Носилац и назив пројекта

Омладинска организација Шумадије: Студентски дар - Зеленград

Из сажетка пројекта

Значај за локалну заједницу

Пројекта је усмерена на побољшавању и заштите животне средине града Крагујевца.

Циљеви пројекта

Примарни циљ пројекта јесте пошумљавање где  постоји слободан простор изван центра града Крагујевца и постваље дрвених огласних табли ради инфомисања становништва о значајности посађених садница и заштити животне средине, као и постављање дрвених канти ради складиштења одређених отпадних сировина.

Из описа проблема

Неопходност пројекта

Пројекат је неопходан због недовољног броја садница као и знања о значајности заштите животне средине у граду Крагујевцу као и околини, мислимо да требамо да се фокусирамо и на околна места изван самог центра града, ради равноправног унапређења свих делова града Крагујевца.

Потреба која треба бити задовољена јесте садња садница, постављање огласних табли, постављање канти као и одржавање мини предавања о значајности пошумљавања и заштите животне средине.

Активности, са терминима

• Проналазак компанија за саднице, саднице ће бити засађене у септембру
• Проналазак компанија за израду дрвених канти и огласних табли
• Промоција пројекта (израда презентација, информативних табли, као и свих података потребних за промоцију)
• Израда промо материјала и израда промо банера за дрвене огласне табле
• Промоција места у којем је реализован пројекат и одржавање мини предавања

Носилац и назив пројекта

Удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ: Крагујевац без ГМО 2022

Значај за локалну заједницу

Министарство пољопривреде је објавило у августу 2021. године да је ГМ соја пронађена и на територији Шумадијског округа (општина Кнић), поред и раније контаминираних Новог Сада, Ваљева, Уба и Лознице (детаљније у чланку). Нелегалне ГМ соје има највише у Мачви, али је од прошле године присутна и у Шумадији, што није било актуелно до претпрошле године, судећи према извештајима надлежних које смо добијали и представљали јавности (детаљније у чланку).

Слободно присуство ГМО изазива, сем економских негативних последица, најпре ризике за животну средину који настају услед могућности протока гена и укрштања ГМО и аутохтоних врста, као и утицаја које ГМО могу проузроковати на мрежу исхране екосистема и на људско здравље (забележено је у Стратегији биолошке разноврсности Републике Србије). Уз то, ослобођени ГМО могу да угрозе и јавно здравље: „У ГМО свака биљна ћелија садржи пестицид, те је његова концентрација много већа него код конвенционалне примене. Осим тога, токсин се не испира, већ конзумира. Имајући на уму да испољава особине познатих алергена, уколико се врши коректна анализа, Бт усеви не могу бити дозвољени по 'стаблу одлуке' – појаснила је проф. Татјана Бранков у својој књизи „Храна будућности или биотероризам“, наш стручни сарадник од настанка портала и удружења и супервизор овог пројекта. Законом је дефинисано: „инцидент је сваки догађај који доводи до неконтролисаног ослобађања ГМО у животну средину, а до кога долази приликом употребе у затвореним системима и намерног увођења у животну средину ГМО, који може представљати непосредну или одложену опасност за живот и здравље људи и животну средину“.

Због наведеног, локално становништво, које укључује и пољопривредне произвођаче, мора да буде најпре обавештено, уз то на опрезу због ризика, али и спремно да алармира надлежне ради сузбијања извора потенцијалног угрожавања животне средине и здравља људи.

Циљеви пројекта

Због угрожавања животне средине и јавног здравља незаконитим узгојем и прометом ГМО, који се од прошле године бележи и на територији Шумадијског округа, неопходно је даље подизање нивоа информисаности грађанства о ГМО. Пројекат то омогућава упознавањем са резултатима истраживањима, представљањем стручних радова, указивањем на последице које носи ГМ систем исхране и губитак прехрамбеног суверенитета, као и спровођењем медијске промоције за становништво Крагујевца и Шумадијског округа.

Неопходност пројекта

Пројекат унапређује заштиту животне средине јачањем свести грађанства о ГМО – кроз едукацију и информисање јавности. Закон о ГМО, важећи од 2009. године у Србији, је недвосмислен: „Ниједан модификован живи организам као ни производ од генетички модификованог организма не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Републике Србије“ (Члан 2). Такође, Законом су регулисане и новчане казне од 500.000 до 3.000.000 динара „за привредни преступ правног лица ако започне да употребљава ГМО и производ од ГМО у затвореним системима, намерно уводи у животну средину, стави у промет или гаји у комерцијалне сврхе, а није добило одобрење Министарства за намерно увођење ГМО у животну средину. У случају преступа, ГМО и производ од ГМО ће се одузети и уништити о трошку лица које је извршило привредни преступ“. Уз то, Закон предвиђа и мониторинг као „планирано и систематско праћење и надзирање ГМО, његове употребе у затвореним системима, праћење поступка намерног увођења у животну средину, праћење и надзирање животне средине у коју је ГМО уведен, као и могућих штетних ефеката на животну средину и здравље људи“. Упркос побројаном, сваке године од 2009. бележе се злоупотребе ГМО и у промету и у узгоју, што су директни извори угрожавања животне средине и здравља становништва на територији читаве државе.

Потреба која треба да буде задовољена

Важна потреба грађана је да познају Закон о ГМО као механизам самозаштите и опште заштите од свих лица која се противзаконито баве прометом или узгојем ГМО. Закон је „алат“ за покретање надлежних, као што је фитосанитарна или ветеринарска инспекција (VI Надзор, Члан 7 Закона), чиме доприносе чувању животне средине угрожене намерним увођењем ГМО (Члан 1) и догађајима који доводе до неконтролисаног ослобађања ГМО (Члан 4). „Највише иновација у биотехнологији креирано је ради профита, а не због потребе решавања проблема у пољопривреди. Способност биотехнологије да направи комбинацију гена које нема у природи носи најозбиљнији еколошки ризик. Ови биотехнолошки производи су они који форсирају пестициде. Због тога је легитимна забринутост јавности за еколошки ризик употребе ГМ“, упозоравајуће су речи нашег стручног сарадника, проф. др Снежане Ољаче на предавању које смо организовали прошле године.

Активности

• Онлајн пројекција документарног филма „Аргентинско лоше семе“ - 30. јул 2022.
• Онлајн пројекција ин мемориам интервјуа пок. проф. др Арпада Пустаија - 20. август 2022.
• Представљање најновије књиге проф. др Татјане Бранков „Иновације у прехрамбеном систему“ - 17. септембар 2022.
• Онлајн предавање др Владана Угреновића „Органска производња и биодиверзитет“ - 22. октобар 2022.
• Онлајн предавање проф. др Јелене Бошковић „ГМО и животна средина - комплетан утицај“ - 19. новембар 2022.
• Резиме пројекта „Крагујевац без ГМО 2022“ - 24. децембар 2022.

Носилац и назив пројекта

Клуб акцијаша и волонтера Крагујевца: Добровољно уредимо своју околину

Из сажетка пројекта

Значај за локалну заједницу

Животна средина би била здравија, безбеднија и лепша за живот, уштедела би се одређена буџетска средства Града, уредила би се школска дворишта и део омиљеног простора за шетње, трчање, вежбање и здраве стилове живота, омогућио лепши, здравији и безбеднији живот. Код младих учесника створила би се свест заједништва, колективне припадности и општедруштвене корисности, што би повратно утицало на смањење недруштвеног понашања и малолетничке деликвенције.

Циљеви пројекта

• Едукација превасходно ученика и студената, али и др. грађана о добровољно организованом  раду, екологији и заштити животне средине.

• Организација и реализација локалних еколошких радних акција на уређењу животне средине у дворишту Средње стручне школе и Спомен парка„Шумарице“.
• Поновно успостављање добровољно организованог рада, као друштвено корисне и трајне вредности организовања грађана у локалној заједници.
• Осмишљено коришћење слободног времена кроз друштвено корисне активности, посвећеност потребама локалне заједнице и неговање здравих стилова живота.

Из описа проблема

Неопходност пројекта

Одрживост пројекта ће у највећој мери бити обезбеђена претежним учешћем младих и њиховом едукацијом за правилан и активан однос према животној средини, кроз практичне активности. Клуб акцијаша је кроз свој вишегодишњи програм потенцирао развијање добровољно организованог рада и еколошке свести код младих и грађана и уређење јавних зелених површина, школских дворишта и Спомен парка „Крагујевачки октобар“, за те активности добио ширу друштвену афирмацију  и на томе истрајава.

Активности, са терминима

Укупан пројекат реализовао би се у трајању од око седам месеци, у периоду мај-децембар 2022.г. на организовању едукативних еколошких радионица и реализацији најмање две једнодневне радне акције, са посебним нагласком на добровољну радну акцију пред Комеморативни скуп „Велики школски час 2022“ у Спомен парку „Крагујевачки октобар“.

Носилац и назив пројекта

Центар одрживог развоја ЕкоМатоТека: Рециклотека зелених идеја

Значај за локалну заједницу

Центар одрживог развоја ЕкоМатоТека спроводи своју мисију и визију имплементације квалитетних промена у друштву које ће ојачати и оснажити заједницу ка остваривању принципа одрживог развоја у свим областима друштвеног живота. Једна од области је и заштита животне средине. 2021. године удружење је реализовало пројекат Покрени град, селектуј отпад! и Медоносне биљке за одрживо пчеларство подржани од стране града Крагујевца, као и пројекат Рамсарски научни караваан подржан од стране Центра за промоцију науке из Београда чија је реализација у току. Ови пројекти показују спремност удружења да прихвти изазове савременог друштва и да да допринос одрживом развоју локалне заједнице. Водећи се изузетним искуствима из прошлог пројекта селекције отпада у школама, желимо да наставимо даљи рад са школском децом и њиховим родитељима на едукацији и практичној активности прикупљања и селекцији батерија и сијалица. Чињеница је да батерије и сијалице представљају врло опасан отпад зато што садрже тешке метале који се спирају са депонија у подземне воде-прва опасност и у ланцима исхране имплементирају се у храну коју једемо-друга опасност. Један од разлога што батерије и сијалице доспевају на депонију је непостојање развијене сакупљачке мреже овог отпада и недовољна информисаност грађана о опасности коју носи овај отпад. Имајући у виду да је град Крагујевац покренуо пројекат којим се покреће иницијатива и развој сакупљачке мреже за батерије и сијалице, удружење ЕкоМатоТека препознаје потребу подршке градском пројекту у виду ширења и развоја еколошке свести школске популације и грађана као и практичне активности у селекцији и сакупљању батерија и сијалица. Значај пројекта се огледа у едукацаији ученика основне школе и њихових родитеља о значају сакупљања и разврставања отпада батерија и сијалица као и у практичним активностима у сакупљању овог отпада. Главни циљ пројекта је изградња здравих навика одлагања отпада код школске популације кроз едукацију и практичне примере одлагања е-отпада, батерија и сијалица, у школама. Наша директна циљна група су ученици основних школа града Крагујевца узраста од 1. до 8. разреда са подједнаком заступљеношћу дечака и девојчица јер сматрамо да додатним еколошким акцијама, поред школских програма, можемо допринети континуираном развоју деце у еколошки одговорне грађане. Своја искуства и активности деца врло радо преносе и својим родитељима и укућанима тако да бенефит програма ће се сигурно одразити на ширу популацију града Крагујевца. Програм је организован кроз низ занимљивих, креативних и практичних активности које обухватају наставак рада деце у већ формираним Еко клубовима, едукативних мејкер радионица, вршњачких едукативних радионица, обезбеђивање школа кантама које ће деца сама дизајнирати чиме би се и практично и континуирано одлагао отпад у школама учесницама програма. Основани Еко клубови од стране ученика старијих разреда би наставили рад и на другим темама одрживог развоја и након престанка конкретног програма чиме се остварује одрживост и континуитет еколошког образовања. Реализацијом методе Дизајнатон воркс у реализацији активности даје се значај иновативном приступу едукацији. Такође, вршњачка едукација је вид најефикаснијег начина учења и усвајања навика и знања. Постављањем и обезбеђивањем канти за одлагање батерија и сијалица директно учимо децу како је најбоље и направилније одложити овај опасан отпад да не би завршио на депонијама јер тада представља велику опасност за здравље људи и околину. Програм предвиђа организовање Рециклажног дана када ће се канте инсталирати у школама и у активностима обележавања овог дана узимају учешће сви ученици школе, родитељи, наставници. Предвиђено трајање програма је четири месеца, од септембра до децембра, што се уклапа са активностима деце у школама.

Циљеви пројекта

Развој савременог друштва, пораст броја становника у урбаним срединама и све веће потребе људи, условиле су појаву пораста количине разноврсних типова отпада. Под отпадом се подразумева сваки материјал или предмет који настаје у току обављања производне, услужне или друге делатности, предмети искључени из употребе, као и отпадне материје које настају у потрошњи и које са аспекта произвођача, односно потрошача нису за даље коришћење и морају се одбацити. Посебан проблем представљају батерије и сијалице које садрже тешке метале, кадмијум и жива, врло опасне елеменате за животну средину и здравље људи. Тренутно код нас не постоји организована мрежа сакупљања батерија јер у Србији не постоји место одлагања и рециклаже. Постоје појединачни случајеви маркета који прикупљају батерије које се извозе на даљи третман. Процена је да сваки грађанин годишње искористи килограм батерија, док је прошле године на рециклажу у Немачку извезено тек мало више од 17 тона отпадних батерија. Што се тиче сијалица у Србији постоји једно рециклажно постројење које годишње рециклира између 70 и 100 тона сијалица, што је мање од 10% укупне количине увезених сијалица.

Према подацима Агенције за заштиту животне средине и ЛЕАП-а града Крагујевца јавност препознаје проблем отпада, али тај проблем не доживљава као свој већ као проблем неког другог. 38% анкетираних грађана Крагујевца нема развијену свест о великом значају и улози појединаца у примарном разврствању отпада, у кући, домаћинству као почетни најважнији корак у даљем кретању отпада (подаци ЛЕАП-а Крагујевац).

Неопходност пројекта

Еколошка свест је веома широк појам о коме се највише говори када схватимо да нам је животна и радна средина директно угрожена. Правилан развој еколошке свести треба да почне од малих ногу и да траје читав живот да би еколошки одговорно понашање постало део наших свакодневних навика. Програм који желимо да реализујемо бави се развојем и подизањем еколошке свести и знања деце у основним школама о загађујућем утицају отпада на животну средину, мотивацијом и оснаживањем деце да буду активни учесници креирања и управљања отпадом на месту настанка у примарној селекцији реализацијом програмских активности у самим школама. На правилан развој еколошке свести код деце највише утичу породица, школа, лични и колективни примери у школама сталним, активним, еколошки одговорним деловањем. Управо, програм овог пројекта је усмерен на едукативне и практичне активности са децом основношколског узраста, са подједнаким уделом дечака и девојчица, о разлозима зашто је важно да има што мање батерија и сијалица на депонијама. Програмом су обухваћене две основне школе града Крагујевца у којима би се едукативним и креативним радионицама, иновативним техникама учења Дизајнатон воркса, вршњачком едукацијом и низом других активности оствариле потребе усвајања знања, навика и осећања која ће допринети развоју еколошке свести и мишљења, развоју емоционалног, моралног, естетског и законски регулисаног понашања према животној средини. Задатак који треба реализовати је развој еколошке одговорности и подстицање понашања које је усклађено са еколошким законитостима, природом, њеном заштитом и очувањем.

Активности, са терминима

• Организовати истраживање теме опасног отпада за 40 ученика узраста од 5. до 8. разреда
• Реализовати 2 радионице за 40 ученика основних школа узраста од 5. до 8. разреда за израду дидактичких средстава
• Одржати 2 радионице вршњачке едукације за ученике  основне школе узраста од 1. до 4. разреда
• Израдити дидактичка наставна средства за ученике од 1. до 4. разреда (видео игрица, пузле, бојанке, рецикло кутије, еко поклони...)
• Реализовати заједничко сакупљање и сортирање батерија и сијалица на Рециклажни дан за све ученике и родитеље школе
• Прикупити одређену количину отпадних батерија и сијалица
• Успоставити контакт и сарадњу са рециклажним центрима за отпад батерија и сијалица ради континуираног достављања
• Успоставити контакт и сарадњу са локалном самоуправом
• Дизајнирати контејнере за одлагање сијалица и батерија од стране ученика узраста од 5. до 8. разреда
• Доставити три сета од по два контејнера за одлагање батерија и сијалица у основне школе Крагујеваца
• Објављивати све пројeктне активности континуирано током трајања пројекта преко друштвених мрежа, медија чланака, Јутјуба