Препоручујемо

Европа без ГМО - Европски парламент, 17. новембар 2022

14. новембра 2022.

Европа без ГМО - назив је догађаја који ће бити организован у Европском парламенту у Бриселу у четвртак 17. новембра од 10 до 13 часова.

Догађај ће се бавити планом Европске комисије да доради европско законодавство о ослобађању, употреби и обележавању генетички модификованих организама (ГМО) и процени њиховог утицаја на животну средину, храну и пољопривреду.

Циљ организатора је да најпре представи низ заинтересованих страна које имају критички поглед на попуштање регулаторног оквира нових геномских техника (НГТ). Уз то, циљ је и окупљање заинтересованих страна из пољопривредно-прехрамбеног сектора, невладиних организација, научнике, чланове Европског парламента, као и европске мреже Региони без ГМО (или Региони слободни од ГМО) - GMO-free Regions.

АРХИВА ППНС Нова геномска техника (НГТ) могла би да замени ГМО?

Током овог тросатног догађаја, из научне, економске и политичке перспективе биће сагледано питање нових ГМО и законодавства о НГТ које је планирано за други квартал 2023. године.

То је сада идентификовано као приоритет на агенди Урсуле фон дер Лајенс за 2023. годину - европско законодавство о генетичком инжењерингу (ГИ) биће ревидирано и законски предлог који се очекује од Комисије средином наредне године највероватније ће подразумевати фундаменталну дерегулацију.

Комисија је објавила предлог за измену постојећег законодавства о пуштању у животну средину ГМО и њиховој употреби као храна и храна за животиње. Идеја је да се од садашњег нивоа процене ризика, следљивости и обележавања, изузму производи који се добијају ЦРИСПР-Цас и сличним технологијама "уређивања гена".

АРХИВА ППНС Време ГМО је прошло, долази време ГЕО - генетички "едитованих" организама

Организатору овог догађаја питају: Какве би биле последице такве дерегулације на заштиту животне средине и потрошаче, као и на ланац производње без ГМО у Европи? Шта је са обележавањем и правом на знање, информисање грађана? Шта је са науком и опрезом?

У својој Берлинској декларацији из 2018. године на деветој конференција Региона без ГМО наведено је: "Желимо да истакнемо да – у складу са пресудом Европског суда правде – прописи свих ГМО и метода ГИ подлежу процени ризика из предострожности, транспарентној процедури одобравања, као и обавези обележавања и следљивости према ГМО законодавству.

На тој конференцији, неформални покрет "Србија без ГМО" представила је доц. др Татјана Бранков са Економског факултета у Суботици, члан Друштва аграрних економиста Србије, стручни сарадник-консултант удружења ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ. Конференцији је присуствовао и проф. др Миладин М. Шеварлић, председник Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије и председник Управног одбора Друштва српских домаћина.

Бранков је тада за портал ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ пренела детаље са конференције, на какав је пријем наишла Србија, као гост велике европске породице региона без ГМО, анализирала је однос власти и јавности у нашој земљи према ГМО, као и пољопривредне потребе Србије, предочила је изазове у циљу остварења тежње да остане самоодржива. Детаљно:

АРХИВА ППНС Србији без ГМО подршка на конференцији европских региона у Берлину

Покретачке снаге које стоје иза ове иницијативе у ЕУ сада ГМО називају "уређивање гена", "циљана мутагенеза", "цисгенеза", "нове геномске технологије", "прецизно оплемењивање" - свакако, осим - ГМО. Иницијатива Комисије је да се ГМО регулишу у складу са њиховим посебним "профилом ризика" и да се више не означавају као генетички модификоване, чак их сматра доприносом одрживости у оквиру своје нове шеме Зеленог договора.

Комисија је иначе најавила и спровођење плана да у ЕУ буде 30% органске пољопривреде до 2030. године, па овом дерегулацијом ГМО директно подрива један од стубова органске пољопривреде – да остане без ГМО. Иако још увек не постоји ГМО примена на тржишту која би се бавила хитним изазовима климатских промена и биодиверзитета за храну и пољопривреду, њихов хипотетички потенцијал да то ураде требало би да оправда изузећа од процене ризика из предострожности и транспарентности.

Догађај 17. новембра ће окупити представнике региона без ГМО, научнике, пољопривреднике, произвођаче, трговце на мало и потрошаче, као и невладине организације, државне службенике и политичаре како би пажљиво размотрили предлог и заузели став.

Прелиминарни програм садржи три целине.

Први део је посвећен науци, пружиће одговоре на питања: Какво је стање научне дебате о процени ризика, управљању и следљивости старијих и новијих технологија генетичког инжењеринга? Какав је контекст одрживих технологија за трансформацију хране и пољопривреде?

Говориће представници немачке Савезна агенција за заштиту природе, швајцарског савезног етичког комитета за не-људску биотехнологију и организације Тестбиотек.

У другом делу тема је економија, а питања су: Каква је садашња, а каква будућа ситуација и економски утицај ГМО производње и регулативе на конвенционалну и органску не-ГМ производњу, прераду, трговину, малопродају и потрошњу?

Обратиће се представници Европског удружења не-ГМО индустрије, Европске заједнице потрошачких задруга; организација ИФОАМ ЕУ, Биоленд, Фудвоч и Канадског удружења трговине органским производима.

У фокусу трећег дела програма биће политика, а разматраће се: Које су политичке опције у вези са предлогом Комисије ЕУ за ревизију постојећег законодавства о ГМО? Како осигурати транспарентност, предострожност и социо-еколошку трансформацију?

Догађај реализују организације Сејв аур сидс и ИФОАМ ЕУ, а регистрованим корисницима биће омогућено праћење путем платформе Зум.

Петиција "Не иза наших леђа" - против разводњавања ГМО прописа

Бројна удружења посвећена екологији, потрошачким правима и органској производњи покренула су заједничку интернет петицију широм Европе против слабљења правила ЕУ о ГИ. У тренутном законодавном процесу, Европска комисија се јасно позиционирала у корист такве дерегулације, сматрају покретачи.

Уз мото "Не иза наших леђа - нема бесплатне карте за нове ГМО у нашој храни!", петиција захтева да се за нове ГМО задржи постојећа регулатива. Посебно се позивају немачки министар пољопривреде и министарка животне средине да се заложе за захтеве петиције - да се задржи обавезно обележавање за све врсте ГМО, као и да процена ризика, следљивост и методе детекције остану предуслови за одобрење за све генетички модификоване биљке.

Широка подршка органског сектора

Петицију подржавају и дистрибуирају различита удружења од АбЛ, БОЛВ и Биоланд до Саве Оур Сеедс и Слоwфоод. За органски сектор, који такође функционише без ГИ, од суштинског је значаја, баш као и за систем "Ohne Gentechnik" (Без ГМО) - "етикету" присутну на производима и у Србији, да ГИ остане јасно препознатљив и у будућности.

Снажна ГМО правила нису готова ствар ни у Европи

Чврсти прописи о ГИ нису аутоматизам чак ни у Европи која је традиционално критична према томе. Ово постаје очигледно из недавно покренутих јавних консултација Европске комисије у оквиру текућег законодавног пројекта за могућу измену правила о ГИ у Европи. Многа питања су очигледно пристрасна или дају само ограничен број могућих одговора, а избор је вишеструк.

Покретачи петиције сматрају важним да овим путем Комисија добије што више утемељених повратних информација. Потребно је наглашавати Европској комисији и националним владама држава чланица колико су јасни прописи о ГМО важни за потрошаче и процват органске и "Охне Гентецхник" [не-ГМО] сектора.

До сада је прикупљено 327.272 потписа, а наредни циљ је 500.000.

Извор: ГМО-фрее Регионс
Обрада: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram