Омладинска организација Шумадије (ООШ), у сарадњи са Градом и Студентским парламентом Факултета инжењерских наука, урадиће идејна решења за реконструкцију четири урбана џепа у Крагујевцу, на локацијама: Багремар, Денино Брдо, Пивара (Сквер) и Аеродром.
Решења су део пројекта "Студентски дизајн за наш град" чији је циљ стварање самоодрживих урбаних џепова и побољшање квалитета садржаја за кориснике на наведене четири локације, најављују у ООШ.
Урбани џеп представља уређену површину у граду, то је "градски простор малих димензија са великом употребном, социјалном и еколошком вредношћу". Овакви простори анимирају локалне заједнице да их уређују и одржавају, показује пракса у великом броју градова и општина Србије.
Тако Београд од 2008. године показује да се "пејзажна архитектура не бави само баштама, цвећем и дрвећем (што је најчешћа перцепција пејзажне архитектуре), већ да има много шире поље деловања, од економских, еколошких до социолошких аспеката (што су заправо три стуба одрживог развоја)", опис је "Урбаних џепова Београда".
Све више урбаних џепова ниче у Новом Саду, вишегодишњи план подразумева уређење 46 локација у том граду.
У Бања Луци је кроз пет пилот пројеката прошле године показано како кроз трансформацију урбаних џепова са мало финансијских средстава може да се подигне квалитет града. Урбани џепови постали су саставни део Стратегије развоја Бања Лука до 2027. године.
Урбани џепови Беча постају и пољопривредна добра, у двориштима зграда, баштама и парковима узгаја се све – од буковаче до пужева, од цвекле до зелене салате, писао је портал Градња.
Уз овај пројекат, ООШ реализује током године и "Студентски дар - Зеленград" - детаљније ОВДЕ.
Обрада: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
ЕКОЛОГИЈА КРАГУЈЕВАЦ: АКТИВНОСТИ УДРУЖЕЊА
