У оквиру пројекта "Крагујевац без ГМО 2024", удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ је, поред осталог, организовало два предавања: "Заштита генофонда и екосистема од ГМО" проф. др Владана Пешића, генетичара, редовног професора на Пољопривредном факултету у Београду и "Еколошко право и ГМО" у сарадњи са адвокатском канцеларијом Ђорђевић из Београда.

О предавачима

Професор Пешић је објавио више од 120 научних радова у међународним и домаћим часописима са рецензијом, у зборницима радова са међународних и домаћих скупова. Аутор је и коаутор две књиге, два уџбеника, научне монографије и два поглавља у међународним монографијама. Поред осталог, добитник је награде "Лазар Стојковић" Матице српске за монографско дело "Еколошки аспекти одрживе пољопривреде" и председник удружења "Пољопривредни форум" које је оснивач гласила "Агропортал - знање је моћ".

Адвокатска канцеларија Ђорђевић је специјализована у области грађанског, управног и кривичног права са еколошким елементом. Поред осталог, истражује основе еколошког права Европске уније, међу којима је једно од питања и ГМО - генетички модификовани организми. У име канцеларије, тему је обрадила Андреа Танкосић, мастер правник, која је дипломирала на Правном факултету Универзитета у Београду, где је завршила и мастер студије из области еколошког права.

О предавањима

Професор Пешић је одговарао на питања: зашто би било погубно ако би Србија пристала на било какву производњу генетички модификованих организама и зашто Србија треба да негује имиџ произвођача здраве хране; указао на могуће злоупотребе ГМО у науци, појашњавао платформу за биотероризам, истакао да је јавност у Србији довољно рекла када је највећи број градова и општина изгласао да не жели ГМО на својој територији, попут Крагујевца.

- Ова тема дуго заокупља пажњу, како наше, обичне и научне јавности, тако и научних кругова у свету. Ова технологија, која се користи у стварању генетички модификованих организама (ГМО) полако одлази у историју, а њу већ сада замењују генетички едитовани организми (ГЕО). Термини ГМО и ГЕО представљају примену нових технологија која заокупљује пажњу са више аспеката. То није само аспекат етичког карактера, то је и геополитика хране, научно и технички аспект, биотехнолошки, здравствено безбедне, еколошки прихватљиве хране и аспект животне средине уопште. По перцепцији и укусу више смо везани за ону храну коју су наши преци и родитељи пробали, при чему нови укуси нису проблем, они јесу примамљиви ако побољшавају нутритивну вредност, али када је синтетичка храна у питању нисам сигуран да њихова нутритивна вредност, у функционалном смислу, може одражавати оно што зовемо здравим начином живота или квалитетом исхране, сматра проф. Пешић.

Наша земља се у кључним моментима успротивила и довела до ограничења употребе компонената које улазе у састав хране.

- Званично се код нас ГМ биљке не производе, али смо имали примере да су доношена ГМ семена, углавном соје. Повећи број тих парцела је уништен. Држава може да се одбрани ако има довољан број инспектора, али мислим да ми то немамо. Преко трговине смо отворили увоз оне хране која у себи садржи те компоменте. Код нас је доминантан лицитин, из ГМ соје, саставни део чоколада, аспартам - заслађивач добијен од ГМО, као и неке примесе убачене у сточну храну на бази увоза, углавом из Аргентине - ГМ соја или кукуруз, каже професор.

- Као што знамо, многе општине, па и скупштина града Крагујевца, су се прикључиле апелу да се на њиховом подручју не гаје ГМ биљке. То је пандан онога што се дешава у Италији - без обзира на званичан став Европске комисије који се мора слушати у Италији, она задржава право да одређене локалне самоуправе ограничавају зоне где се не смеју гајити ГМ биљке и они су од тога направили тржишне брендове. Не ради се само о заштити географског порекла неког произода него и о могућности да се зна да се ту производи органска храна, поред осталог истиче предавач.

Другим предавањем, између осталог, представили смо анализу регулативе ГМО, почевши од Закона о генетички модификованим организмима, важећем у Србији од 2009. године, у чијем Члану 2 пише: "Ниједан модификован живи организам као ни производ од генетички модификованог организма не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Републике Србије".

Уставни основ за доношење Закона о ГМО је садржан у Члану 97, став 1, тачка 9, којим је утврђено да Република Србија обезбеђује систем заштите и унапређења животне средине, као и заштиту и унапређивање биљног и животињског света.

С обзиром да Србија тежи као приступању ЕУ, у обавези је да своје законе усклађује са међународним прописима. У том смислу можемо говорити о ратификацији Картагена протокола о биолошкој заштити, уз Конвенцију о биолошкој разноврсности. Она се односи на заштиту биодиверзитета од потенцијалних негативних ефеката који су изазвани коришћењем живих модификованих организама, а који су резултат модерне биотехнологије и имају посебан акценат на преко граничан промет таквих организама.

Србија као чланица Картагена протокола је била у обавези да преузме и регулаторни оквир којим ће се прецизније регулисати рад са ГМО.

Предавања су у онлајн формату приказана на порталу ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ, a доступнa су корисницима интернета без икаквих ограничења.

Снимци:

• "Заштита генофонда и екосистема од ГМО"
• "Еколошко право и ГМО"

У оквиру пројекта, на порталу су приказани и документарни садржаји „ГМО – светска опасност“ и „ЕФСА и сукоб интереса“, представљена је најновија анализа проф. др Татјане Бранков, стручног сарадника удружења, супервизора пројекта, уз редовно ажурирање портала и прослеђивање актуелних информација путем друштвених мрежа и медија.

Удружење Зелени Мир Србија успешно је реализовало први бесплатни еко камп за децу и младе социјално угрожених породица, без родитељског старања, са и без инвалидитета.

Камп је био подељен у неколико етапа и сваки дан је био засебна тематска целина.

Првог дана су учесници имали кратко упознавање обавезе и упуства, као и презентацију свих активности током реализације кампа. Упознали су потребе групе и појединаца, понашање у природи и дому, чишћење спаваониџа, тушионица, дворишта, мензе.

Другог дана кренуле су активности из области екологије и заштите животне средине. Учесници су учили о биодиверзитету, птицама, селицама, станарицама, збиркама пера, препознавању врста по певању, инсектима и хотелу за инсекте, њиховом значају. Сазнали су за збирку лептира, мит о животу лептира, гљиве- сакупљање, детерминацију, књиге о гљивама, ланце исхране, о гледању под микроскопом.

Трећег дана теме је била рециклажа - који отпад се колико разлаже и где се како дистрибуира, затим компостирање - чему служи и шта се сме одлагати, као и сакупљање материјала по дворишту дома, лишћа, грања, воћа и отпадака од хране, али и о обновљивим изворима енергије - енергији ветра, сунца, соларној рерни, панелима.

Четврти дан смо обишли знаменитости града Крагујевца и институције: Народни музеј, Амиџин конак, Стару цркву, Прву крагујевачку гимназију, Књажевско-српски театар, Зграду Старог суда, Трг Радомира Путника, Градску управа за развој и инвестиције, Одељење заштите животне средине, Музеј "21. октобар", а уз то смо имали и разгледање читавих Шумарица.

Пети дан је био за помоћ локалном становништву у неколико домаћинстава. Учесници су се опробали у свакодневним сеоским активностима, као што су брање воћа и поврћа, храњење стоке и живине, кошење, мужа и упознавање са традицијом и културом локалног становништва, старим алатима, разбојем, пеглом на жар, колевкама, фурунама, старим називима и наменама тих алата. Бавили смо се и уклањањем смећа са локалног пута испред дома. У вечерњим сатима, уз музику, игру певање, логорску ватру и печење печењака наше дружење је ушло у завршну фазу.

Наша организација Зелени мир Србија упутила је позив свим грађанима и институцијама да се укључе и подрже идеју нашег председника Саше Алемпијевића, да Крагујевац буде први град који реализује потпуно бесплатан камп за децу и младе на Аџиним ливадама у периоду од 14. до 18. августа. Успели смо да обезбедимо све неопходно за овакав камп, упркос  великом занемаривању и препрекама које су се низале, али није било одустајања. Велике суше проузоковале су пресушивање свих изворишта у тој области, па је вода била главни проблем за одржавање кампа. У помоћ су нам прискочили ЈКП Водовод и канализација који су нам допремали цистерне са водом, док је предузеће "Сан Марко" донирало апарат и 50 литара воде за пиће.

Други проблем се појавио због великог броја пријављених учесника. Након пропалог договора са Црвеним крстом за донаторство, успели смо да нађемо новог донатора - ресторан "Паун". Један део хране измирили смо преко Младих истраживача Србије који су се радо укључили. Са Младим истраживачима се прича проширила на читаву територију Републике Србије, пошто смо добили волонтере из Кикинде, Новог Сада, Обреновца и Београда.

Прикључио се и Дом књегиње Љубице који је препознао идеју и значај оваквог кампа, па је у реализацију кампа укључио четири своја штићеника и два васпитача.

Мекара Мегле је својим производима и донаторством обогатила наше трпезе, док су радници компаније "Сименс" донирали новчана средства за покривање трошкова превоза.

Студентски центар Крагујевац нам је донирао услуге вешернице за реализацију кампа, а Трнава промет кућну хемију, сокове и грицкалице, док је Планинарско друштво Жежељ уступило бесплатно коришћење дома током реализације кампа. Полицијска управа Крагујевац је свакога дана у времену трајања кампа обилазила Дом где су учесници били смештени. Народни музеј нам је обезбедио бесплатан улазак у све своје објекте уз пратњу кустоса, а Музеј "21. октобар" је обезбедио бесплатан улазак и обилазак свог знамења на подручју Шумарица, уз пратњу кустоса.

Зелени мир је обезбедио сву логистику, материјал потребан за реализацију радионица, камп лидере, менторе, припрему објекта пре и након реализације кампа и много другог.

Посада кампа бројала 30 чланова – 16 деце, 10 младих и четири наша волонтера домаћина.

Пројекат "Гледић зове" је осмишљен да у неколико етапа током честири месеца (јул-септембар) рада, деца и млади имају низ специфичних активности и радионица, прва укључује припрему терена и обезбеђивање материјала - алата. Након тога друге две етапе се односе на уључивање деце и младих са и без инвалидитета. Све три етапе прате едукативне радионице у првој етапи едуковани су волонтери и млади, а у наредним етапама деца и њихови ментори.

У првој етапи обезбеђени су услови за рад на пројекту: припрема терена за садњу садница, маркирање места, копање рупа, набавка адекватног ђубрива.

Куповина грађевинског материјала и осталог алата, биљака. У оближњем расаднику Јаковљевиц пронашли смо одговарајуће саднице украсне жбунове, цетинаре и егзотивно воће. Обезбеђене су четири саднице црног бора, четири саднице белог бора, две саднице кестена, два индијска јоргована, јапанска трешња, јапанска јабука, јапанска шљива. Због екстремних температура садња је померена за крај септембра, мада су и тада температуре биле знатно више од просека за то доба године. Надамо се да ће се све саднице успешно примити.

Другу етапу чинила је еко радионица. Набављен је материјал - четке, боја за метал и дрво, лакови, заштитни восак, папир и друге потребне ствари за реализацију.

Приликом боравка деце и младих у планинарском дому, едукатор је спровео 11 засебних тематских целина, као што су компостирање, рециклажа, ентомологија, орнитологија, микологија итд.

За трећу етапу планиране су топле леје и акција чишћења. Набавка материјал и садни материјал: купљена је дрвна грађа која је коришћена за склапање четири дрвене кутије у којима су посађене вишегодишње зачинске биљке.

Вредновање рада деце и припреме за следећу сезону: на крају пројекта деца су имали велико окупљање где су дискутовали о томе шта се колико урадило, као и о томе шта би могло да се ради у будућности на пољу унапређења животне средине.

Акције чишћења дивљих депонија обављене су на неколико локација у граду Крагујевцу. Успели смо и поред екстремних температура да се организујемо и очистимо неколико локација дивљих депонија. Најинтересантнија је било управо на потезу саобраћајнице поред дома где су учествовала деца од 4,5 до 14 године старости.

Еколошка свест је веома широк појам о коме се највише говори када погледамо беживотну реку пуну отпада, када видимо отпад свуда око нас. Правилан развој еколошке свести треба да почне од малих ногу и да траје читав живот да би еколошки одговорно понашање постало део наших свакодневних навика.

Пројекат Водено стопало који реализујемо уз подршку града Крагујевца, бави се развојем и подизањем еколошке свести и знања деце у основним школама о воденом отиску. Активности пројекта су усмерене на мотивацију и оснаживање деце да буду активни учесници креирања поступака и мера за одговорно понашање према потрошњи и загађењу воде у својој породици и у школама. На правилан развој еколошке свести код деце највише утичу породица, школа, лични и колективни примери у школама сталним, активним, еколошки одговорним деловањем.

Водећи се Планом развоја града Крагујевца за период од 2021. до 2031. године - приоритетна област 4. Заштита и унапређење животне средине и рационално коришћење природних ресурса (4.2. Смањити утицај климатских промена и степен угрожености биодиверзитета ), програм овог пројекта је управо усмерен на едукативне и практичне активности са децом основношколског узраста о промоцији, едукацији и развоју еколошке свести о значају очувања водених ресурса и смањења воденог отиска. Пројектом је обухваћена основна школа Трећи крагујевачки батаљон града Крагујевца у којој се едукативним и креативним радионицама, иновативним техникама учења, вршњачком едукацијом и низом других активности остварују потребе усвајања знања, навика и осећања што ће допринети развоју еколошке свести и мишљења, развоју емоционалног, моралног, естетског понашања према животној средини.

У претхоном периоду, наши ђаци су били врло вредни истраживачи воденог отиска па смо реализовали две радионице под називом “Плава планета” у којој су ученици активно учили о кружењу воде у природи, својствима воде, значају воде за човека и остали живи свет. Кроз истраживачке активности ученика о значају воденог отиска методом “изокренуте учионице” - ученици су, заједно са ментором, истражили параметре који улазе у калкулатор воденог отиска (зелени, плави и сиви водени отисак - потрошња воде у тоалету, кухињи, при туширању, при заливању баште, прању аута, за производњу неког производа...). Затим је 50 ученика израчунало свој лични водени отисак коришћењем калкулатора дигиталним алатом на основу чега ученици стичу сазнања да ли су одговорни према својој воденој околини.

План за следеће дечије активности су израда најмање 20 плакат-порука које су усмерене на штедњу и одговорну потрошњу воде. Ученици ће изаћи на терен околине града Крагујевца и истражити какво је стање загађености воде Лепенице, језера Бубањ, језера Шумарице, стање фонтана и јавних чесми. Затим, ученичке групе ће израдити презентације о системима за пречишћавање отпадних вода и смарт наводњавању. Планиране су још две радионице за ученике у којима ћемо се бавити израдом идејних решења и прототипирањем могућих решења за пречишћавање отпадних вода. Такође, деца ће израдити водич одговорног понашања према води у школи и код куће.

Ученици су представили своје радове на овогодишњем Фестивалу науке у Првој крагујевачкој гимназији.

У оквиру пројекта "Унапређење еколошких едукативних садржаја Ботаничке баште у Крагујевцу", а који реализује истраживачки тим Српског биолошког друштва "Стеван Јаковљевић" Крагујевац на Природно-математичком факултету Универзитета у Крагујевцу, спроведене су све планиране активности за протекли период.

Прва активност била је припремање и формирање тематских целина на простору Баште, на којима ће бити засађене биљке из различитих еколошких група. Истовремено се приступило набавци садног материјала, при чему су неке биљне врсте донете са природних станишта, а већи број врста је набављен из познатих расадника у околини Крагујевца, али и других делова Србије.

Синхронизовано са набавком, обављена је и садња биљака према дефинисаним тематским целинама. Том приликом засађене су лековите, јестиве и зачинске биљке, представници биљака из Медитерана, представници ендемичне и реликтне флоре Србије, као и представници специфичних еколошких група, као што су халофите и серпентинофите. Приликом садње, исписани су и постављени обележивачи са латинским и српским називима биљака и постављени на одговарајућа места.

Током месеца септембра приступило се планирању и организацији еколошких едукативних радионица за ученике основних и средњих школа, али и шире становништво, посебно за посетиоце Ботаничке баште који нису у могућности да посете природна станишта ових врста. Заказано је неколикo радионица, а у плану је било и постављање инфо-табли о значајним еколошким групама биљака.

Клуб акцијаша и волонтера Крагујевца (КАВК) је 12. октобра организовао радну акцију на уређењу Спомен парка "Крагујевачки октобар", по пројекту "Добровољци у акцији уређења животне средине" из области заштите животне средине, који је одобрио и суфинансирао град Крагујевац. Носилац пројекта је био Клуб акцијаша и волонтера Крагујевца, партнер Удружење грађана Ветерани Војне полиције Србије, а учествовали су наставници и ученици Средње школе "Кнез Александар Карађорђевић и основне школе Трећи крагујевачки батаљон, чланови подмлатка Карате клуба Раднички и запослени у Спомен парку - укупно 73 учесника. Акција је спроведена пред комеморативни догађај 21. октобра.

Током радне акције очишћена је од смећа, трња, грања и дивљег растиња лева и десна страна пешачке стазе од паркинга код споменика стрељаним ђацима и професорима до војничког гробља и покупљено је смеће од споменика народном хероју Нади Наумовић до споменика Кристални цвет. Акцију су медијски подржали Радио-телевизија Крагујевац и Хуманитарни радио.

КАВК је 31. октобра у Средњој школи "Кнез Александар Карађорђевић" реализовао пројекат из омладинске политике под називом "Одабир типа каријере ради постизања успеха". Ово је пета година како се реализују пројекти из омладинске политике из области каријерног вођења и избора каријере. Предавање је реализовао међународни лиценцирани предавач Небојша Царић.

У оквиру одобреног и суфинансираног пројекта из области заштите животне средине од стране града Крагујевца, под називом "Добровољци у акцији уређења животне средине", КАВК је 19. септембра са партнером на пројекту Удрежењем грађана Ветерани Војне полиције Србије и у сарадњи са Средњом школом "Кнез Александар Карађорђевић" реализовао радну акцију на уређењу простора између два објекта, увођење воде у објекат и припреме за постављање канализације. На радној акцији учествовало је 35 припадника оба удружења и наставника школе и 18 ученика. Радови су настављени до краја октобра.

Током године су заједно са ученицима и професорима Средње школе "Кнез Александар Карађорђевић" реализоване радне акције на уређењу дела просторија школе, као и школског круга. Грађевински су уређене две просторије које ће користити КАВК заједно са ученицима секција у школи.

КАВК и Ветерани Војне полиције Србије реализовали су и пројекат из омладинске политике под називом "Место и улога младих у систему безбедности Републике Србије" у Првој крагујевачкој гимназији 1. новембра. Предавање је реализовао пуковник у пензији, доцент Драгољуб Јевђовић. Овај пројекта је реализован и 3. октобра у Средњој школи "Кнез Александар Карађорђевић".

У Ботаничкој башти Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу данас је додељена повеља "Крагујевачки слез" Основној школи "Трећи крагујевачки батаљон" за најупечатљивији допринос заштити и унапређењу животне средине на територији Крагујевца у 2023. години.

Захвалнице "Крагујевачки слез" припале су: Првој техничкој школи, професору биологије Николи Петковићу из Друге крагујевачке гимназије и удружењу Екомар.

ГАЛЕРИЈА ППНС

Одлуку о додели признања, већином гласова донео је жири у саставу: руководилац Ботаничке баште проф. др Маријана Косанић, председница жирија, и чланови жирија: члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине Стефан Никезић; начелник Одељења за заштиту животне средине Градске управе за развој и инвестиције магистар Драган Маринковић; представник крагујевачког удружења по позиву др Филип Грбовић (ЕИД „Младен Караман“); представник иницијатора Дејан Милошевић, заступник УГ ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ.

Кандидати за стицање признања "Крагујевачки слез" била су сва физичка и правна лица са пребивалиштем, односно седиштем на територији Крагујевца. Јавни позив је трајао од 6. априла до 6. маја.

Представник Природно-математичког факултета, продекан за науку, доктор Милан Ковачевић, редовни професор на Институту за физику, у поздравном обраћању послао је поруку свим грађанима Крагујевца:

- Да сви дамо допринос очувању животне средине и екологији, да живимо у што чистијем и здравијем граду. То нам је дуг према млађим генерацијама, а они треба да се угледају на све нас и овакве акције којих треба да буде што више.

У име Града Крагујевца, окупљене је поздравио члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине Стефан Никезић, истичући да је част што је већ две године члан Жирија и што суделује у додели.

- Радимо на подизању свести код најмлађих генерација. ЈКП Шумадија је тако оформило едукативни тим који предшколски узраст учи колико је битно водити рачуна о заштити животне средине како бисмо сви живели у лепшем окружењу. Надам се да је ова награда ветар у леђа наставницима и професорима, они су најважнија карика јер нашу децу како да се понашају и чувају наш град.

Испред Прве техничке школе захвалницу је преузео један од ментора-наставника Велимир Дуканац.

- Изузетна ми је част да имамо децу као што су у Првој техничкој школи. Ушли су у пројекат не знајући шта је то сензор, а дошли смо на крају до тога да нас из Скупштине Србије испрате речима: Наставите овако! Пуно ми је срце да видим да у Крагујевцу има оволико људи који брину о екологији. Наставите овако!

Другу крагујевачку гимназију на додели је представљао Никола Петковић, професор биологије.

- Пројекат није лично мој, то је дело ученика Друге крагујевачке гимназије, наших матураната и наших колега које су се укључиле, а цела школа је на крају била у пројекту. Био је леп подухват на крају. Овде су колегинице које су дале ту финалну ноту - Бојана, Невена и Маја, као и матуранткиња Тамара. Поносан сам на то што смо извели и наставићемо даље са новим пројектима.

Удружење Екомар данас је представљала Марија Симић Савић, са сином "Вулетом".

- Удружење Екомар ове године слави десет година постојања и рада на унапређењу заштите животне средине, пре свега у Крагујевцу, а затим и шире. Наставићемо да радимо своје, да постављамо пријатна и мање пријатна питања која се тичу заштите животне средине.

На мамино обраћање надовезао се син:

- На Гружанском језеру сам направио мали хотел за бубе.

У име добитника повеље "Крагујевачки слез" ОШ "Трећи крагујевачки батаљон" присутнима се обратио директор Слободан Живановић.

- Као биолог, и потомак биолошке породице (уз Карамане, мислим да смо ми Живановићи највише биолога дали у Крагујевцу), привремено на месту директора, својим коелгама биолозима, пре свега, трудио сам се да побољшам услове рада и да решавам проблеме са којима се сусрећу. Са друге стране, када имате срећу да сте направили тим са Сузаном и Гораном, и да имате овакве ђаке, уследе десетине еколошких активности. Децо, ова награда је ваша, уз наставнике који су вас предводили. Екологије и биологије се углавном сетимо тек када су пројекти, али ово окружење није такво. Ово је нада за све нас, бар за нашу "парохију" - Централну Радионицу, Палилуле и Багремар, да ће изгледати много лепше јер ће њени житељи бити пуно савеснији него што је сада ситуација, без увреде, и уз похвале оних који су већ сада такви - савесни. Хвала на препознавању наших активности.

Из образложења Жирија

Ученици ОШ "Трећи крагујевачки батаљон", предвођени наставницима мр Сузаном Милошевић Добричић и Гораном Симовићем, имали су више еколошких активности током 2023. године.

У образложењу кандидатуре коју је доставио директор школе, магистар наставе биологије Слободан Б. Живановић, издвојене су следеће активности: 1) Уређење Спомен-парка Шумарице; 2) Обележавање Светског дана хране; 3) Меморијална шетња Гледићким планинама "Николина Јанковић"; 4) "Да нам плућа града буду чиста"; 5) "Да шума буде више, да се лепше дише"; 6) Обележавање Дана планете земље; 7) "Аква кутак за наш еко тренутак"; 8) Ноћ истраживача: "Стварајмо заједно - еколошки одрживе куће”; 9) "Одржи зелено стопало".

У току 2023. године удружење Екомар је реализовало више пројеката и иницијатива које су имале за циљ да унапреде стање животне средине у граду Крагујевцу и областима значајним за становнике Крагујевца, као и да ојачају знања јавности о значају очувања животне средине и природних ресурса на територији Крагујевца.

Део учинка из 2023, који је упутила предлагач Бојана Микарић, директорка Предшколске установе Врабац: 1) Информисање јавности и подизање јавне свести о значају очувања акумулације Гружа као главног водоизворишта града Крагујевца; 2) Едукација деце и подизање јавне свести о значају очувања вода на територији града Крагујевца; 3) Иницијатива за унапређење учешћа јавности у процесима доношења одлука у области заштите животне средине града Крагујевца; 4) Учествовање у Радним групама за израду документа јавних политика.

Никола Петковић, професор биологије у Другој крагујевачкој гимназији, у октобру 2023. године покренуо је иницијативу за сакупљање пластичних затварача у Другој крагујевачкој гимназији како би се скренула пажња на вишак пластичног отпада у нашој околини и истражиле могућности његове рециклаже. Овај еколошки пројекат реализован је уз помоћ ученика и колега.

Акција прикупљања затаварача је симболично окончана на Дан планете Земље. Од прикупљених затварача је у холу школе сачињен мозаик по мотивима слике Винсента Ван Гога "Звездана ноћ". У изради "еко-мозаика" учествовали су матуранти и њихови наставници. Прикупљено је око пет хиљада затварача (око двадесетак килограма пластике).

У Првој техничкој школи током 2023. године започет је пројекат "Није компот него компост" у оквиру којег су учествовале ученице са подручја рада Хемија, неметали и графичарство (техничар за заштиту животне средине) и ученици са подручја рада Електротехника (техничари администрирања рачунарских мрежа и техничар информационих технологија). Ментори су били наставници Прве техничке школе: Ана Милинић Петровић, Александар Пантовић и Велимир Дуканац, који је послао кандидатуру.

Циљ пројекта је решавање проблема био-отпада у домаћинствима, већим пољопривредним газдинствима и градским депонијама, као и олакшана производња компоста путем ротокомпостера, таквог да се његов рад надгледа преко апликације на мобилном телефону. Аутоматизовано праћење и контрола чине ово решење иновативним: дигитални сензори и ИТ технологија омогућавају аутоматизовано мерење и праћење параметара компоста, као што су температура, влажност и пХ вредност. Ово чини процес контроле и оптимизације компостирања значајно ефикаснијим.

О Крагујевачком слезу

Признање "Крагујевачки слез" настало је на иницијативу удружења ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ у партнерству са Природно-математичким факултетом, у оквиру пројекта "Екологија Крагујевац" којим се од 2022. представљају сви пројекти из области заштите животне средине које суфинансира Град Крагујевац. Признање је установљено прошле године, а пројекат је ове године на прелиминарној листи Града.

Циљ покретања признања "Крагујевачки слез" је подстицање заштите и унапређења животне средине на територији Крагујевца кроз истицање дела или активности које представљају најупечатљивији допринос у овој области током протекле године.

Покретачи су инспирацију пронашли у Крагујевачком слезу, ендемичној врсти коју је на територији Крагујевца - на Метином Брду и између Враћевшнице и Љуљака, пронашао великан Јосиф Панчић пре 150 година - 1874.

Прошле године повељу "Крагујевачки слез" добила је ОШ "Јован Поповић", а захвалнице: неформално удружење грађана "Виша сила", предшколска установа "Врабац" и новинар Мирослав Јовановић.

Након овогодишње доделе "Крагујевачког слеза", присутни су обишли Ботаничку башту, уз стручно вођење Иване Круљевић.

Кратак наговештај УГ ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

На Метином Брду од овог месеца до краја септембра спроводиће се пројекат који је у припреми, у завршици скупа најавио је Милошевић, указујући на мапу те локације као основ приче. Данашње дружење у Ботаничкој башти имаће својеврсни наставак, а преко портала ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ биће позива за више дешавања током лета којима се обележава 150 година од открића Крагујевачког слеза.

Фото: Ивана Круљевић/Ботаничка башта
Д. М. М.

Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ

Основна школа "Трећи крагујевачки батаљон" добитник је повеље "Крагујевачки слез" за 2023, годишњег признања за најупечатљивији допринос заштити и унапређењу животне средине на територији Крагујевца.

Добитници захвалница "Крагујевачки слез" за допринос заштити и унапређењу животне средине на територији града у протеклој години су удружење Екомар, професор биологије Никола Петковић и Прва техничка школа.

Повеља и захвалнице биће уручене на свечаној додели заказаној у Ботаничкој башти за суботу 25. мај од 11 часова.

"Крагујевачки слез" додељују удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ - као иницијатор, и Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу - као партнер.

Одлуку је већином гласова донео жири у саставу: руководилац Ботаничке баште проф. др Маријана Косанић, председник жирија, и чланови жирија: члан Градског већа за унапређење и заштиту животне средине Стефан Никезић; начелник Одељења за заштиту животне средине Градске управе за развој и инвестиције мр Драган Маринковић; представник крагујевачког удружења по позиву др Филип Грбовић (ЕИД "Младен Караман"); представник иницијатора доделе признања Дејан Милошевић (УГ ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ).

О постигнућима добитника

Ученици ОШ "Трећи крагујевачки батаљон", предвођени наставницима мр Сузаном Милошевић Добричић и Гораном Симовићем, имали су више еколошких активности током 2023. године.

У образложењу кандидатуре коју је доставио директор школе, магистар наставе биологије Слободан Б. Живановић, издвојене су следеће активности: 1) Уређење Спомен-парка Шумарице; 2) Обележавање Светског дана хране; 3) Меморијална шетња Гледићким планинама "Николина Јанковић"; 4) "Да нам плућа града буду чиста"; 5) "Да шума буде више, да се лепше дише"; 6) Обележавање Дана планете земље; 7) "Аква кутак за наш еко тренутак"; 8) Ноћ истраживача: "Стварајмо заједно - еколошки одрживе куће”; 9) "Одржи зелено стопало".

У току 2023. године удружење Екомар је реализовало више пројеката и иницијатива које су имале за циљ да унапреде стање животне средине у граду Крагујевцу и областима значајним за становнике Крагујевца, као и да ојачају знања јавности о значају очувања животне средине и природних ресурса на територији Крагујевца.

Део учинка из 2023, који је упутила предлагач Бојана Микарић, директорка Предшколске установе Врабац: 1) Информисање јавности и подизање јавне свести о значају очувања акумулације Гружа као главног водоизворишта града Крагујевца; 2) Едукација деце и подизање јавне свести о значају очувања вода на територији града Крагујевца; 3) Иницијатива за унапређење учешћа јавности у процесима доношења одлука у области заштите животне средине града Крагујевца; 4) Учествовање у Радним групама за израду документа јавних политика.

Никола Петковић, професор биологије у Другој крагујевачкој гимназији, у октобру 2023. године покренуо је иницијативу за сакупљање пластичних затварача у Другој крагујевачкој гимназији како би се скренула пажња на вишак пластичног отпада у нашој околини и истражиле могућности његове рециклаже. Овај еколошки пројекат реализован је уз помоћ ученика и колега.

Акција прикупљања затаварача је симболично окончана на Дан планете Земље. Од прикупљених затварача је у холу школе сачињен мозаик по мотивима слике Винсента Ван Гога "Звездана ноћ". У изради "еко-мозаика" учествовали су матуранти и њихови наставници. Прикупљено је око пет хиљада затварача (око двадесетак килограма пластике).

У Првој техничкој школи током 2023. године започет је пројекат "Није компот него компост" у оквиру којег су учествовале ученице са подручја рада Хемија, неметали и графичарство (техничар за заштиту животне средине) и ученици са подручја рада Електротехника (техничари администрирања рачунарских мрежа и техничар информационих технологија). Ментори су били наставници Прве техничке школе: Ана Милинић Петровић, Александар Пантовић и Велимир Дуканац, који је послао кандидатуру.

Циљ пројекта је решавање проблема био-отпада у домаћинствима, већим пољопривредним газдинствима и градским депонијама, као и олакшана производња компоста путем ротокомпостера, таквог да се његов рад надгледа преко апликације на мобилном телефону. Аутоматизовано праћење и контрола чине ово решење иновативним: дигитални сензори и ИТ технологија омогућавају аутоматизовано мерење и праћење параметара компоста, као што су температура, влажност и пХ вредност. Ово чини процес контроле и оптимизације компостирања значајно ефикаснијим.

Наредне недеље биће детаљније представљена достигнућа свих добитника.

"Крагујевачки слез" за 2022.

Прошле године повељу "Крагујевачки слез" добила је ОШ "Јован Поповић", а захвалнице: неформално удружење грађана "Виша сила", предшколска установа "Врабац" и новинар Мирослав Јовановић.

ГАЛЕРИЈА ППНС 2023 ДОДЕЛА "КРАГУЈЕВАЧКОГ СЛЕЗА"

О Крагујевачком слезу

Крагујевачки слез (Althaea kragujevacensis Panč., Fl. Princ. Serb. 200, 1874) био је локално ендемична врста централног дела Србије. Сматра се да је била распрострањена на територији Крагујевца – на Метином брду и између Враћевшнице и Љуљака.

Врста је ишчезла из природе, заувек је нестала из светског генофонда и припада категорији глобалано ишчезлих таксона (ЕX) према Црвеној књизи флоре Србије. Претпоставља се да је главни узрок ишчезавања крагујевачког слеза ширење градског подручја Крагујевца.

Према подацима Биолошког факултета Универзитета у Београду, могућност реинтродукције не постоје јер је таксон заувек нестао из светског генофонда.

Врста је вероватно поседовала слична лековита својства као и обичан слез, међутим, фармаколошки није била испитивана.

Иако подаци указују да је крагујевачки слез некада гајен у ботаничкој башти у Копенхагену и Ботаничкој башти "Јевремовац" у Београду, после описивача, Јосифа Панчића, врста више никада није пронађена (место публиковања: Панчић, Ј. – "Флора Кнежевине Србије или васкуларне биљке, које у Србији дивље расту") у Србији. Најновија истраживања флоре околине Крагујевца потврђују да овај таксон више не расте на класичном налазишту.

Инспирисани овом јединственом појавом у заједници којој припадају, као и наградом "Зелени лист" из акције Радио Београда која постоји од 1983. године, чији су добитници удружење ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ и Ботаничка башта Природно-математичког факултета, у садејству са суграђанима и жиријем, покретачи "Крагујевачког слеза" проналазиће "врсту" која својим достигнућима служи као узор у непрестаној борби за очување и унапређење животне средине, а тако и јавног здравља.

Фото: ОШ Трећи крагујевачки батаљон; Екомар; Друга крагујевака гимназија; Прва техничка школа; Марија Бранковић - Ботаничка башта/ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ
Аутор графичког решења: Никола Богдановић

Извор: ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ