Препоручујемо

Еколошки и социјално одрживи модел ’крофна економије’ за Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац

16. децембра 2022.

О томе какве резултате добијемо када на највеће градове у Србији применимо алтернативни модел економског развоја, популарну „крофна економију”, за Климу101 писао је Предраг Момчиловић, истраживач са Платформе Заједничко

Дуго времена људско друштво се ослањало на линеарни модел развоја, заснован на расту. Овакав модел довео нас је до самих лимита планетарних граница, а да при томе још увек нису задовољене основне социо-економске потребе свих људи.

У циљу промене парадигме и увођења нових начина мерења одрживости тим истраживача из Платформе Заједничко израдио је моделе крофна економије за Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац. Резултати указују да четири највећа града у Србији у многим индикаторима животне средине излазе ван оквира прихватљивих граница, док истовремено не задовољавају све социјалне и економске потребе својих становника. Пратећи резултате модела можемо видети на које аспекте развоја града је потребно усмерити пажњу доносиоца одлука.

Шта је модел економије крофне?

Најзаслужнија за развој економског модела шупље крофне је енглеска економискиња Кејт Реворт која је у својој књизи „Економија крофне – седам начина да размишљате као економиста 21. века“ прва дала обрисе овог модела. У сржи економије крофне је како да се задовоље друштвене потребе, а да се притом остане унутар еколошких граница.

Модел је назван шупљом крофном јер највише подсећа на изглед америчке крофне или појаса за спасавање. Између еколошких граница које су представљене спољном ивицом крофне и друштвених потреба које се налазе са унутрашње стране, налази се безбедни и друштвено праведни простор за људе. Да би остали у овом простору потребно је линарне економске активности трансформисати тако да постану регенеративне и редистрибутивне.

Модел који је професорка Реворт предложила у књизи сачињен је од девет планетарних граница које представљају еколошки плафон, и једанаест индикатора који представљају друштвену основу. У пракси модел крофне функционише тако што се проматра на који местима је дошло до цурења (изласка ван пожељних оквира), јер као што у свакодневном животу не желите да вам џем исцури из крофне, тако и у овом моделу желите да останете унутар задатих граница одрживости.

Поједини велики европски градови већ раде на усвајању модела крофне и базирају свој будући развој управо на овом моделу. У томе предњаче Амстердам и Брисел, али модел крофне могуће је применити и на градове у Србији уколико за то постоји политичка воља.

Модел крофне за градове у Србији

Током 2021. и 2022. године тим истраживача Платформе Заједничко радио је на креирању модела крофне за Београд, Нови Сад, Крагујевац и Ниш. Ови градови су избрани због своје величине и значаја, као и могућности поређења посебно када су у питању Ниш, Нови Сад и Крагујевац.

Током рада тим се суочио са бројним изазовима од недостатка званичних података за поједине параметре које је неопходно мерити, до потребе за прилагођавањем и развојом методологије како би локални контекст био испоштован. Као полазишна тачка послужили су већ постојећи модели крофне које је развила Кејт Реворт али и модел који је развио Младен Домазет из загребачког Института за политичку екологију (ИПЕ).

На основу анализе различитих модела предложених на wеб страници doughnuteconomics.org и доступних података истраживачки тим Платформе Заједничко одабрао је 16 индикатора за моделе крофне који су израђени за Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац. За све моделе изабрани су исти индикатори како би се омогућила упоредивост.

Који су индикатори коришћени за моделе крофни у српским градовима (визуал: Филип Дренаковић)

Модел крофна економије примењен на Нови Сад и Београд, кликните на визуал да бисте га увећали (визуал: Филип Дренаковић)

Када се упореде модели крофне за ова четири града лако су уочљиви главни проблеми.

Готово за све градове је каратеристично је да је ваздух прекомерно загађен, с тим да је ситуација у Новом Саду нешто боља него у другим градовима. Доступност водовода и канализације већа је у Новом Саду у односу на Београд, Крагујевац и Ниш где је потребно радити на проширењу водоводне и канализационе мреже.

Са друге стране Нови Сад има мањи проценат пошумљености и мање зелених површина у односу на друге градове где је ситуација нешто боља а једино Крагујевац се налази у границама одрживости. Услед недостатка подака за емисије гасова са ефектом стаклене баште за индикатор за климатске промене је изабрана повећање температуре, док је за ограничавајућу вредност узета граница из Париског споразума од 1.5 Ц.

Становање, рад и плата су индикатори који су под највећим притиском у свим градовима, а мала разлика је у томе да су у Београду и Новом Саду плате веће али је у Нишу и Крагујевцу становање повољније. Демократска партиципација и родна равноправност на ниском су нивоу у свим градовима док је доступност здравствене заштите на задоваљавајућем нивоу. За Ниш и Крагујевац нису бити доступни подаци за мобилност.

Индикатори за модел крофне градова у Србији

У моделу крофне налазе се следећи индикатори који су угрубо подељени на биофизичке и социоекономске. За границе сигурног и праведног простора одрживости узете су предложене вредности наведене у различитим докуменатима објављеним на националном или интернационалном нивоу. Услед недостатка званичних података и истраживања, на крофни нису приказани у довољној мери културни елементи који би показали ставове друштва и спремност на систематску промену. Јер сврха модела шупље крофне није само да константује проблеме већ и да их решава.

У биофизичке индикаторе увршћени су пошумљеност, као и зелене површине, одржива пољопривреда, доступност питке воде, као и канализације, количина комуналног отпада, загађење ваздуха, као и температурне промене.

Пошумљеност – Представља одраз површине под шумама и шумским земљиштем у односу на укупну површину територије града.

Зелене површине – Мерене су површинама под зеленилом по глави становника.

Пољопривредне површине – Услед недостатка података за одрживу пољопривреду још увек није пронађен одговарајући индикатор, али је она свеједно уврштена у модел како би се нагласила њена важност.

Отпад – Представља количину комуналног отпада који се на дневном нивоу генерише по глави становника.

Питка вода – Представљена је бројем домаћинстава прикљученим на јавни водовод у односу на укупан број домаћинстава. Како су у разматрање узета урбана места мали је број људи са индивидуалним бунарима и другим изворима здраве пијаће воде, који нису прикључени на водовод.

Канализација – Доступност канализације мерена је према подацима колико је домаћинстава прикључено на канализацију у односу на укупан број домаћиснтава на задатој територији.

Квалитет ваздуха – Мерен је бројем дана са прекорачењем горње дневне вредности за суспендоване ПМ10 честице.

Температура ваздуха – У недостатку подака за ЦО2 емисије као одраз климатских промена послужило је поређење различитих деценија и просечне температуре током њих.

Како поправити Београд? Кључне климатске мере за унапређење градског живота

Рад на дефинисању и проналажењу социоекономских индикатора испоставио се као још изазовнији услед великих потешкоћа око доступности података јер доступни подаци не пружају стварни увид у поједине области.

За социоекономске индикаторе изабрани су: рад, образовање, здравство, становање, интернет, демократија, родна равноправност и саобраћај.

Рад – Мерен процентом становника који за одрживо радно време зарађују плату за достојанствен живот.

Образовање – Мерено процентом становника који немају завршено основно образовање.

Здравствена нега – Мерена бројем доктора на 1000 становника.

Становање – Мерено је путем израчунавања процента становништва који се налази у стамбеном стресу.

Доступност интернета – Мерена процентом становника који има приступ интернету.

Демократија – Мерена висином излазности на локалне изборе.

Родна равноправност – Мерена у разлици у платама између мушкараца и жена.

Мобилност – Процента учешћа пешачења, јавног превоза, бициклирања и других одрживих облика мобилности.

Модел крофне могао би да представља пример у ком правцу градове у Србији треба даље развијати и шта су највећи проблеми на које треба утицати како би наши градови остали у сигурном и безбедном простору у којем су потребе њихових становника задовољене.

Предраг Момчиловић
Извор: Клима 101

Print Friendly, PDF & Email
Taгови:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Повезани чланци

Претражите сајт

© Copyright 2022 Eкологија Крагујевац
linkedin facebook pinterest youtube rss twitter instagram facebook-blank rss-blank linkedin-blank pinterest youtube twitter instagram