даље ограничено. Имајући у виду потенцијалне ризике од примене преуређивања генома (ефекти на здравље људи и животиња; ефекти на биогеохемијске процесе; утицаје на управљање пољопривредном производњом; интеракцију са циљним и нециљним организмима; перзистентност и инвазивност) који се не разликују од ризика примене класичних техника генетичког инжењеринга, др Енгелхард је предложила да се сачува постојећи принцип предострожности и процена ризика по принципу „случај по случај”, а не пер се категоризација ризика. Иако је детекција промена на нивоу ДНК насталих под утицајем преуређивања генома могућа, идентификација ГМО зависи од информација које се морају обезбедити из различитих извора. Стога је, др Енгелхард предложила успостављање међународне базе података (за детекцију и идентификацију ГМО) и очување постојеће праксе следљивости робе која садржи ГМО.

Fabrizzio Fabbri, менаџер Euro Coop - европске заједнице потрошачких задруга која укључује око 7.000 предузећа са око 750.000 запослених, сматра да би дерегулација нових технологија преуређивања генома угрозила право потрошача на избор као и тржиште органске хране и не-ГМО хране у Европи.

Jörg Rohwedder, директор Foodwatch непрофитне организације говорио је о потреби примене принципа транспарентности у прехрамбеном систему као гаранту слободног права на избор.

Сви учесници скупа сагласни су да постојећу регулативу ЕУ која поштује принцип предострожности, коегзистенцију конвенционалних и ГМО усева у пољопривреди и право потрошача на слободан избор не треба мењати. С тим у вези, захтевали су од Комисије да путем прописа гарантује детекцију и обележавање производа насталих новим технологијама едитовања на исти начин као што гарантује детекцију и обележавање класичних ГМО.

Claire Bury, представница ЕУ Комисије, заменица генералног директора Генералног директората за здравље и безбедност хране (ДГ Санте), није дала ниједан конкретан одговор на бројна питања учесника скупа. У свом излагању упорно је инсистирала, без нуђења конкретних доказа, да нове методе подржавају одрживост прехрамбеног система и да могу бити корисне у борби против климатских промена.

Јасно је да се у позадини намере Европске комисије да прикрије постојање ГМО у прехрамбеном систему путем дерегулације постојећих прописа крије тежња мултинационалних компанија (пре свега власника CRISPR-Cas патента) за даљим јачањем тржишних позиција и присвајањем ресурса. Спајање Dow и DuPont компанија, аквизиција Syngente од стране ChemChina, те спајање Bayera и Монсанта преобликовали су пре три године глобалну индустрију семена. Према подацима из 2018. године три компаније контролишу 59% светског тржишта семена. Очито, то им није довољно. Не бирајући средства за притисак и користећи актуелно слабљење ЕУ, мултинационалне компаније уз безрезервну подршку САД иду ка свом крајњем циљу – контроли 100% семена.

У светлу нових околности у којима ЕУ не поштује ни сопствене законе, већ намерава да усвоји прописе који су у колизији са Општим законом о храни (члан 7 – принцип предострожности; члан 8 – заштита интереса потрошача; члан 18 - следљивост) позиција Србије ће се даље усложњавати. Реално је очекивати појачане притиске на српску власт како би убрзала измене постојећег Закона о ГМО или усвојила неки нови закон којим би на одређени начин класификовала ГЕО.

Поштовање жеља ЕУ, САД и мултинационалних компанија у овом случају представљало би геноцид над српским сељаком. Најгоре што можемо да урадимо је да дигнемо руке и предамо се без борбе. Решење је – појачани активизам!

За удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ,
проф. др Татјана Бранков, стручни сарадник-консултант

ПРИЛОГ 1: Legislation for plants produced by certain new genomic techniques

ПРИЛОГ 2: Legislation for plants produced by certain new genomic techniques - Public Consultation Factual Summary Report

ПРИЛОГ 3: Gene Editing Myths and Reality Report - Greens EFA

Петиција "Не иза наших леђа" - против разводњавања ГМО прописа

Бројна удружења посвећена екологији, потрошачким правима и органској производњи покренула су заједничку интернет петицију широм Европе против слабљења правила ЕУ о ГИ. У тренутном законодавном процесу, Европска комисија се јасно позиционирала у корист такве дерегулације, сматрају покретачи.

Уз мото "Не иза наших леђа - нема бесплатне карте за нове ГМО у нашој храни!", петиција захтева да се за нове ГМО задржи постојећа регулатива. Посебно се позивају немачки министар пољопривреде и министарка животне средине да се заложе за захтеве петиције - да се задржи обавезно обележавање за све врсте ГМО, као и да процена ризика, следљивост и методе детекције остану предуслови за одобрење за све генетички модификоване биљке.

Широка подршка органског сектора

Петицију подржавају и дистрибуирају различита удружења од AbL, BOLV и Bioland до Save Our Seeds и Slowfood. За органски сектор, који такође функционише без ГИ, од суштинског је значаја, баш као и за систем "Ohne Gentechnik"  (Без ГМО) - "етикету" присутну на производима и у Србији, да ГИ остане јасно препознатљив и у будућности.

Снажна ГМО правила нису готова ствар ни у Европи

Чврсти прописи о ГИ нису аутоматизам чак ни у Европи која је традиционално критична према томе. Ово постаје очигледно из недавно покренутих јавних консултација Европске комисије у оквиру текућег законодавног пројекта за могућу измену правила о ГИ у Европи. Многа питања су очигледно пристрасна или дају само ограничен број могућих одговора, а избор је вишеструк.

Покретачи петиције сматрају важним да овим путем Комисија добије што више утемељених повратних информација. Потребно је наглашавати Европској комисији и националним владама држава чланица колико су јасни прописи о ГМО важни за потрошаче и процват органске и "Ohne Gentechnik" [не-ГМО] сектора.

До сада је прикупљено 327.272 потписа, а наредни циљ је 500.000.

Корисни линкови:

Онлајн петиција "Не иза наших леђа - нема бесплатне карте за нове ГМО у нашој храни"
Органски сектор подржава петицију за слободу избора и регулисање ГМО
Informationsdienst Gentechnik: Покренута петиција широм Европе за стриктно законодавство о ГМО
Комисија ЕУ: Јавне консултације о законодавству за биљке произведене одређеним новим геномским техникама
Пристрасна питања: Покренуте консултације ЕУ о новом генетском инжењерингу

Извор: GMO-free Regions
Обрада: Првипрвинаскаи.цом

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram